https://sputnikportal.rs/20240701/radioaktivni-rog-pokrenut-projekat-radi-razbijanja-krijumcara-najvrednije-robe-na-crnom-trzistu-1174296039.html
„Радиоактивни рог“: Покренут пројекат ради разбијања кријумчара највредније робе на црном тржишту
„Радиоактивни рог“: Покренут пројекат ради разбијања кријумчара највредније робе на црном тржишту
Sputnik Србија
Јужна Африка има највећу популацију носорога, која се процењује на око 16.000, али ловокрадице убијају 500 животиња годишње. 01.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-01T23:00+0200
2024-07-01T23:00+0200
2024-07-01T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/01/1174296352_0:164:3073:1892_1920x0_80_0_0_768bae2213a0762204b09e9942f07d1e.jpg
Научници су пре неколико дана убризгали ниске дозе радиоактивних изотопа у рогове 20 носорога у оквиру пројекта Ризотоп, који има за циљ смањење криволова, пренео је АП.Према подацима Међународне уније за очување природе и природних ресурса (ИУЦН), од 500.000 носорога колико је постојало на Земљи почетком 20. века, сада их је остало само 27.000, првенствено због криволова.Јужна Африка има највећу популацију носорога, која се процењује на око 16.000, и забележила је значајан пад криволова током пандемије ковида-19. Али, када су мере епидемије укинуте, ловокрадице су се вратиле и годишње убијају око 500 носорога.Овај пројекат је покренут пре три године: идеја је да се уз помоћ детектора зрачења, који су већ постављени на границама, открију шверцовани рогови и тако помогне надлежнима у хапшењу криволоваца.Истраживање, које укључује ветеринаре и нуклеарне стручњаке, почиње успављивањем животиње пре него што се у њеном рогу избуши рупа и пажљиво убаци нуклеарни материјал.„То радимо јер то значајно олакшава пресретање кријумчарених рогова јер се њима тргује преко међународних граница, јер постоји глобална мрежа радијационих монитора дизајнираних да спречи нуклеарни тероризам“, објаснио је Ларкин.За реализацију пројекта Ризотоп, научници су добили неопходне етичке дозволе и истичу да је доза радиоактивности веома ниска и да је њен потенцијални негативан утицај на животињу опширно истражен.Они се надају да се овај процес може применити за спас носорога, као и других дивљих врста рањивих на криволов, као што су слонови и панголини. Нажалост, неке врсте носорога су практично изумрле.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
„Радиоактивни рог“: Покренут пројекат ради разбијања кријумчара највредније робе на црном тржишту
Јужна Африка има највећу популацију носорога, која се процењује на око 16.000, али ловокрадице убијају 500 животиња годишње.
Научници су пре неколико дана убризгали ниске дозе радиоактивних изотопа у рогове 20 носорога у оквиру пројекта Ризотоп, који има за циљ смањење криволова,
пренео је АП.
Према подацима Међународне уније за очување природе и природних ресурса (ИУЦН), од 500.000 носорога колико је постојало на Земљи почетком 20. века, сада их је остало само 27.000, првенствено због криволова.
Јужна Африка има највећу популацију носорога, која се процењује на око 16.000, и забележила је значајан пад криволова током пандемије ковида-19. Али, када су мере епидемије укинуте, ловокрадице су се вратиле и годишње убијају око 500 носорога.
„Сваких 20 сати у Јужној Африци један носорог угине због свог рога. Ови рогови се кријумчаре, а затим продају широм света и користе се за традиционалне лекове или као статусни симболи. Ово је учинило да су рогови носорога тренутно највреднија роба у трговини на црном тржишту, вреднија чак и од злата, платине, дијаманата и кокаина. Нажалост, рогови носорога играју главну улогу у финансирању разних криминалних активности на глобалном нивоу“, рекао је др Џејмс Ларкин, професор на Универзитету Витватерсранд у Јоханесбургу и шеф пројекта Ризотоп.
Овај пројекат је покренут пре три године: идеја је да се уз помоћ детектора зрачења, који су већ постављени на границама, открију шверцовани рогови и тако помогне надлежнима у хапшењу криволоваца.
Истраживање, које укључује ветеринаре и нуклеарне стручњаке, почиње успављивањем животиње пре него што се у њеном рогу избуши рупа и пажљиво убаци нуклеарни материјал.
„То радимо јер то значајно олакшава пресретање кријумчарених рогова јер се њима тргује преко међународних граница, јер постоји глобална мрежа радијационих монитора дизајнираних да спречи нуклеарни тероризам“, објаснио је Ларкин.
За реализацију пројекта Ризотоп, научници су добили неопходне етичке дозволе и истичу да је доза радиоактивности веома ниска и да је њен потенцијални негативан утицај на животињу опширно истражен.
Они се надају да се овај процес може применити за спас носорога, као и других дивљих врста рањивих на криволов, као што су слонови и панголини. Нажалост, неке врсте носорога су практично изумрле.
