Џефри Сакс објаснио: Вирус ковида скоро извесно последица смишљеног пројекта америчких научника
© AP Photo / Bullit Marquez
Пратите нас
Ковид је скоро извесно настао као последица смишљеног истраживачког пројекта чија је идеја водиља била да се узме природни вирус и учини заразнијим, рекао је познати амерички економиста и професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс у интервјуу Такеру Карлсону.
Питање ковида је, каже Сакс, питање у којој је лабораторији настао и на који начин?
„Скоро сигурно није настао из природе. Имамо главни план тог поступка, а то је истраживачки предлог назван „Ширење“ (Diffuse), који је поднет Министарству одбране и то јединици званој ДАРПА (Агенција за развој нових технологија Министарства одбране САД ) 2018. године. То је нека врста приручника за прављење вируса који изазива болест ковид-19, а вирус се зове САРС-КоВ-2. Оно што је особено за САРС-КоВ-2 јесте да он има нешто што се зове протеолитичко место цепања, и нарочито нешто што се зове место цепања фурина. То су неки делови генома који овај вирус чине изузетно заразним. Занимљиво је да за ову класу вируса који потичу од слепих мишева и који се зову бета коронавируси, а од којих потичу САРС и ковид-19, у тој класи вируса — а има их неколико стотина познатих — ниједан у природи никада није имао тај специфичан део генома“, објашњава Сакс.
Тај део генома, додаје, место цепања фурина, био је предмет пажње научника од 2005. године, јер се открило да ако би вирус поседовао ту особину, улазак вируса у људске ћелије би постао лакши, и вирус би стога постао веома заразан за људе.
„САРС-1, који је представљао прву епидемију оваквог вируса 2003. године која је избила у Хонгконгу, је највероватније природан вирус који је потекао од животиње са фарме, и он није био толико заразан. Убио је неколико хиљада људи. Међутим, у случају вируса САРС-1 били бисте јако болесни недељама пре него што постанете заразни за неког другог. А то је значило да није било тако тешко зауставити га изолујући људе који су имали симптоме болести. У случају САРС-КоВ-2, људи су били заразни чак и без икаквих симптома, понекад потпуно асимптоматски. Дакле, у чему је разлика између вируса САРС-1 и САРС-КоВ-2? У месту цепања фурина. Већ 2005. године, дакле пре скоро 20 година, тај експеримент је био изведен и гласио је: Узми САРС-1, додај место цепања фурина и он ће постати веома заразан. Појавио се низ експеримената, 2005, 2009, 2011, који су се називали експериментима додавања особина, при чему се смишљено манипулисало вирусом у циљу повећавања његове заразне моћи“, истиче професор.
Како каже, до 2015. године споведен је обиман истраживачки програм посвећен бета коронавирусима, који је финансирала НИХ (Агенција за биомедицинска истраживања Министарства здравља САД) Тонија Фаучија, са водећим научницима усмереним на место цепања фурина, који почињу да спроводе све више циљаних експеримената.
„А затим следи право питање, на које ја немам одговор, а то је: да ли је овде реч о биолошком рату или о истинској одбрани? НИХ је, почевши од 2001. године, постао истраживачка јединица америчког Министарства одбране САД“, каже Сакс.
Он подсећа на напад антраксом који је уследио након 11. септембра 2001. године. и напомиње да је после тога Министарство одбране САД свој буџет усмерило на јединицу Тонија Фаучија, која је одједном постала највећа јединица Националног института за здравље, а Фаучи је постао шеф онога што се назива биолошка одбрана. Међутим, Сакс сматра да у то итекако може да се сумња.
"Не би требало да смо спроводимо биолошки рат“, напомиње професор.
„Без отисака прстију“
До 2015. године, додаје, способност научника да рукују овим вирусима достигла је запањујуће размере.
„Имамо правог генија који је био део ове групе, по имену Ралф Барик на Универзитету Северне Каролине. Оно што је он могао да уради било је, ако му дате 30.000 слова ДНК кода — АГ, ЦЦ, ГА, и тако даље… Дакле, дате му слова и он ће их претворити у живи вирус. Мислим да је то невероватно. Другим речима, дајете му пројектовани вирус и он ће вам дати живи вирус. Он је створио оно што се назива систем обрнуте генетике за прављење ових вируса и за убацивање делова у вирусе помоћу технике коју је назвао „бешавном“. То значи да „ушивате“ део на такав начин да се не може утврдити да је тај део убачен у лабораторији. Дакле, без отисака прстију, што би се рекло“, истиче професор.
Како каже, ова област истраживања подигла је много прашине јер су многи амерички научници говорили да је то опасно и да са тим треба престати. Међутим, напомиње Сакс, Фаучи је говорио да је то од кључног значаја и да ће се са тим наставити.
До кратког мораторијума на истраживања је дошло, како додаје, накрају Обаминог мандата, а затим је тај мораторијум укинут за време Трампове администрације. Међутим, чак и током трајања мораторијума, истраживање се наставило у оквиру многих финансираних пројеката.
„Јасно је, када се пажљиво погледа, да су се приближавали убацивању места цепања фурина у вирусе сличне САРС-у. Овај предлог се појавио 2018. Као и увек, то је био строго тајни предлог. Тек накнадно смо сазнали за њега захваљујући узбуњивачу. Када погледате пројектни предлог „Ширење“, стварно кажете: Дођавола! На 10. страници тог документа пише: Прикупили смо више од 180 претходно незабележених бета коронавируса. А на страници 11, пише: Испробаћемо их да видимо да ли имају протеолитичко место цепања — што је место цепања фурина — а ако га немају, убацићемо место цепања фурина у њих. То је проклети „кувар“ о томе како направити овај вирус“, категоричан је Сакс.
Министарство одбране је, каже Сакс, то наводно одбацило, али верује да је посао одрађен чак и пре него што је поднет предлог за финансирање пројекта.
„Сада постоји толико струја које говоре да се нешто скроз уврнуто дешавало. На пример, постоји врло чудан рад чији су аутори Барик и руководилац такозване лабораторије Rocky Mountain (Стеновита планина), што је заправо лабораторија НИХ под надлежношћу Фаучија, а у коме пише о овом потпуно чудноватом налазу. Сам налаз каже: Вирус типа један Института вирусологије у Вухану не заражава египатске воћне слепе мишеве. Добро, то је наслов. Човек не може да се не запита: Шта је сад па то? Очигледно је да су 2019. и 2018. у лабораторијама „Стеновита планина“ вршили огледе користећи вирусе из Вухана са њиховом збирком слепих мишева. Дакле, то је једна теорија. Слепи мишеви у лабораторијама „Стеновита планина“ су египатски воћни слепи мишеви. То није врста слепог миша која носи овај вирус у Кини, у Јунану, Али су то покушали у лабораторији „Стеновита планина“. Размишљао сам: О чему се овде ради? Имамо лабораторију „Стеновита планина“ која ради експерименте са вуханским вирусима у Монтани, у лабораторијама Националног института за здравље са Ралфом Бариком, који је био један од главних истраживача за уметање места цепања фурина у вирус. Волео бих да сазнам више о томе. Није ли то чудно?“, каже Сакс.
Он додаје да постоје и други научници у чијим су рукама делове ове слагалице.
„Једна теорија је да је све то смишљено у САД и послато у Вухан, у Институт вирусологије у Вухану, ради испитивања на њиховој збирци слепих мишева, а то су кинески слепи мишеви, а не египатски воћни слепи мишеви. То је могуће. То је једна теорија. Постоје друге теорије о томе да је повезана истраживачка група, немачка и холандска, можда одиграла улогу јер они имају своја истраживања у Вухану. Када је вирус избио у то време, крајем 2019, почетком 2020. године, међу научницима је било комешање: Шта је ово дођавола? Одакле ово долази? Да ли смо ми ово урадили? Како је ово побегло? Или шта год. Нико не зна, наравно. Тако да су почели да обављају тајне позиве“, указује Сакс.
Један од најважнијих међу овим позивима десио се, како каже, 1. фебруара 2020:
„Приликом тог позива од 1. фебруара научници говоре: О, Боже, ово изгледа као да је нешто направљено у лабораторији! Један од њих каже: Не могу да појмим како би овакво нешто уопште могло да природно настане. И сви гледају у место цепања фурина јер знају — ова група научника зна — да је то предмет истраживања. То је циљ. Никада раније то није било виђено у вирусу попут тог. То је потпис, управо ту: Ја сам ово урадио. Међутим, четири дана касније, та група аутора објављује први нацрт рада под називом „Приближно порекло вируса САРС-КоВ-2“, који каже да је у питању вирус који је настао у природи“.
То је, напомиње Сакс, прикривање.
„Овај рад је превара. Није повучен до дана данашњег. А у питању је превара“.
Погледајте и:
