Завирите у унутрашњост архитектонског бисера српске престонице /фото/

Од тренутка када је подигнута, зграда Народне банке је због своје лепоте, била предмет дивљења. Пре саме изградње здања, у извештају Банке за 1890. годину наведено је да банка треба да „...има кућу, којом се може дичити и она сама и престоница наша, којој она служи на украс“

1/21

Од тренутка када је подигнута, зграда Народне банке је због своје лепоте, била предмет дивљења. Пре саме изградње здања, у извештају Банке за 1890. годину наведено је да банка треба да „...има кућу, којом се може дичити и она сама и престоница наша, којој она служи на украс“

© Sputnik / Лола ЂорђевићОд оснивања 1884. године, Привилегована народна банка Краљевине Србије је користила закупљене просторије. С обзиром да је рад банке захтевао већи простор, за потребе изградње нове зграде 1886. године купљен је плац на углу улица Дубровачке и Цара Лазара. Интересантно је, да се на том плацу, раније налазила родна кућа Бранислава Нушића

2/21

Од оснивања 1884. године, Привилегована народна банка Краљевине Србије је користила закупљене просторије. С обзиром да је рад банке захтевао већи простор, за потребе изградње нове зграде 1886. године купљен је плац на углу улица Дубровачке и Цара Лазара. Интересантно је, да се на том плацу, раније налазила родна кућа Бранислава Нушића

© Sputnik / Лола ЂорђевићУправни одбор банке одлучује да израду пројекта повери архитекти Константину Јовановићу. Колики је значај, у очима савременика, имала ова зграда сведочи и податак да је Константин А. Јовановић 1890. године одликован орденом Светог Саве III реда.

3/21

Управни одбор банке одлучује да израду пројекта повери архитекти Константину Јовановићу. Колики је значај, у очима савременика, имала ова зграда сведочи и податак да је Константин А. Јовановић 1890. године одликован орденом Светог Саве III реда.

Уређењу ентеријера је посвећена велика пажња, тако да репрезентативност унутрашње обраде објеката не заостаје за решењем фасадa

4/21

Уређењу ентеријера је посвећена велика пажња, тако да репрезентативност унутрашње обраде објеката не заостаје за решењем фасадa

© Sputnik / Лола Ђорђевић Степеништа и ограде степеништа и галерија у холовима израђени су од белог мермера са неоренесансним украсима. Стубови и облоге зидова у холовима и главним ходницима на првом спрату урађени су у комбинацији мермера у више боја

5/21

Степеништа и ограде степеништа и галерија у холовима израђени су од белог мермера са неоренесансним украсима. Стубови и облоге зидова у холовима и главним ходницима на првом спрату урађени су у комбинацији мермера у више боја

Нацрте свих детаља за уређење унутрашњег простора, врата, прозора, намештаја, урадио је сам аутор, архитект Константин Јовановић

6/21

Нацрте свих детаља за уређење унутрашњег простора, врата, прозора, намештаја, урадио је сам аутор, архитект Константин Јовановић

© Sputnik / Лола ЂорђевићБронзана биста „Србија“ постављена 1901. године у вестибилу старијег дела објекта, рад је вајара Ђорђа Јовановића. Бисту, идентичну детаљу „Споменика косовским јунацима“ у Крушевцу, Народна банка је откупила након што је била изложена 1900. године на Светској изложби у Паризу

7/21

Бронзана биста „Србија“ постављена 1901. године у вестибилу старијег дела објекта, рад је вајара Ђорђа Јовановића. Бисту, идентичну детаљу „Споменика косовским јунацима“ у Крушевцу, Народна банка је откупила након што је била изложена 1900. године на Светској изложби у Паризу

8/21

Аутентичан намештај израђен од масовне храстовине са богато урађеним дуборезом и биста првог гувернера Народне банке Србије Алексе Спасића у старом делу здања

Осликавање зидова и сводова поверено је једном од истакнутих српских уметника прве половине 20. века. Пашку Вучетићу. Живописне композиције су рађене у духу европског стила тог времена и потпуно се уклапају у архитектуру.

9/21

Осликавање зидова и сводова поверено је једном од истакнутих српских уметника прве половине 20. века. Пашку Вучетићу. Живописне композиције су рађене у духу европског стила тог времена и потпуно се уклапају у архитектуру.

Мотиви из римске митологије преовладавају на декорацији зидова и сводова здања, што је разумљиво имају у виду то да је Вучетић један део свог школовања провео у Риму. Лик Милоша Обилића осликан на једном од сводова

10/21

Мотиви из римске митологије преовладавају на декорацији зидова и сводова здања, што је разумљиво имају у виду то да је Вучетић један део свог школовања провео у Риму. Лик Милоша Обилића осликан на једном од сводова

11/21

Сат који је израдио јувелир Јосиф Вајлер (чија се радња налазила у Кнез Михаиловој улицуи бр 8) и данас показује тачно време

12/21

Лустери представљају вредне примерке месингане пластике, са обиљем складно укомпонованих детаља и симбола Народне банке

13/21

Светларници у холовима и прозори у Сали банке изведени су у прекрасном вишебојном витражу

Симбол римског бога трговине Меркура јасно асоцира намену здања. Овде га видимо на месинганом украсу изнад једног од шалтера у шалтер сали

14/21

Симбол римског бога трговине Меркура јасно асоцира намену здања. Овде га видимо на месинганом украсу изнад једног од шалтера у шалтер сали

© Sputnik / Лола ЂорђевићПосле Првог светског рата, Привилегована народна банка Краљевине Србије постала је Народна банка Краљевине СХС. Проширење обима делатности диктирало је и проширење функционалног простора, услед чега је извршена доградња старе зграде, а пројекат је поново урадио Константин Јовановић

15/21

После Првог светског рата, Привилегована народна банка Краљевине Србије постала је Народна банка Краљевине СХС. Проширење обима делатности диктирало је и проширење функционалног простора, услед чега је извршена доградња старе зграде, а пројекат је поново урадио Константин Јовановић

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ новом делу здања смештен је Центар за посетиоце. На свој јубилеј, у јулу 2004. године, Народна банка Србије је први пут отворила врата за посетиоце и изложбеном поставком под називом „Новац на тлу Србије од најновије појаве до данас”, представила најширој јавности део своје нумизматичке збирке

16/21

У новом делу здања смештен је Центар за посетиоце. На свој јубилеј, у јулу 2004. године, Народна банка Србије је први пут отворила врата за посетиоце и изложбеном поставком под називом „Новац на тлу Србије од најновије појаве до данас”, представила најширој јавности део своје нумизматичке збирке

Исте године када је основана банка, емитована је и новчаница од 100 динара. Она је била прва динарска папирна новчаница наплатива у злату. На лицу новчанице, сав текст осим имена гравера је написан ћирилицом, док је текст на наличју на француском. Сматра се да се Краљевина Србија одлучила за оба писма с надом да ће тако стећи поверење, ради лакшег стицања права грађанства у иностранству

17/21

Исте године када је основана банка, емитована је и новчаница од 100 динара. Она је била прва динарска папирна новчаница наплатива у злату. На лицу новчанице, сав текст осим имена гравера је написан ћирилицом, док је текст на наличју на француском. Сматра се да се Краљевина Србија одлучила за оба писма с надом да ће тако стећи поверење, ради лакшег стицања права грађанства у иностранству

Прве серије новчаница Демократске Федеративне Југославије, са мотивом партизана са пушком о левом рамену, штампао је државни завод за израду новчаница у Москви. Новчанице су званично ушле у употребу 20. априла 1945. године и као средство плаћања опстале до 1956. године.

18/21

Прве серије новчаница Демократске Федеративне Југославије, са мотивом партизана са пушком о левом рамену, штампао је државни завод за израду новчаница у Москви. Новчанице су званично ушле у употребу 20. априла 1945. године и као средство плаћања опстале до 1956. године.

19/21

Златне полуге. Овај племенити метал служи као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима

Необична квака на великим масивним вратима здања. Зграда Народне банке Србије проглашена је спомеником културе од посебног значаја 1979. године.

20/21

Необична квака на великим масивним вратима здања. Зграда Народне банке Србије проглашена је спомеником културе од посебног значаја 1979. године.

Због своје изузетне лепоте, здање у улици Краља Петра се крајем 19. века у туристичким водичима нашло раме уз раме са Саборном црквом, Конаком кнегиње Љубице, Конаком кнеза Милоша или Народним позориштем, као препорука шта се може видети у српској престоници. И данас, после више од једног века, оно представља прави архитектонски бисер српске престонице.

21/21

Због своје изузетне лепоте, здање у улици Краља Петра се крајем 19. века у туристичким водичима нашло раме уз раме са Саборном црквом, Конаком кнегиње Љубице, Конаком кнеза Милоша или Народним позориштем, као препорука шта се може видети у српској престоници. И данас, после више од једног века, оно представља прави архитектонски бисер српске престонице.