Запад заиграо опасну игру с Русијом - нуклеарни рулет /видео/
16:45 30.06.2024 (Освежено: 08:56 01.07.2024)
© Sputnik
Пратите нас
Амерички неоконзервативци нису одустали од снова о смени власти у Москви и распарчавању Русије. У тој функцији је и организација терористичког напада у Дагестану. Тако покушавају да ескалирају међуетничке и међуверске тензије на Кавказу. С друге стране, Запад игра опасан нуклеарни рулет, па се свет налази у најопаснијој ситуацији од Кубанске кризе.
Овако политиколог Александар Павић у емисији „Од четвртка до четвртка“ коментарише актуелне догађаје из протекле недеље, међу којима се издвајају терористички напад у Дагестану и украјински ракетни напад на купаче на плажи у Севастопољу.
Тероризам је, објашњава Павић, најјефтинији начин да се у некој земљи створи атмосфера страха, да се подигну међуетничке и међурелигијске тензије, као и да се отвори нови фронт – зато наш саговорник, како каже, не сумња да иза терористичког напада у Дагестану стоји Запад.
Запад се игра судбином света
Телефонски разговор између руског министра одбране Андреја Белоусова и америчког секретара за одбрану Лојда Остина, први после годину и по дана, није знак деескалације, сматра Павић. Он подсећа да је пре разговора шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на разговор у руски МИП позвао америчког дипломатског представника и предочио му да су се украјинским нападом на цивиле у Севастопољу САД директно укључиле у рат против Русије и да то неће проћи без последица.
„То нису речи које треба олако схватити. После тога било је разговора ове двојице и можда је њихов разговор био везан за отклањање неких других неспоразума… То нећемо никада сазнати, али како сада ствари стоје, оно што је Лавров рекао је актуелније и има већу тежину“, објашњава Павић.
Русија веома пажљиво све време покушава да избегне ескалацију, за разлику од америчких неоконзервативаца, којима је циљ даља ескалација како би лакше у тор утерали „заблуделе овчице“ којих је у ЕУ све више – ипак није сваком до рата са Русијом, додаје Павић. Са друге стране, САД стално ескалира ситуацију, излазећи из једног по једног споразума из доба Хладног рата.
О опасној ескалацији говори и чињеница да се, истог дана када је кијевски режим починио ратни злочин у Севастопољу, догодио и терористички напад у Дагестану, подсећа наш саговорник и истиче да се они који са Запада подстичу сличне акте понашају као да не страхују од руске одмазде.
Он упозорава да се Запад тренутно игра судбином света. Тако, када је недавно нападнут руски радар за рано откривање балистичких ракета ризиковао је почетак нуклеарног рата. Неко намерно призива Армагедон – да ли Запад мисли да ће на тај начин да натера Русију за преговарачки сто или жели да на тај начин учврсти контролу над западним друштвима, али чињеница је да се они који ескалирају сукоб понашају као да се не плаше последица и могућности нуклеарног рата.
Зато је, каже наш саговорник, заменик Сергеја Лаврова, Сергеј Рјабков и поручио западним елитама да не могу да очекују да ће бити безбедне чак ни у својим нуклеарним бункерима.
„Та порука је послата зато што западни центри моћи не очекују последице и мисле да ће изгинути само они које глобалисти називају бескорисним људима који само троше и једу. Они који ескалирају сукоб против Русије, који играју нуклеарни рулет, очигледно се не плаше последица из разлога о којима можемо да дискутујемо – да ли је то ствар ирационалности, очаја или је то окултна и езотеријска или есхатолошка ствар“, наводи Павић.
Опасно скидање табуа са нуклеарног оружја
Многи ветерани Хладног рата сматрају да се данас налазимо у тежој кризи него што је то било за време Кубанске кризе 1961; током Хладног рата главно средство одвраћања од нуклеарног рата била је такозвана „узајамно загарантовано уништење“ и зато је било забрањено стварати противракетну одбрану. Међутим, када се Џорџ Буш Млађи 2002. повукао из уговора о забрани противракетног штита, почела је нова трка у наоружању и тада је дестабилизован стратешки баланс који је до тада постојао, објашњава Павић.
Иако се у медијима помиње евентуална примена тактичког нуклеарног оружја, које није толико разорно као стратешко нуклеарно наоружање (оно које би заправо и могло да изазове Армагедон), кад би неко употребио само тактичко нуклеарно наоружање, то би скинуло табу са употребе нуклеарног наоружања уопште.
„Хоћу да кажем да неки можда сањају да ће бити употребе тактичког нуклеарног оружја, па ће на основу тога, или да се заплаши становништво или да се друга страна примора на неку врсту компромиса, поготово што Запад сваким даном губи километре у Украјини. То искушење, дакле, постоји и то је јако опасно. Путин, наравно, то зна и направио је додатни корак на тој шаховској табли посетом Северној Кореји“, каже Павић.
Потернице против Шојгуа и Герасимова – спаљивање мостова са Русијом
Малтене у исто време када украјинске снаге врше ратни злочин у Севастопољу убијајући цивиле на плажи, Међународни кривични суд издаје налоге за хапшење секретара Савета безбедности Русије Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба руске армије генерала Валерија Герасимова. Шта очекивати после нашег искуства са Хашким трибуналом, пита се Павић.
„Није то ништа чудно, то је део психолошког рата против Русије, то је начин да се спале мостови. Као што је пре дизања оптужнице против Путина, Бајден њега вређао. И то није радио само зато што је Бајден неваспитан, мада јесте, што је разбојник, мада јесте, него зато да би се елиминисала могућност преговора. Пре тога је, као код нас деведесетих, када су сатанизовали Србе како би припремили јавно мнење за рат, сада исто урађено са Русијом, са руским руководством“, сматра Павић.
Екипа за ескалацију појачана новим кадровима
Док год је у евроатлантским структурама садашњи естаблишмент на власти, а све говори да ће и даље бити, санкцијама, ескалацији сукоба и оптужницама за непостојеће злочине неће бити краја.
А све говори да ће се и даље радити као и до сада – Урсула фон дер Лајен остаје на месту председнице Европске комисије, на место председника Европског савета долази Антонио Кошта, док Жозепа Бореља мења Каја Калас; Јенса Столтенберга на месту генералног секретара НАТО-а замениће Холанђанин Макс Руте.
Имена и личности ништа не значе, јер екипа која долази не разликује се од одлазеће – наставиће да раде исти посао у истом маниру. Антонио Кошта, који је место премијера Португалије морао да напусти због корупционашке афере, постаје подобан за место председника Европског савета управо због тога, јер је сада подложан уценама, а Каја Калас и Урсула фон дер Лајен су најжешћи антируски јастребови.
Што се тиче одлазећег Жозепа Бореља и питања да ли је као неко ко долази из Шпаније могао да буде објективнији када су Косово и Метохија у питању, Павић одговара контрапитањем: ко је био генерални секретар НАТО-а у време агресије на СРЈ 1999. Одговор је - Хавијер Солана, левичар и антиратни активиста, борац против прикључења Шпаније Северноатлантској алијанси.
„Када дођеш на такво место, ти си проверен. Борељ је исто као и Марк Руте. То је то – ти си подобан и можеш да дођеш на то место“, коментарише Павић.
Случај Асанж – упозорење како ће проћи они који учине нешто слично
Слику погубног деловања Запада употпуњује и случај новинара Џулијана Асанжа који је после више година проведених у притвору у Британији ослобођен, али тек након нагодбе с америчких правосудним органима. Америчка дубока држава је, по оцени Павића, ослобођењем Џулијана Асанжа постигла шта је желела – криминализовала је истраживачко новинарство тиме што је оснивач Викиликса признао кривицу. Са друге стране, Асанж није имао другог избора осим да умре у затвору, што би опет било упозорење како ће проћи свако ко уради нешто слично ономе што је он урадио.
„Опет је боље ово што се десило, него да није направио нагодбу. Исти би био ефекат на новинаре, исто би неко помислио да је боље да новинари не умиру у затвору. То је део тоталитаризације Запада, гушења слободне речи и у Америци Првог амандмана. То траје од 11. септембра. Америка се претворила у полицијску државу“, констатује Павић уз закључак да је Асанж живо сведочанство о томе колико су америчка демократија и слободе пропали за четрдесет година.
