Свет пред избором: Запад као секта - Глобални југ нуди план у три тачке /видео/
© AP Photo / Noah Berger
Пратите нас
У интересу је света да се нађе заједнички језик између колективног Запада и Глобалног југа, али реалност је таква да хегемони који представљају западни свет желе да задрже доминантну позицију и настоје да своје вредности наметну другим културама, сматрајући их мање вредним.
Одсуство реалполитике и способности за договор главне су карактеристике Запада, оцењују саговорници Спутњика у светлу недавних скупова два дијаметрално супротна блока земаља и два идеолошка пола: с једне стране су државе окупљене око Шангајске организације за сарадњу и БРИКС, а с друге САД и НАТО.
Разлике у приступима могле су се јасно видети у првим данима јула кад је у Астани у Казахстану одржан самит ШОС, да би уследиле посета индијског премијера Нарендре Модија Москви, а затим и парламентарни форум БРИКС у Санкт Петербургу, док се отприлике у исто време у Вашингтону одржавао јубиларни 75. самит НАТО.
Запад би све да усиса у своју матрицу
Поруке са самита НАТО, по мишљењу професора ФПН Драгане Митровић, само потврђују карактер тог блока који је 75 година постојања изгурао преко ратова, нестабилности и криза које изазива.
“Управо кроз те ратове поново измишљају своју потребу да постоје. То је био ратнохушкачки скуп, међутим све те идеје и претње упућене Русији и Кини, лажи које смо опет чули о томе зашто су извршили агресију на СР Југославију, ти скелети који искачу из њихових ормана довољно говоре. Ствар је у томе што су њихова агресивност и зле намере засновани на опсенама јер објективно они немају ни финансијске, ни оперативне ни људске могућности да било шта спроведу у дело. Видимо и намеру да се селе на Пацифик. Наравно, НАТО је алатка САД у функцији продужења њихове глобалне хегемоније”, примећује Митровићева.
А суштина и вредности поретка који нуде, описује саговорница Спутњика, јесте да је он почивао на суровој експлоатацији и колонизацији, пљачкању туђих богатстава, непрекидном изазивању ратова и наметању своје воље кроз стравична насиља и страдања већине човечанства.
“У новије доба, после Другог светског рата, део формирања тог поретка су и кључне међународне финансијске институције. Међутим, проблем је све оно што смо видели, нарочито ми у бившој Југославији и Србији. Какво је тек онда постало понашање једине суперсиле, Сједињених Држава које су наставиле да брутално крше међународни поредак, а да слово међународног права замењују неким правилима, игнорисањем потписаних договора не би ли остваривале своју непрекидну експанзију и доминацију,” напомиње Митровићева уз констатацију да тај блок доживљава као непријатеље Русију и Кину зато што су носиоци суштински друкчијих вредности.
Сличну оцену износи и професор Економског факултета Бојан Димитријевић.
“Запад сад делује као секта, потпуно затворени систем који је изгубио способност да асимилује нешто изван свог система вредности и који све види као нешто што треба усисати у ту своју организациону и идеолошку матрицу”, сматра он.
Три тачке агенде Глобалног југа
С друге стране, истиче Димитријевић, три тачке су агенда земаља ШОС и БРИКС, организација које су ослонци Глобалног југа - мултиполарност, суверенитет и независност у међународним односима и са те позиције грађење међународне сарадње.
Те земље теже, према његовим речима, и већој равноправности у економским односима која подразумева и реформу међународних економских институција, од ММФ, Светске трговинске организације до односа према позицији долара.
„У тој ситуацији природно је да оне земље које су до сада у међународним економским, политичким, геополитичким па и војним питањима имале подређену улогу извлаче неке поуке из те своје ситуације и теже ка успостављању нове врсте међународних односа чији је заједнички именитељ мир или нека врста сарадње и хармоније“, коментарише професор поруке са скупова ШОС и БРИКС.
По његовом мишљењу, ШОС И БРИКС су доста комплементарне организације: ова прва организација има више геополитичку и безбедносну компоненту, а БРИКС више економску.
“Основна мисија БРИКС је да изврши притисак да се реформишу међународне економске институције које би водиле ка већој равноправности међународних економских односа.“
Западне санкције Русији лекција за све
Драгана Митровић напомиње да се сарадња у оквиру БРИКС шири и на друге области поред економије, али посебно издваја аспект дедоларизације, кроз смањење употребе долара као кључне валуте.
„Недавно је једна од држава која је у БРИКС а до јуче је била близак амерички сарадник, Саудијска Арабија, одбила да продужи билатерални споразум са САД који је довео до петродолара. Саудијска Арабија сада свима нуди да продаје нафту у другим валутама. То је тежак ударац глобалној доминацији долара”, подсећа Митровићева.
Такође, санкције које је Запад увео раније Ирану, а последњих година Русији, мислећи да ће то довести до слома руске економије и до њене изолације, а онда и урушити њену стабилност, произвеле су, како каже, супротан ефекат.
“Сви су научили ту лекцију и схватили да је опасно зависити од долара и финансијских институција САД које за себе говоре да су носилац заставе либералне економије а непрекидно су склоне доношењу санкција и одлукама које крше слободу пословања, а све из политичких и геополитичких разлога. Сада је западни свет који се дичи тиме да штити слободу међународних економских односа отишао толико далеко да намерава да користи руску имовину коју су противправно запленили. То је тешка компромитација али и снажна порука свим носиоцима покретне и непокрене имовине у свету да никако не улажу у америчке државне обвезнице и њихове банке и банке централне и западне Европе већ да траже друга одредишта”, упозорава Митровићева.
БРИКС постаје супер институција
С друге стране, пријем у БРИКС неких од енергетских џинова казује да ту постоји и те како утемељено страешко промишљање.
“БРИКС постаје супер институција будући да су њене чланице доминантни поседници кључних енергија на које ће свет морати да се ослања и у наредним деценијама, што само оснажује улогу ове организације на глобалној сцени, а она постаје још привлачнија за земље Глобалног југа”, уверена је Митровићева.
Димитријевић додаје да Евроазија у којој су и земље ШОС и БРИКС постаје геополитичко, екеономско и политичко средиште света, а Европа се све више и све брже претвара у неку врсту економске и геополитичке провинције.
“Основна борба у будућности ће се управо и водити између евроазијских интеграција, с једне стране, и САД и њихових савеза с друге,” закључује професор.
