- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Трговински рат Кине и Европске уније: Како ће Пекинг узвратити Бриселу? /видео/

© Sputnik / Илья Питалев / Уђи у базу фотографијаЗастава Кине
Застава Кине - Sputnik Србија, 1920, 23.06.2024
Пратите нас
Непроглашени Хладни рат Колективног запада против Кине на путу је да се претвори у нешто знатно скупље: у царински рат у коме не може да победи онај који није у стању да произведе више за мање. А то тешко да може да буде ЕУ коју су мобилисали у први ред економског фронта док је истовремено успешно деиндустријализују одузимањем јефтиног руског гаса.
Након што је Америка под разним неуверљивим изговорима – од сарадње с Русијом, преко државних субвенција до државног шпијунирања – увела санкције већем броју кинеских технолошких компанија у покушају да обузда њихов технолошки напредак, а затим увела и царине од 100 одсто на увоз кинеских електричних аутомобила које практично не увози уопште, ред је – наравно – дошао и на Европску унију да уради тачно оно што јој је наредио врховни партнер с оне стране Атлантика.

Опасне царине

Те је сходно томе Брисел најавио да од јула уводи царине до скоро 40 одсто (на већ постојећих 10 одсто царине) на увоз аутомобила из Кине. У прилично необичном моменту, узгред буди речено, док рекламе кинеског аутомобилског бренда BYD сијају око свих терена на којима се у Немачкој игра европско фудбалско првенство.
Али неће од антикинеских царина толико пострадати кинески аутомобилски гигант – чији нови хибрид прелази преко 2.000 километара са само једном батеријом и резервоаром – колико немачки гиганти као што су БМВ или ”Порше” који је у власништву ”Фолксвагена” и у Кини остварује чак око 30 одсто профита, као и ”Тесла” Илона Маска. ”Нове царине”, објашњава лондонски ”Телеграф”, ”могу да учине неисплативим пословање западних компанија које производе у Кини за извоз у Европску унију, што укључује Теслину фабрику у Шангају и БМВ, који свој највећи производни погон на свету има у Шенјангу.”
”Брутална истина о рату Запада против кинеских електричних аутомобила”, указује ”Телеграф”, састоји се у томе што би ”највећи губитници потеза Брисела могли да буду управо брендови које он настоји да заштити” од кинеске конкуренције – ово стога што, укратко, западни произвођачи производе скупље и мање ефикасно од својих кинеских конкурената, те анализа бројки показује да једни постају непрофитабилни већ са царином од 10 одсто, док други, због заокружених ланаца производње, могу да издрже чак и царине изнад 50 одсто.

Светлосне године разлике

”Неугодна истина за европске произвођаче аутомобила: кинески конкуренти нису само мало испред по питању цене – они су светлосним годинама испред у односу на своје западне ривале”, пише ”Телеграф” и опомиње да је ”Европска унија управо ставила своју аутомобилску индустрију на пут пропасти. Њен рат против јефтиног увоза из Кине промашиће спектакуларно – и завршиће уништењем њене некад моћне аутомобилске индустрије.” Која, иначе, запошљава око 13,8 милиона људи – 6 одсто укупне радне снаге – и извози у вредности од 150 милијарди евра, што ће рећи да је улог у царинском рату поприличан.
Уосталом, на саму најаву увођења царина акције ”Фолксвагена”, БМВ-а и ”Мерцедес-Бенц” групације у само једном дану изгубиле су 4,5 милијарде евра вредности, те се лако може израчунати зашто се у јавном саопштењу ”Фолксваген” успротивио одлуци Брисела да се окрене ”протекционизму, национализму и изолационизму”, уз оцену да ”негативни ефекти ове одлуке надилазе све потенцијалне користи за европску и, нарочито, немачку аутомобилску индустрију”.
Лондонски ”Телеграф” на истом трагу предвиђа и технолошку стагнацију европских гиганата ушушканих без конкуренције иза царина, што ће их истовремено ”учинити мање конкурентним на светском тржишту на коме не могу да се сакрију иза тарифних зидова… Све ће се завршити тако што ће лоша ситуација бити учињена много гором. ЕУ ће уништити једну од својих највећих и стратешки најважнијих индустрија – и имаће само себе да окриви за то,” мрачно предвиђа ”Телеграф”.

Сијеве опције

И све то чак и без икаквог одговора Кине. А, како наводе аналитичари Банке Америке, ”кључно питање је како ће Кина реаговати на повећане ЕУ царине”.
”Блумберг” с тим у вези релативно надмено тврди да ”Си има мало опција ако неће да изазове трговински рат”, те да се ”кинески лидери налазе у неугодном положају” јер ”Пекинг очајнички жели да избегне” такав сценарио пошто би тиме био задат тежак ударац настојањима да ЕУ избори стратешку аутономију у односу на САД.
Насупрот томе, америчка новинска агенција Асошијетед прес наводи да Кина има мноштво опција да узврати – од аутомобила, преко парфема до свињетине, и штошта између тога – док Пекинг обећава одговор. Разуме се, какав њему буде одговарао, уз свест да је време на страни Кине, а не њених противника. Указао је на то портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђијан који је рекао да Г7 представља само 10 одсто светске популације, да удео ове групе у светској економији из године у годину опада и да све заједно мање доприносе расту светске економије од Кине, те да их је БРИКС већ претекао по БДП-у мереном паритетом куповне моћи.

Нова научна реалност

А на све то и нова реалност о којој, помало неочекивано, сведочи британски магазин ”Економист”: ”Кина је постала научна суперсила”, истиче се, и цитира професор са Оксфорда Сајмон Марџинсон који каже да је пекиншки ”Цингхуа сада број 1 научни и технолошки универзитет на свету” и да не би било ”нимало мудро да се прогнозирају лимити кинеског чуда, јер оно досад није имало никаквих лимита”.
Може ли Колективни запад да обузда напредак Кине? Да ли ће избити трговински рат? И ко ће у њему пострадати?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали аналитичар Бранко Павловић и некадашњи дописник наших медија из Пекинга Милорад Денда.
Погледајте видео:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала