Нови Трампов адут мења политички пејзаж Америке – нешто га веже и за Србију
21:14 17.07.2024 (Освежено: 21:22 17.07.2024)
© Tanjug / AP Photo/Evan VucciРепубликански председнички кандидат Доналд Трамп и кандидат за потпредседника САД Ј.Д. Венс
© Tanjug / AP Photo/Evan Vucci
Пратите нас
Све оно што се у политици Доналда Трампа наслућује, код његовог потпредседничког кандидата Џејмса Дејвида Венса је подебљано и израженo. На Венса је избор пао не само због година. Тачно је да он подмлађује амерички политички пејзаж, али је и оличење републиканског погледа на свет и идеолошки је у потпуности комплементаран са Трампом.
Рекло би се да је Џеј Ди Венс оличење америчког сна – потекао је из сиромашне породице из Охаја, једне од држава „појаса рђе“, оних које су највише пропатиле од последица деиндустријализације САД, ратни ветеран из Ирака, постао је успешан пословни човек, адвокат, писац и политичар. А има свега 39 година.
Његов вртоглав успон један је од разлога што га је Трамп и изабрао за потпредседничког кандидата, за човека чије ће се име поред његовог наћи на гласачком листићу на председничким изборима у САД, каже за Спутњик др Милан Крстић, доцент на Факултету политичких наука у Београду.
Најпрепознатљивије републиканско лице
Други не мање важан разлог је тај што Венс долази из Охаја, државе која је по свом профилу веома слична Мичигену, Висконсину и Пенсилванији, које ће, према речима нашег саговорника, бити међу одлучујућим за исход избора.
„То су такозване „колебљиве државе“, у којима је разлика између демократа и републиканаца традиционално мала, где пресуђују десетине хиљада гласова и где је битан сваки глас“, објашњава он.
Трамп се нада да ће Венс успети да у тим државама мобилише бираче сличног профила које је мобилисао у Охају када је, новембра 2022. на изборима за Сенат победио ветерана, умереног демократу Тима Рајана.
„То су бели губитници транзиције, који су остали без посла и без иметка“, наводи Крстић.
Осим што је постао један од најпрепознатљивијих сенатора у јавности, Венс је и писац бестселера, мемоарске књиге „Горштачка елегија“, коју многи сматрају „МАГА Библијом“ (МАГА – скраћеница од Make America Great Again – Учинимо Америку поново великом), додаје он.
Идеолошка блискост са Доналдом Трампом је, наравно, неупитна. Штавише, Венс је, рекло би се, чак и у предности над председничким кандидатом, јер може да наглашеније заступа неке ставове, јер Трамп мора да прави компромисе. Такав је случај, на пример, по питању абортуса.
„Трамп је свестан да би превише радикална агенда око абортуса могла да га кошта неких бирача. Избацио је, рецимо, из партијске платформе која је представљена у Милвокију савезну забрану абортуса, али да се неко не би случајно двоумио да ли је Трамп превише мекан по том питању сада имају Венса који је по том питању још конзервативнији“, истиче Крстић.
Скептичан према Украјини, до краја уз Израел
Слично је и са спољнополитичком агендом. Тако је, како Крстић каже, Трамп могао да спречи усвајање последњег пакета помоћи Украјини, али је морао да пошаље поруку републиканском крилу које је подржавало Ники Хејли за председничког кандидата, да није потпуно глув на њихове захтеве. Међутим, сада је усвојена републиканска платформа у којој је као главни спољнополитички ривал означена Кина, док се Русија у њој уопште не спомиње.
У погледу спољне политике, Венс стоји на становишту да је неопходно што пре окончати конфликт у Украјини и врло је скептичан према даљој финансијској подршци режиму Владимира Зеленског.
„Он заговара приступ у коме би се Украјинци подстакли на преговоре са Москвом и у том контексту дели мишљење са добрим делом републиканског спољнополитичког естаблишмента. Неки сматрају да је он на неком ширем нивоу трансатлантских односа врло сличан оном Трамповом „трансакционализму“, где превасходно гледа америчке националне интересе са сваком државом, чак и ако је она савезник или пријатељ у формалном смислу, гледа колико Америка добија, а колико губи из тог односа“, каже Крстић.
Међутим, према изјавама, чини се да је Венс у потпуности посвећен одржању и победи Израела у рату у Гази.
Док Трамп има легат „аврамовских споразума“ – низа споразума између Израела и арапских држава који би омогућили постојање Палестине уз Израел и мора да буде суздржанији у подршци Јеврејској држави, Венс је оштрије произраелски.
Радници на првом месту
На унутрашњеполитичком плану, Венс заговара обнављање америчког сна на бази поновног стицања економске моћи. Није класичан неоконзервативац, јер неоконзервативна идеологија подразумева блиске односе са корпорацијама и коришћење глобализације за стварање профита.
„Он насупрот томе подржава политику индустријализације коју је Трамп водио у првом мандату, а Бајден је наставио. Тако да је у том погледу он континуитет са оним што је Бајден поставио као правац економског развоја, он се узда у средњу и радничку класу, које су, како каже, обесправљене и губитничке, да поново постану кичма америчке економије и да јој је потребно дати могућност да ради. А да би добила могућност да ради, Америка мора да води спољну и економску политику које ће да штите њену индустрију од изазивача из региона, али највише од Кине“, истиче Крстић.
Пробојем у врх политичке хијерархије, Венс није само подмладио америчку политичку сцену. Са њим долази до својеврсне замене идеолошког обрасца – оно за шта су се некада залагале демократе сада заступају републиканци.
Неки сматрају да се у Америци догодио „џексонијански обрт“, реферишући на председника Ендрјуа Џексона, који је био председник између 1829. и 1837. кога сматрају за првог председника популисту, који је укључио шире народне масе у политичко одлучивање.
„У том смислу, он је један од узора и Трампу, па се може рећи и Венсу и свима онима који у врхушци Републиканске партије подржавају Трампа. Они играју на карту тога да су постали опција коју бира радничка класа. Зато долазимо до тога да у „појасу рђе“ републиканци имају све већи раст“, објашњава Крстић.
Потенцијални наследник у Белој кући
Према Крстићевим речима, несумњива идеја Доналда Трампа је да га Венс наследи у Овалном кабинету, ако победе на изборима у новембру. То ће, како наглашава, зависити и од тога какви буду и лични односи двојице политичара у будућности. зависиће и од тога како ће бити оцењен Венсов учинак у кампањи.
„Он ће по свој прилици имати више од једне дебате. Обично се одржава само једна потпредседничка дебата, али видели смо да су потпредседница Камала Харис и Венс разговарали о још једној дебати која ће бити или крајем јула или почетком августа. Дакле, он ће бити више изложен у кампањи него што је уобичајено за потпредседничког кандидата и доста утицаја на опредељивање бирача имаће и његов појавни елемент“, сматра Крстић.
Што се Србије тиче, битна је чињеница да Венс долази из Охаја, у којој постоји значајна српска заједница, која је дала двојицу гувернера ове државе. Уз то, Војска Србије сарађује са Националном гардом Охаја. Све то, према мишљењу нашег саговорника, може да, поред постојећих канала комуникације, може да буде додатни канал утицаја Србије.
Погледајте и: