- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Ништа није готово, али једно је извесно: Француска спрема заокрет према рату у Украјини /видео/

© AFP 2023 / EMMANUEL DUNANDФранцузи у центру Париза после објављивања резултата другог круга парламентарних избора.
Французи у центру Париза после објављивања резултата другог круга парламентарних избора. - Sputnik Србија, 1920, 09.07.2024
Пратите нас
Ко год да формира нову владу Француске мораће да коригује пре свега спољну политику, па и однос према украјинској кризи, јер су бирачи на ванредним парламентарним изборима, гласајући већински за несистемске странке, јасно поручили да желе промене.
Лопту ће морати да спусти и председник Емануел Макрон који је из избора изашао окрњеног легитимитета.
Ако ишта добро изађе из изборних пораза Макрона, то је да ће, бар за неко време, француски председник одустати од својих доста радикалних идеја попут потенцијалне ескалације сукоба с Русијом, оцењују саговорници Спутњика.

И Макрон ће морати да спусти лопту

Након избора први пут у историји француске Пете републике од три водеће јаке листе ниједна није близу апсолутне већине од 289 мандата (од 577 места у парламенту) па је ситуација с формирањем нове владе крајње неизвесна. У тим околностима, по мишљењу Стефана Србљановића из Центра за друштвену стабилност, француски председник ће морати пре свега да се позабави унутрашњим приликама које оптерећују Француску.
„Ту неће бити простора за неке екстремне потезе као што је, рецимо, слање трупа на украјински фронт. Јер Француска је суочена с озбиљним унутрашњим проблемима. У крајњем исходу то ће значити спуштање лопте кад је у питању и однос Француске према украјинској кризи“, верује Србљановић.
Западна Европа је уопште уморна од рата у Украјини због чега ни Европа, ни Француска неће ићи преко тренутне подршке Украјини у квалитативном, а и у квантитативном смислу, слаже се и Душан Гујаничић са Института за политичке студије.
Саговорници Спутњика очекују да ће се овакав исход избора одразити и на приступ Француске питањима на Балкану и сарадњи са Србијом.
„Верујем да је пред нама период добрих односа, ко год да дође на чело владе, а уколико власт буде чинила левица притисак према Србији ће вероватно бити и мањи. Очекујем продубљивање сарадње са Француском, иако постоје питања око којих се не слажемо, пре свега косовско“, каже Србљановић.
Гујаничић истиче да се сви слажу са потребом јачања економске, научне и културне сарадње Србије и Француске али да је проблематичан тзв. француско-немачки план за решење проблема КиМ.
„Мада бих волео да знам колико је француског у том плану. Мислим да је то углавном немачко масло, а да је Француска ту или дала мањи допринос, или била својеврсна покривалица. Треба сарађивати са Француском у мери наших интереса. Тачно је да два председника, Макрон и Александар Вучић, имају добре односе, доста смо уложили у те односе, а питање је да ли смо политички довољно добили“, примећује политиколог.

Шта би за Србију значило ако Меланшон буде премијер

По мишљењу наших саговорника, однос Француске према косовском питању значајно би се мењао набоље за Србију уколико би на чело нове владе дошао Жан-Лик Меланшон .
Србљановић подсећа да је овај левичар неретко давао изјаве које су биле у складу са оним што промовише државна политика Србије:
„Он је оштро реаговао кад су представници Косова били у првим редовима на обележавању 100 година окончања Првог светског рата и тада отворено стао на страну Србије. Причао је више пута како је НАТО погазио међународно право и Повељу УН бесправном агресијом на СР Југославију и да је тада отворена Пандорина кутија, као и да тзв. Косово не би требало да буде независно. Све су то изјаве које су апсолутно у супротности с оним што пропагира званична француска политика. Не верујем да би Меланшон повукао признање Косова, не треба гајити претеране амбиције, али да би притисак према Србији био мањи то свакако. Били бисмо и под мањим притиском кад је реч о неувођењу санкција Русији“.
Гујаничић додаје да Меланшон има уравнотеженију улогу и у односу на рат у Украјини и да би гледао да се постави на некој врсти еквидистанце - прво би обуставио слање оружја Украјини, мотивисао Зеленског да преговара са Русијом, а с обзиром на историјско наслеђе левичарског односа према бившем СССР има и негативан став према НАТО.

Више сценарија за нову владу

Кад је реч о могућностима формирања нове владе у ситуацији где је левичарски Нови народни фронт на челу са Меланшоном добио 182 мандата, Макронов центристички блок Заједно 163, а десничарско Национално окупљање 143 мандата, саговорници Спутњика немају дилему да је ово досад невиђена ситуација у новијој историји Француске.
Најјача опција – Нови народни фронт има преко сто мандата мање од потребне апсолутне већине, указује Гујаничић који сматра да, имајући у виду дубоке идеолошке разлике међу блоковима, лако може доћи и до институционалне блокаде у Француској.
Србљановић напомиње и да је разнолик корпус странака које чине коалицију око Меланшона, од глобалиста до либерала и анархиста: Меланшонова Непокорена Француска има око 60 -70 посланика, ни он сам није сигуран да ће моћи да одржи ту коалицију у смислу заједништва. Појавила се и могућност да ће Макрон успети да уз помоћ неких странака из тог спектра разбије левичарски блок и формира неку своју владу.
„Дошли смо у ситуацији да имамо три листе, а какав ће се изборни инжењеринг дешавати и какве ће се калкулације дешавати није сасвим јасно“, примећује он.
Коментаришући коалициони потенцијал странка у Француској, Гујаничић подсећа да тамо политичка култура није заснована на стварању коалиција за разлику, рецимо, од Немачке или Италије.
„У Француској је идеолошка поларизованост и подељеност веома јака и нико ту без велике нужде не улази у коалиције. Последњи пут кад је направљена нека коалиција то је било 1914. тзв. Света унија пред немачком опасношћу. С друге стране, Меланшнова коалиција је направљена за неколико сати, а сви знају колико су различите њене чланице и да су се ујединили због, како кажу, опасности од Националног окупљања.
Има ту и прилично екстремних појединаца, а има и социјалдемократа који су значајно умеренији, дакле коалиција је хетерогена“, објашњава он даље.
Једна од идеја, према његовим речима, јесте и да се састави нека мегакоалицију како би се изоловали Меланшон и Марин Лепен, што би била превара бирача, али и технички и политички скоро неизводљиво, а ако би се неким чудом таква коалиција и направила кратко би трајала.
„Нико не може апсолутно да каже шта ће се десити у Француској. Меланшон је решен да спроведе свој програм, али сви знају да је он прилично екстремна опција. Може се десити и да Меланшон толико затегне ситуацију да наведе Макрона да поднесе оставку. Ту је много институционалних опција на столу, нико нема већину, а притом су поларизовани међусобно“, образлаже Гујаничић.
Србљановић пак оцењује да у Француској свакако неће бити неке велике коалиције као у Немачкој, а да ће Макрон покушати да скрпи коалицију с мањим странкама али такође сматра да ће то бити кратког даха:
„Колико год да је Макрон преживео и прикључио се на инфузију, свакако је његов легитимитет окрњен из простог разлога што је његов блок у првом кругу избора био трећи, у другом други. Његова партија је изгубила изборе. Победили су неки други. Очекујем да ће он покушати да преживи до председничких избора, да склопи какву-такву парламентарну већину. Неће то ићи глатко, огромне су поделе у француском друштву, ископани су ровови. Тамо је немогуће замислити да неко с деснице гласа за левицу и обрнуто. Управо зато мислим да ће, шта год да се деси, то бити изигравање изборне воље грађана који су показали да хоће промене. Очекује нас бурно лето у Француској, а можда и јесен. Ништа није готово или боље рећи - тек почиње“, предвиђа Србљановић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала