Нови председник Ирана – реформиста по мери Чувара револуције
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
Пратите нас
Без обзира што западни медији означавају новог иранског председника Масуда Пезешкијана као реформисту и самим тим претпостављају да је он антисистемска личност, он сам је изјавио да неће бити неких драстичних промена у сполноj политици па ни према Израелу, каже за Спутњик др Србољуб Пеовић из Института за европске студије.
Масуд Пезешкијан је осим тога прошао проверу код Савета чувара револуције који „филтрира“ антисистемску опозицију, додаје Пеовић.
Одговоран народу и врховном вођи
„Са те стране не би требало очекивати неке веома велике промене а требало би имати у виду да председник државе није једини који води спољну политику и да традиционално врховни вођа диктира генерални правац спољнополитичке оријентације. Морам подсетити да није први пут да реформиста долази на власт и да је стога тај сензационализам око тог питања донекле исфабрикован. Што се тиче предизборне кампање, она се више бавила разним социјалним и економским питањима унутар Ирана и то је нешто што ће бити главни тест за новог председника.“
А сам Пезешкијан се залагао за приватизацију предузећа и друге економске мере које би повећале њихову ефикасност и социјалне реформе и стога ће се учинак председника оцењивати на унутрашњим питањима, сматра Пеовић.
Уставна овлашћења председника Ирана могла би се упоредити с овлашћењима премијера у системима сличним нашем или са функцијом председника у председничким системима, објашњава Пеовић.
„Он генерално поставља министре, диктира рад владе и за тај рад одговора народу и врховном вођи. Што се тиче самих овлашћења у спољној политици, председник није тај који се једини пита и до сада је постављање министра спољних послова било тесно везано са институцијом канцеларије врховног вође.“
Азер ког је „филтрирао“ Савет чувара револуције
Масуд Пезешкијан био је од 2008. године представник Табриза у иранском парламенту и као такав је заузимао истакнуто место међу политичарима азерске провинијенције, објашава Пеовић.
Против њега као етничког Азера се водила кампања у чијем су центру биле његове наводне пантурске идеје од чега се он дистанцирао веома рано, додаје Пеовић.
„Друга ствар која је битна јесте да је од 2016. до 2020. године био заменик председника парламента, а пре тога је од 2001. до 2005. био министар здравља у влади председника Хатамија. Занимљиво је да је 2013. и 2021. био један од кандидата за председника, међутим први пут се сам повукао, а други пут га Савет чувара револуције није пустио да се кандидује и није прошао тај иницијални корак.“
Савет чувара револуције има дискреционо право да прихвата или одбија кандидате а карактеристично је да се кандидује неколико десетина кандидата за председника Ирана, али само их десетина прође тај процес, објашњава Пеовић.
Реформиста склон сензационализму
Савет чувара револуције има 12 чланова од којих половину чини Савез борбеног клера, а другу половину представници цивилних власти, обично парламента, додаје Пеовић.
„Дешавало се више пута да један кандидат буде једном прихваћен, а други пут не. Мислим да је најбољи пример Ахмадинежад који је 2005. постао председник, међутим откако је постао гласнији противник Исламске Републике, свака његова кандидатура је била одбијана. Што се тиче Пезешкијана и за њега се постављало питање лојалности Исламској Републици с обзиром да је био склон сензационализму, односно неким шокантним изјавама. Било је питање да ли он представља антисистемску опозицију, а овај пут је одлучено да то није случај и самим тим је прихваћен.“
Теоретска могућност да Пезешкијан почне водити антисистемску политику постоји, али Иран има веома јаке темеље, јер је Исламска Република настала на најпопуларнијој револуцији у историји коју је извело готово целокупно становништво, а ни сам Пезешкијан нема такве идеје, додаје Пеовић.
Плурализам идеја у Исламској Републици
Пеовић истиче да у Ирану немамо два класична блока – принциписте и реформисте где прве обично сматрамо тврдом линијом а друге елементима са упитном лојалношћу Исламској Републици.
„Ствари су много сложеније од тога и то што је неко реформиста не значи да је нужно против Исламске Републике. Прво, није реч о два монолита, а друго, реформисти нису мање наклоњени Исламској Републици него што је то случај са принципистима тако да они само имају другачију визију како би ствари, поготово у унутрашњој политици, требало поставити. У табору присталица Исламске Републике немамо присталице некакве диктатуре у којој се за све пита један човек и где постоји један идеолошки правац којим је све слепо зацртано. Напротив, постоји плурализам идеја од саме револуције до данас. То што неки реформиста победи на изборима не значи да се Исламска Република урушава“, закључио је Пеовић.
Масуд Пезешкијан изабран је за новог председника Ирана, пошто је у другом кругу председничких избора победио ривала Саида Џалилија освојивши 53,3 одсто гласова. Готово 50 одсто бирача са правом гласа гласало је у другом кругу избора, одржаних у петак.
Нова администрација, 14. након победе Исламске револуције 1979. године, изабрана је на период од четири године.
Присталице Пезешкијана, кардиохирурга и дугогодишњег посланика, изашле су на улице Техерана и других градова пре зоре да прославе победу над Џалилијем, бившим преговарачем о нуклеарном програму Ирана.
Победник иранских председничких избора назвао је своје политичке конкуренте браћом и обећао да ће пружити руку пријатељства свима.
Погледајте и:
