Министар Ристић за Спутњик: Запад тражи да забранимо руске медије, али Србија брани слободу говора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Питање забране рада руских медија у Србији једна је од увек присутних тема у дијалогу са Западом. Србија је демократско друштво и не желимо да грађанима ускраћујемо информације административним мерама, каже у интервјуу за Спутњик министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић.
Према Ристићевим речима, држава има поверења у грађане Србије који сами умеју да разлуче шта је објективна информација, а шта дезинформација.
„Не желимо да размишљамо и делујемо уместо њих. У случајевима када закон предвиђа, ми ћемо реаговати. Будући да за тим у овом тренутку нема потребе, желимо да развијамо наше демократске капацитете, да негујемо слободу говора, плурализам“, наводи Ристић додајући да је српски закон о информисању и медијима усвојен пре две године у дуготрајном порођајном процесу и да је један од најдемократичнијих и најмодернијих у Европи.
Отворен дијалог министарства и удружења
Говорећи о безбедности новинара, Ристић наводи да је још рано да се каже да ли је податак да је у овој години забележено смањење угрожавања безбедности новинара за трећину, показатељ трајног смањивања.
„Да ли је то жељена назнака побољшања у области јавног информисања када говоримо о безбедности новинара у различитим аспектима те речи? Свакако јесте. Оно што министарство ради од формирања владе јесте отпочињање, иницирање и реализација интензивног дијалога са свим чиниоцима на медијској сцени. Оно што сам иницирао као министар су десетине и десетине састанака са руководиоцима и члановима медијских удружења“, каже Ристић.
За сада, састанци су одржани у Удружењу новинара Србије, Независном удружењу новинара Србије, Друштву новинара Војводине, Независном друштву новинара Војводине, КОМНЕТ-у и многим другим од 76 удружења колико постоји у Србији.
„Инсистирам на отвореном, конструктивном дијалогу, без рукавица. Нема тема о којима не може да се разговара, нема саговорника који су пожељни или непожељни – сви смо једнаки, сви треба да разговарамо, да се договарамо и да радимо у јавном интересу. Моја идеја је да Министарство информисања и телекомуникација буде једна од платформи за дијалог унутар медијске сцене, не једина и не најзначајнија. Ми то нудимо и многи наши партнери на медијској сцени су то прихватили“, каже Ристић.
Министарство не мора да буде ни кровна организација за дијалог, већ једна од платформи где ће се разговарати и указивати на оно што је добро, и како то развијати, и оно што није добро, како решавати проблеме кроз развој краткорочних средњорочних механизама.
Министарство информисања и телекомуникација осуђује сваки вид угрожавања безбедности новинара, али подсећа да поред права постоје и обавезе, које, како Ристић каже, произилазе из обавеза.
„Министарство ће наставити да инсистира на квалитету медијског садржаја, професионализму, објективности, благовремености, како би наши грађани, на благовремен и објективан начин били упознати са оним што се дешава у земљи, региону, свету или њиховој локалној заједници“, напомиње Ристић.
На жалост, присуствујемо глобалном тренду угрожавања безбедности новинара – она је у једном тренутку стигла и до нас и важно је да јој се супротстављамо професионализмом и одговорношћу.
Први министар на комеморацији Милану Пантићу
Био сам убеђен да је присуство министра информисања на комеморацији поводом убиства јагодинског новинара Милана Пантића уобичајена, каже Ристић. Међутим, испоставило се да је он први ресорни министар који је присуствовао комеморацији и то 23 године након убиства. Пантић је, подсећамо, убијен испред зграде у којој је живео 2001. и до данас убице и налогодавци нису пронађени.
„Када су ми представници више новинарских удружења скренули пажњу да бих био први, рекао сам да се одазивам позиву, да као грађанин Србије имам личну потребу, а тек онда и као министар, да будем 11. јуна у Јагодини“, објашњава Ристић.
„Чињеница да сам први министар информисања који је присуствовао комеморацији поводом убиства јагодинског новинара Милана Пантића, који је убијен 2001, а убице до дан данас нису пронађене, за мене је била и лично и интимно врло важна
Српски ИТ сектор највећи извозник
Када неко ко је мало упућен у то шта Србија производи и извози помисли на оно што су српски производи који имају најбољу прођу на иностраним тржиштима, обавезно помисли на пољопривредне производе. Међутим, Србија се од лидера у производњи сувих шљива и свиња, са почетка прошлог века, трансформисала у информатичко друштво, а производи ИКТ сектора (ИКТ – информационо-комуникационе технологије или ИТ сектор) постали су један од најважнијих српских извозних производа.
Према Ристићевим наводима, пре десетак година извоз ИКТ услуга из Србије износио је 375 милиона евра. Прошле године износио је 3,44 милијарде евра, а ове године, према анализама Министарства за информисање и телекомуникације прећи ће 4 милијарде евра. У прва четири месеца ове године, извоз ИТ услуга већи је за 20 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
„До пре десетак година наша земља је била препознатљива по неким другим привредним гранама. Данас је она најпознатија управо по ИТ сектору. И када комуницирате са људима из ИТ сектора из света и кажете да долазите из Србије, то се доживљава са великим поштовањем и са дивљењем. То је, наравно и додатна одговорност, да још више радимо и наставимо да снажимо веома повољан привредни амбијент, да релаксирамо процедуре и чинимо их ефикаснијима“, каже Ристић.
Да би ИТ сектор постао то што данас јесте било је потребно дати ветар у леђа, подстаћи креативне људе у Србији, како би показали шта могу и умеју. Држава је раст ИТ сектора подстакла кроз оснивање научно-технолошких паркова и других институција као што је државни дата центар у Крагујевцу, додаје Ристић.
Приватни ИТ сектор у свет извози различите врсте услуга – у огромним процентима, међу извозним артиклима присутне су видео игре, али и читав низ софтвера који се развијају за поједине стране компаније, локалне самоуправе, одређене службе или читаве државе.
Као један од најважнијих пројеката министарства, Ристић истиче повезивање 3800 школских објеката широм Србије најсавременијим и најбржим могућим оптичким интернетом.
„Тај пројекат је у завршној фази и ми њиме омогућавамо нашој деци да на подједнак начин користе интернет, дигиталне алате, све добро и позитивно што се налази на Интернету, без обзира да ли живе у великим градовима или у неком најудаљенијем селу. Други пројекат који је умрежен са овим је увођење широкопојасног интернета у руралне делове Србије. У овом тренутку ми већ имамо покривеност од деведесет одсто националне територије“, закључује Ристић.
Погледајте и:
