https://sputnikportal.rs/20240703/milan-knezevic-za-sputnjik-pogodili-smo-pravo-u--metu-1174362959.html
Милан Кнежевић за Спутњик: Погодили смо право у – мету!
Милан Кнежевић за Спутњик: Погодили смо право у – мету!
Sputnik Србија
Да је било среће, резолуцију о Јасеновцу би донела Хрватска. Уместо тога, саборски заступник Миро Буљ предлаже да се сви посланици Скупштине Црне Горе који су... 03.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-03T19:00+0200
2024-07-03T19:00+0200
2024-07-03T19:00+0200
регион
регион
регион – политика
црна гора
милан кнежевић
резолуција
резолуција о геноциду
јасеновац
хрватска
хрватски сабор
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/15/1172453111_0:0:1334:750_1920x0_80_0_0_a670362b6a546ec5618bf09e6b4c53c6.jpg
Према Кнежевићевим речима, Буљов предлог показује да у Хрватској постоје политичке, државне и институционалне структуре које негирају геноцид у Јасеновцу, као и да се као регион и као Европа суочавамо са бестидним покушајима ревизије историје.Хрватској нико не брани да осуди геноцид у НДХТо што Буљ мисли да је резолуција инструментализација сећања на жртве Јасеновца у циљу остваривања великосрпске политике из деведесетих година, најбоље говори о његовој оптерећености Србијом и српским народом, сматра наш саговорник.Хрватска држава је увек имала прилику, а ни данас јој нико не брани да у свом парламенту усвоји исту или сличну резолуцију и на тај начин демантује црногорски парламент, да он није требало да је усваја, закључује Кнежевић.Хрватска: како се осветити Црној ГориПодсећамо, након што је Скупштина Црне Горе 28. јуна усвојила Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац и логорима Дахау и Маутхаузен, у Хрватској се води жучна расправа о томе како се реванширати Подгорици. Званични Загреб је још пре усвајања резолуције упозоравао да би њено усвајање могло да успори пут Црне Горе у ЕУ, а непосредно након гласања, хрватско Министарство спољних послова огласило се саопштењем и резолуцију назвало непримереном, неприхватљивом и непотребном.Буљов предлог један је од најекстремнијих – у предлогу закључка тражи се да се сви посланици Скупштине Црне Горе који су гласали за резолуцију прогласе непожељним особама у Хрватској, због, како је рекао, „инструментализације сећања на жртве Јасеновца“ у сврху, како је навео, „остваривања циљева политике 'Српског света', наставка великосрпске политике из 90-их година“.Његово мишљење дели и заступница ХДЗ-а Даница Баричевић, за коју је резолуција „неприхватљива, невероватна и бизарна“.„Неприхватљиво је да држава коју Хрватска сматра добросуседском, којој је годинама помагала да уђе у НАТО и која у будућности можда уђе и у ЕУ, доноси сада такву резолуцију“, рекла је Баричевићева.Хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман поручио је да ће реаговати на резолуцију и да је Хрватска Црној Гори, након усвајања резолуције послала ноту, да као чланица ЕУ и НАТО има на располагању све механизме, а да се са премијером Пленковићем још расправља како ће Загреб поступити. Грлић Радман је оценио да је Црна Гора доношењем резолуције показала, како је навео, два лица, своје европско лице у Бриселу и своје инструментализовано лице у Подгорици.Поред Буља и Грлић Радмана, и хрватски екстремистички политичар и председник Домовинског покрета Иван Пенава сматра да је Црна инструментализована од стране Србије.На оптужбе да је резолуција о Јасеновцу усвојена под притиском Београда, реаговао је и српски председник Александар Вучић, који је на конференцији за медије постави неколико питања политичком вођству Црне Горе.„Јесам ли ја био идејни творац Резолуције о Јасеновцу, питам председника и премијера Црне Горе и на који начин сам вршио притисак на њих да ту резолуцију усвоје и молим их да изађу у јавност и да објасне својим хрватским пријатељима и својим западним пријатељима којима се извињавају даноноћно говорећи да је то велика грешка, да ми кажу зашто су ту грешку починили и да објасне људима да су се шалили када су говорили да са тим има везе Београд и ја лично“, рекао је Вучић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240703/vucic-na-sednici-prosirenog-kolegijuma-nacelnika-generalstaba-1174356906.html
https://sputnikportal.rs/20240702/zastrasujuce-poruke-iz-zagreba-ko-je-osudio-jasenovac---ne-moze-u-hrvatsku-1174328022.html
црна гора
јасеновац
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, црна гора, милан кнежевић, резолуција, резолуција о геноциду, јасеновац, хрватска, хрватски сабор
регион, регион – политика, црна гора, милан кнежевић, резолуција, резолуција о геноциду, јасеновац, хрватска, хрватски сабор
Милан Кнежевић за Спутњик: Погодили смо право у – мету!
Да је било среће, резолуцију о Јасеновцу би донела Хрватска. Уместо тога, саборски заступник Миро Буљ предлаже да се сви посланици Скупштине Црне Горе који су гласали за резолуцију о Јасеновцу прогласе непожељним особама у Хрватској, што показује да смо погодили у мету, каже за Спутњик посланик Скупштине Црне Горе Милан Кнежевић.
Према Кнежевићевим речима, Буљов предлог показује да у Хрватској постоје политичке, државне и институционалне структуре које негирају геноцид у Јасеновцу, као и да се као регион и као Европа суочавамо са бестидним покушајима ревизије историје.
Хрватској нико не брани да осуди геноцид у НДХ
„А један од најмонструознијих покушаја ревизије историје је релативизација онога што се догодило у Јасеновцу од 1941. до 1945. године, а то је геноцид“, каже Кнежевић.
То што Буљ мисли да је резолуција инструментализација сећања на жртве Јасеновца у циљу остваривања великосрпске политике из деведесетих година, најбоље говори о његовој оптерећености Србијом и српским народом, сматра наш саговорник.
„Он је увек могао да нас демантује тако што ће хрватски Сабор донети резолуцију о геноциду у Јасеновцу и показати нам да, у ствари, не желе да релативизују ни број жртава, нити да на било који начин манипулишу оним што се тамо догодило“, додаје он.
Хрватска држава је увек имала прилику, а ни данас јој нико не брани да у свом парламенту усвоји исту или сличну резолуцију и на тај начин демантује црногорски парламент, да он није требало да је усваја, закључује Кнежевић.
Хрватска: како се осветити Црној Гори
Подсећамо, након што је Скупштина Црне Горе 28. јуна усвојила Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац и логорима Дахау и Маутхаузен, у Хрватској се води жучна расправа о томе како се реванширати Подгорици. Званични Загреб је још пре усвајања резолуције упозоравао да би њено усвајање могло да успори пут Црне Горе у ЕУ, а непосредно након гласања, хрватско Министарство спољних послова огласило се саопштењем и резолуцију назвало непримереном, неприхватљивом и непотребном.
Буљов предлог један је од најекстремнијих – у предлогу закључка тражи се да се сви посланици Скупштине Црне Горе који су гласали за резолуцију прогласе непожељним особама у Хрватској, због, како је рекао, „инструментализације сећања на жртве Јасеновца“ у сврху, како је навео, „остваривања циљева политике 'Српског света', наставка великосрпске политике из 90-их година“.
Његово мишљење дели и заступница ХДЗ-а Даница Баричевић, за коју је резолуција „неприхватљива, невероватна и бизарна“.
„Неприхватљиво је да држава коју Хрватска сматра добросуседском, којој је годинама помагала да уђе у НАТО и која у будућности можда уђе и у ЕУ, доноси сада такву резолуцију“, рекла је Баричевићева.
Хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман поручио је да ће реаговати на резолуцију и да је Хрватска Црној Гори, након усвајања резолуције послала ноту, да као чланица ЕУ и НАТО има на располагању све механизме, а да се са премијером Пленковићем још расправља како ће Загреб поступити. Грлић Радман је оценио да је Црна Гора доношењем резолуције показала, како је навео, два лица, своје европско лице у Бриселу и своје инструментализовано лице у Подгорици.
Поред Буља и Грлић Радмана, и хрватски екстремистички политичар и председник Домовинског покрета Иван Пенава сматра да је Црна инструментализована од стране Србије.
На оптужбе да је резолуција о Јасеновцу усвојена под притиском Београда, реаговао је и српски председник Александар Вучић, који је на конференцији за медије постави неколико питања политичком вођству Црне Горе.
„Јесам ли ја био идејни творац Резолуције о Јасеновцу, питам председника и премијера Црне Горе и на који начин сам вршио притисак на њих да ту резолуцију усвоје и молим их да изађу у јавност и да објасне својим хрватским пријатељима и својим западним пријатељима којима се извињавају даноноћно говорећи да је то велика грешка, да ми кажу зашто су ту грешку починили и да објасне људима да су се шалили када су говорили да са тим има везе Београд и ја лично“, рекао је Вучић.
