https://sputnikportal.rs/20240630/ako-zelis-mir-pripremi-se-za-rat-moze-li-spoljna-politika-amerike-da-postane-jos-opasnija-1174232822.html

„Ако желиш мир, припреми се за рат“: Може ли спољна политика Америке да постане још опаснија?

„Ако желиш мир, припреми се за рат“: Може ли спољна политика Америке да постане још опаснија?

Sputnik Србија

Док су Америка и свет, жељни спектакла, чекали да виде да ли ће у четвртак увече Џо Бајден остати на својим климавим ногама у првој дебати председничких... 30.06.2024, Sputnik Србија

2024-06-30T19:00+0200

2024-06-30T19:00+0200

2024-06-30T19:00+0200

свет

свет

свет – политика

сад

анализе и мишљења

нови спутњик поредак с николом врзићем

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/01/1170533623_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_585275ae0f28f1b56ba0919c1e5fd865.jpg

Барем један од та два предлога морао би да изазове страх. Други мора да изазове сумњу. Оба полазе од сазнања да Америка у свету више није оно што је била, то јест необуздани хегемон.Препорука Роберта О’БрајенаДоналд Трамп тражио је да на опијате буду тестирани он и његов опонент, али не и његови сарадници, тако да ћемо остати ускраћени за информацију о утицају под којим је био Роберт О’Брајен, Трампов саветник за националну безбедност, када је у референтном магазину „Форин аферс“ написао програмски текст о спољној политици претходног и можда будућег председника под геслом које не може а да не забрине, будући да је реч о нуклеарној сили – ако желиш мир, припреми се за рат.Иако подсећа да је Трамп био одлучан у избегавању нових ратова и бесконачних војних операција, те да је био први председник САД од Џимија Картера који није ни започео нови рат нити проширио постојећи, О’Брајен тврди да његов шеф није био изолациониста, као што га оптужује вашингтонски естаблишмент, него је, напротив, ојачао војну сарадњу и у оквиру НАТО-а и са Јапаном, Израелом и заливским државама. Па сходно томе овом приликом прети непријатељима да ће се „поново плашити америчке моћи“.Нацрт Трампове политикеКина је прва на О’Брајеновој листи америчких непријатеља, војно колико и економски, а њен председник Си Ђинпинг описан је као „најопаснији лидер још од крвника Мао Цетунга”. А уз Кину су у ”осовини антиамеричких аутократија“, предвидљиво, и Русија и Иран.О’Брајена, иначе, портал „Политико“ описује као блиског Трамповог саветника који ће вероватно бити високо позициониран у његовом тиму ако опет уђе у Белу кућу, па се стога и његов ауторски текст у „Форин аферсу“ описује као „нацрт Трампове политике националне безбедности ако буде реизабран“.Управо зато се нарочито опасним чини О’Брајенов захтев да Сједињене Америчке Државе раздвоје своју економију од кинеске, уз увођење царине од 60 одсто, жестоке контроле извоза технологије у Кину и војне вежбе с Тајваном и партнерима у Пацифику којима се препоручује да троше што више новца за наоружавање – и поврх тога да се један амерички носач авиона из Атлантика пребаци на Пацифик, као и да се сви маринци с Блиског истока и из Северне Африке пребаце у овај регион.Трампов утицајни саветодавац најављује и „политику максималног притиска“ на Иран – укључујући и војни – уз беспоговорну подршку Израелу. Док је став према Русији тек нешто избалансиранији само зато што се говори о „остављању отворених врата дипломатији“ и мировном споразуму који би, међутим, укључивао „наставак пружања смртоносне помоћи Украјини“. И поврх тога, пише Роберт О’Брајен, „ако Европа жели да покаже да је озбиљна поводом одбране Украјине, треба да је прими у Европску унију моментално, одбацујући уобичајене бирократске протоколе о приступању. Такав потез послао би снажну поруку Путину да Запад неће препустити Украјину Москви.“Потрага за новом америчком стратегијомУглавном исте супарнике и савезнике у свом програмском тексту за „Форин аферс“ (под насловом „Спољна политика за свет какав јесте: Бајден и потрага за новом америчком стратегијом“) набраја и Бен Роудс који је у време Барака Обаме био заменик саветника за националну безбедност. А кудикамо освежавајућа разлика у односу на колегу јастреба из Трамповог табора, која додуше изазива сумњичавост у погледу искрености, састоји се у захтеву да „апдејтовани концепт америчког лидерства, скројен према свету који је направио отклон од америчке премоћи“, треба да подразумева „одустајање од максимализма и западно-центричног погледа на свет. Прилагођавање моменту захтева напуштање става о америчкој премоћи и признање да ће у годинама које долазе свет бити турбулентан“, наводи Бен Роудс и само релативно мирољубиво констатује да ће, „као и у време Хладног рата, најважније спољнополитичко достигнуће бити, једноставно, да се избегне Трећи светски рат“.Но, то не значи да се овај саветник Барака Обаме и Џоа Бајдена, у функцији гласноговорника њихове дубоке државе, залаже за излазак из, на пример, хибридног рата против Русије. Напротив, пише Бен Роудс, „ако би Вашингтон напустио своје европске савезнике (…), то би само појачало политичке пукотине унутар Европе, охрабрујући националисте повезане с Русијом у земљама као што су Мађарска и Србија“…Што ће рећи да не намеравају да нас оставе на миру.Значи ли то да је Владимир Путин у праву када каже да не очекује промену у Америци ко год да победи на изборима? Може ли америчка спољна политика да постане још опаснија него што већ јесте? И колики су њени реални домети у „међународном поретку заснованом на правилима“ за који Бен Роудс са жаљењем констатује да више не постоји?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дипломата Зоран Миливојевић и дугогодишњи новинар РТ-а Небојша Малић.Погледајте видео:

сад

2024

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, сад, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем