- Sputnik Србија, 1920
Специјална операција у Украјини
Све о специјалној војној операцији Русије за демилитаризацију и денацификацију Украјине.

Ништа није случајно: Морбидна игра Кијева дан пре НАТО самита – тактика тренирана и против Срба

© Sputnik / Илья Питалев / Уђи у базу фотографијаЗарђали саобраћајни знак са обавештењем правца за Кијев у Доњецку
Зарђали саобраћајни знак са обавештењем правца за Кијев у Доњецку - Sputnik Србија, 1920, 10.07.2024
Пратите нас
Лажне оптужбе на рачун Русије о томе да је руска војска погодила територију дечје болнице „Охматдет“ у Кијеву део су антируске пропаганде, а Владимиру Зеленском, коме је председнички мандат истекао у мају, био је потребан нови разлог уочи самита НАТО да издејствује још оружја, новца и нова обећања да ће „вечно помагати Украјини“.
Истовремено, Кијев и Запад покушавају да сакрију чињеницу да је напад на дечју болницу извршен западним, тачније норвешким ПВО системом „насамс“, чију су ракету испалиле посаде украјинске противваздушне одбране.
Спиридон Килинкаров, бивши депутат украјинске Врховне раде и члан покрета „Друга Украјина“, каже да Кијев покушава да искористи ову трагедију у своју корист, а да термин напада није изабран случајно.
„Уочи самита НАТО, буквално дан раније је дошло до ове трагедије, која иде на руку искључиво кијевском режиму. Кијев је максимално користи. На самиту НАТО-а учествују делегације многих земаља које је тамо довео украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба и мислим да ће ово бити главна тема самита. Јасно је какав циљ желе да постигну, рећи ће: ‘Погледајте, Русија гађа цивилну инфраструктуру, гађа болнице, дајте нам новац за одбрану’. То је стара, проверена тактика, која се од 2015. године активно користи и у Донбасу, када су буквално на стамбене зграде постављали некаква оруђа“, каже Килинкаров.
Кијев и његови западни ментори су за тај догађај оптужили Русији, наводећи да је „велика вероватноћа“ да је болница директно погођена руском крстарећом ракетом Х-101, што је Москва негирала.
Руско Министарство одбране саопштило да су апсолутно неистините изјаве представника кијевског режима и да бројне објављене фотографије и видео снимци из Кијева јасно потврђују чињеницу да је до разарања дошло након пада украјинске ракете ПВО, лансиране из противваздушног ракетног система унутар града.
Руски војни експерт и политиколог Олег Глазунов оцењује да ово што се догодило иде на руку Зеленском и његовим америчким покровитељима.
„Ово иде на руку Зеленском из једног једноставног разлога - он може да захтева још више оружја, чак може да тражи да се убрза пријем Украјине у НАТО, уз тврдње да им је потребна заштита ‘од варварске Русије’... Сједињене Државе имају двојне стандарде. Када су Американци у Ираку свргавали Садама Хусеина, бомбардовали су болнице и стамбене зграде, тада за то на Западу нико није марио. Када је НАТО војска изводила нападе на избеглице у Југославији, на стамбене објекте и кинеску амбасаду то такође из неког разлога никоме није сметало. Сада без икакве потврде, попуно непроверено да је то наша ракета, оптужују Русију. Све ово је део америчке спољне политике“, каже Глазунов.

Још једна акција „лажне заставе"

Aко је украјински напад изведен намерно, онда је овде практично примењена акција „лажне заставе", која се, у најкраћем, може дефинисати као политичка или војна акција извршена са циљем да се за њу окриви противничка страна – у овом случају Русија. Овде је веома важно одабрати повољан тренутак за себе, а онда уперити прстом у непријатељску заставу и за то оптужити страну која то није извршила.
Такве стратегије коришћене су у многим земљама, од афричких ратова до простора балканског полуострва, а посебно током сукоба који су били карактеристични за разбијање Југославије. Много таквих случајева је било у Босни и Херцеговини, од Вуковара, затим Сарајева, Сребрнице, па све до Косова и Метохије - Рачка, Рогова итд.
Између осталог, циљ таквих активности је на своју страну ставити домаћу или међународну јавност у неком спору, односно створити изговор за рат, ванредно стање, агресију или ескалацију неког сукоба или извлачење неке користи за себе, као што у овом случају чини Кијев.
Килинкаров истиче да Русија никада не изводи нападе на цивилне објекте у Украјини.
„Не знам на основу чега покушавају да убеде цео свет да је то био циљани напад Русије на дечију болницу 'Охматдет'. Која је војна сврсисходност таквог напада и шта Русија има од тога? Дакле, нема никакве сврхе нападати цивилну мету и дечју болница, посебно уочи овако великог догађаја као што је самит НАТО-а. Русија никада не поставља такве циљеве“, нагласио је Килинкаров.
Напади руске војске фокусирани су на објекте војне индустрије Украјине и ваздухопловне базе Оружаних снага Украјине и они се изводе високопрецизним ракетама. Руски експерт Андреј Клинцевич скреће пажњу на чињеницу да је један од циљева руске војске у Кијеву била фабрика „Артјом“, један од главних произвођача авионских ракета, оружја и муниције. Овај циљ је, према подацима објективне контроле и према сведочењу самих грађана Кијева, био уништен.
Пошто се фабрика налази око два километра од оштећене дечије болнице „Охматдет“, постоје све основе за претпоставку да је украјинска ракета која је пала у близини болнице била предвиђена управо да пресретне руску ракету која је погодила фабрику.

Чија је ракета погодила болницу

Клинцевич скреће пажњу и на чињеницу да чак ни та украјинска ракета није погодила болницу, већ суседни објекат, трошно здање, који највероватније припада украјинском Министарству енергетике. Према његовим речима, да је напад извршен руском крстарећом ракетом Х-101, како тврди Кијев, од зграде не би остало ништа, јер је то велика ракета, дугачка скоро осам метара.
„To je крстарећа ракета стратешке класе. То јест, било је планирано да се њена нуклеарна верзија – Х-102 – у случају рата лансира на америчке војне објекте преко Аљаске. Домет ове ракете је три и по хиљаде километара. То говори колико је она велика и моћна. Х-101 носи конвенционалну бојеву главу од 400 килограма, које сада повећана до 800 килограма... И сад замислите шта би се десило да је на ту зграду од цигле пала скоро тона експлозива. На том месту би био огроман кратер, а суседна зграда би такође била веома оштећена“, додао је Клинцевич.
Оштећење зграде, као и снимци пада ракете, указују да је реч о систему „насамс“, који користи украјинска ПВО, сматра он. Старе ракете АИМ-120, које лансира систем „насамс“ има бојеву главу од отприлике 40 килограма.
„Сви су видели кадрове пада те противваздушне ракете, која је веома препознатљив и која се веома разликује од наше ракете“, додао је Клинцевич.
Клинцевич напомиње да је Зеленски у одређеној мери испунио свој циљ, а остаје само питање да ли је то био намеран напад или случајан пад украјинске ракете.
„Наравно, има доста инсценација, од тога колико је људи и деце доведено на тај трг – али није јасно зашто, као да је то исценирано и урађено ради слике за свет. Погинули су само случајни пролазници који су били на улици када је противваздушна ракета пала. Истовремено, Зеленски је збројио све губитке у једном дану широм земље и навео их је под напад на болницу, као да је толико деце страдало тамо. Запад ће ово фабриковати, лагаће и из тог разлога ће доделити нове пакете помоћи“, оцењује Клинцевич.
Рат у Украјини је тема трећег самита НАТО-а заредом, који се одржава од 9. до 11. јула. Кијев може да очекује финансијску и војну помоћ, али експерти сматрају да овај скуп у Вашингтону неће бити преломни тренутак за чланство у алијанси.
Руски званичници указују на то да је овакве трагедије могуће избећи да кијевски режим, кршећи норме међународног права, не распоређује ПВО системе и тешко наоружање у стамбеним четвртима, док његови западни спонзори затварају очи на то.
Говорећи о двоструким аршинима, руски експерти указују на то да Запад затвара очи и игнорише терористичке нападе украјинских оружаних снага на Русију и убиства руске деце.
Стални представник Русије у УН Василиј Небензја - Sputnik Србија, 1920, 09.07.2024
Специјална операција у Украјини
Небензја у УН објаснио како је могла бити избегнута трагедија у Кијеву
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала