https://sputnikportal.rs/20240714/novo-istrazivanje-otkriva-poreklo-rupa-u-lobanjama-praistorijskih-ljudi--1174833165.html
Ново истраживање открива порекло рупа у лобањама праисторијских људи
Ново истраживање открива порекло рупа у лобањама праисторијских људи
Sputnik Србија
Живот у каменом добу је био довољно тежак и без додатних „гласова“ у глави. Срећом, древни неурохирурзи су имали лек за „опседнуте пацијенте“, остављајући... 14.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-14T23:00+0200
2024-07-14T23:00+0200
2024-07-14T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
неурологија
праисторија
камено доба
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0e/1174832894_82:0:574:277_1920x0_80_0_0_aebe856a33b8aa9f4d8b26fee4dddccd.jpg
Позната као трепанација, пракса бушења кости лобање била је уобичајена хируршка процедура у праисторијским временима, чији докази су пронађени на археолошким локацијама широм света.Након анализе шупљина у 41 неолитској лобањи из Француске, аутори нове студије бацају ново светло на природу ове примитивне процедуре, откривајући колико је инвазивна и груба заправо била, , пише ИФЛ Сајенс.Испитане лобање из антрополошког Музеја човека у Паризу старе су између 8.000 и 4.000 година и део су колекције од 159 са знаковима трепанације. Помоћу дигиталног инструмента је измерена ширина хируршких отвора – просечна трепанација била је широка између 2,95 и 5,43 центиметра.Док се чак и минимална ширина може чинити неприхватљиво великим отвором на глави, неке од рупа су премашивале 10 центиметара. Упркос очигледним манама сломљене лобање, већина древних трепанација широм света показује знаке излечења, што сугерише да је највећи број пацијената заправо остао у животу неко време након хируршке операције.Не зна се зашто је тачно трепанација била толико популарна у праисторији, мада неки научници сматрају да је та процедура извођена ради олакшања интракранијалног притиска изазваног повредом или болешћу – као и данас у ретким случајевима.С друге стране, чувени науролог и антрополог из 19. века Пол Брока спекулисао је да је та пракса била повезана са веровањем да конвулзије изазивају демони које треба пустити напоље отварањем рупа у лобањи.Због чега год да су лекари у каменом добу исецали делове глава својих пацијената, трепанација представља интригантан експериментални корак на путу човечанства ка хируршком умећу. Налази студије су значајни у покушају да се разуме порекло данашње неурохиргије пратећи њене најраније кораке.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, неурологија, праисторија, камено доба
наука и технологија, археологија, неурологија, праисторија, камено доба
Ново истраживање открива порекло рупа у лобањама праисторијских људи
Живот у каменом добу је био довољно тежак и без додатних „гласова“ у глави. Срећом, древни неурохирурзи су имали лек за „опседнуте пацијенте“, остављајући хиљаде њих са великим рупама у глави великим и до 10 центиметара.
Позната као трепанација, пракса бушења кости лобање била је уобичајена хируршка процедура у праисторијским временима, чији докази су пронађени на археолошким локацијама широм света.
Након анализе шупљина у 41 неолитској лобањи из Француске, аутори нове
студије бацају ново светло на природу ове примитивне процедуре, откривајући колико је инвазивна и груба заправо била, ,
пише ИФЛ Сајенс.
Испитане лобање из антрополошког Музеја човека у Паризу старе су између 8.000 и 4.000 година и део су колекције од 159 са знаковима трепанације. Помоћу дигиталног инструмента је измерена ширина хируршких отвора – просечна трепанација била је широка између 2,95 и 5,43 центиметра.
Док се чак и минимална ширина може чинити неприхватљиво великим отвором на глави, неке од рупа су премашивале 10 центиметара. Упркос очигледним манама сломљене лобање, већина древних трепанација широм света показује знаке излечења, што сугерише да је највећи број пацијената заправо остао у животу неко време након хируршке операције.
„Висока стопа преживљавања, упркос опасности од церебралног едема, инфекције, крварења и шока, јасно указује на висок ниво вештине и искуства раних хирурга“, кажу аутори. Претпоставља се, на пример, да су неолитски лекари можда стерилизовали своје камене инструменте пре бушења лобања, док су биљке са природним аналгетским или антибиотским својствима можда помагале пацијентима да издрже мучан третман.
Не зна се зашто је тачно трепанација била толико популарна у праисторији, мада неки научници сматрају да је та процедура извођена ради олакшања интракранијалног притиска изазваног повредом или болешћу – као и данас у ретким случајевима.
С друге стране, чувени науролог и антрополог из 19. века Пол Брока спекулисао је да је та пракса била повезана са веровањем да конвулзије изазивају демони које треба пустити напоље отварањем рупа у лобањи.
Због чега год да су лекари у каменом добу исецали делове глава својих пацијената, трепанација представља интригантан експериментални корак на путу човечанства ка хируршком умећу. Налази студије су значајни у покушају да се разуме порекло данашње неурохиргије пратећи њене најраније кораке.
