Цена новинарске слободе, уништено и здравље и живот
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
Ослобађање Џулијана Асанжа је добра вест, али цена коју је платио је уништено здравље и уништен живот. На крају, цена слободе била је да мора да призна кривицу. Ради се, дакле, о победи, али не јефтино извојеваној. На крају, никако се не ради о победи за слободу штампе.
Кључно питање је зашто је нагодба са Асанжом постигнута баш у овом тренутку, каже новинар Никола Врзић.
Зашто је Асанж ослобођен баш сада
Према његовом мишљењу, први важан фактор су избори у Америци, други је оно што Израел ради у појасу Газе.
„Како је повезано једно с другим? Тако што су својим поступањем у односу на Израел и патњу Палестинаца у Гази, Бајден и Демократска партија изгубили знатан део подршке у оном прогресивном делу свог бирачког тела, па овим потезом у односу на Асанжа покушавају да стекну неки поен“, наводи он.
Да је предизборна кампања у САД разлог због чега су америчке власти баш сада постигле споразум са Асанжом убеђен је и адвокат Горан Петронијевић. Он подсећа да је аустралијски новинар и оснивач Викиликса прво седам година провео у амбасади Еквадора у великој Британији, а после тога пет година у британском притвору.
„Они су га држали практично у ропском стању, јер то није ни чист затвор, него су у питању притворски услови без јасног основа“, објашњава Петронијевић и додаје да је прво оптужен за наводно сексуално злостављање у Шведској, од чега се одустало када су стигле оптужбе из Америке.
„То значи да се ради о договору како би се Асанж држао у континуитету кривице, како би се одржавао континуитет кривице и из стања петогодишњег притвора они га приморају да склопи споразум и то само по једној од тачака. Убеђен сам да је разлог због чега су то урадили предизборна кампања у Америци. Нису смели да чекају да се заврше избори јер је једна од ствари коју је Трамп рекао је да ће пустити Асанжа“, истиче наш саговорник.
Америчка држава добила шта је хтела – криминализовала истраживачко новинарство
Оно што је лоша вест, сматра Врзић, је то што је Асанж, да би био пуштен на слободу, морао да призна кривицу, чиме су америчке безбедносне структуре практично криминализовале слободно новинарство.
„Они су постигли оно што су хтели, јер су, присиљавајући Асанжа да призна кривицу за непријатељско удруживање ради недозвољеног прикупљања информација – суштински криминализовали истраживачко новинарство. Сада је у значајној мери је отежано било којем будућем Асанжу да уради нешто слично јер је сада успостављен преседан где све што не одговара америчкој дубокој држави, може по овој матрици да буде проглашено за кривично дело“, објашњава Врзић.
Према Петронијевићевом мишљењу, новинарска слобода ограничена је законима државе – тако је кажњиво објављивање свега што се сматра неком врстом државне тајне. Међутим, Џулијан Асанж је једна од најзначајнијих личности друге половине Двадесетог и прве четвртине Двадесетпрвог века, јер је, како каже, отворио очи свету.
„Обелодањивање докумената до којих је није дошао на законит начин, са аспекта америчког права је кривично дело. То није спорно. Међутим, са аспекта спречавања тешких кривичних дела које врше Сједињене државе и отварање приче да се види шта они закулисно раде, Асанж је разоткрио механизме рада неолибералног глобализма у овладавању планетом“, каже Петронијевић.
Године и године борбе
Асанж ће споразум о признању кривице потписати на Северним Маријанским острвима, америчкој територији у Тихом океану. Кривицу ће признати по једној од 18 тачака оптужнице за које се терети, заверу за добављање и откривање информација о националној безбедности и биће осуђен на 62 месеца затвора, што је већ одлежао. Потом ће бити слободан да се врати у родну Аустралију.
Један од разлога због чега су Северна Маријанска острва одабрана за потписивање споразума је то што је овај архипелаг много ближи Аустралији него континенталним САД или Хавајима, јер Асанж нема превише поверења у америчке власти, спекулишу медији.
Џулијан Асанж стекао је међународну славу када је 2010. његов веб портал Викиликс објавио многобројне документе америчке администрације, неки кажу преко пола милиона, највише везано за америчке војне акције у Ираку и Авганистану, али и преписку америчких дипломата са Стејт департментом из које се види какав однос Вашингтон има према разним државама у свету. Тако је, на пример, у тим документима обелодањено да је америчка безбедносна заједница прислушкивала чак и тадашњу немачку канцеларку Ангелу Меркел.
Међу објављеним документима налази се и снимак из 2007, на коме се види како амерички војници из хеликоптера пуцају на ирачке цивиле, међу којима су били и новинари агенције „Ројтерс“.
Амерички Секретаријат за правосуђе оптужио је Асанжа да је усмеравао бившег аналитичара Пентагона Челси Менинг да му прибави поверљиве војне и дипломатске документе, због чега је, наводно, била угрожена америчка национална безбедност.
Након што је 2019. избачен из амабасаде Еквадора у Лондону, Асанж је пребачен у британски затвор, када почиње сага о његовој екстрадицији у САД. Британски судија је 2021. одбио амерички захтев за екстрадицију, а прошлог месеца су судије Вишег британског суда пресудиле да Асанж може да уложи нову жалбу на основу аргумената о томе да ли ће добити заштиту слободе говора или ц́е бити у неповољнијем положају јер није држављанин САД.
Погледајте и:
