https://sputnikportal.rs/20240723/najbogatiji-srbin-mesecno-primi-platu-od-oko-12-miliona-evra-1175214061.html
Најбогатији Србин месечно прими плату од око 1,2 милиона евра
Најбогатији Србин месечно прими плату од око 1,2 милиона евра
Sputnik Србија
Највећа пријављена плата у Србији износи око 1,7 милијарди динара, односно 14,5 милиона евра. 23.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-23T15:59+0200
2024-07-23T15:59+0200
2024-07-23T16:04+0200
економија
економија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/17/1175214206_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_ad473a9ec54dddbf85f67df8de430a22.jpg
Ово је податак који је објавила Пореска управа, након увида у укупно 29.667 пријава које су доспеле за обрачун годишњег пореза на доходак грађана за прошлу годину. Најбогатији грађанин је, судећи према наведеном броју, сваког месеца у просеку примао плату од око 1,2 милиона евра.Према доступним информацијама, пријављени приходи за првих сто подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима крећу се у распону од око 100 милиона динара до 1,7 милијарди динара. Чак 69 одсто из ове групе су обвезници са територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Београд, од чега је три одсто страних држављана.Која занимања су најплаћенијаСудећи према подацима, најисплативија занимања су менаџер, директор, инжењер, економиста и правник. Од укупног броја пореских обвезника, 90 одсто је мушког пола.„Обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имали су грађани који су у 2023. години остварили доходак већи од 4.269.564 динара, односно већи од троструке просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији у тој години, а према подацима Завода за статистику“, подсетили су надлежни.Иначе, од када је усвојен Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, Пореска управа Републике Србије обрадила је податке о иметку и приходима за 1.184.503 грађана. Од тог броја, за чак 13.522 особе утврђено је да су имале више имовине него што је пријављено.Против њих 150 спроведен је претходни поступак, а донето је и уручено прво решење о утврђеним обавезама пореског обвезника. Тако ће грађанин, који је стекао иметак од нешто више од 170 милиона динара, морати у државну касу да врати око 127,5 милиона динара.Грађани код којих је утврђено да су пријавили мање прихода него што је право стање ствари, у посматраном периоду, а највише у три узастопне године, имали су увећање имовине у износу већем од 150.000 евра.Систем самоопорезивањаДругу годину заредом годишњи порез на доходак грађана обрачунава се и плаћа по систему самоопорезивања, уместо по решењу пореског органа уз понуђену унапред попуњену пријаву од стране Пореске управе. Оваква пракса пореским обвезницима значајно олакшава попуњавање и подношење пријаве и смањује трошкове администрирања.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/17/1175214206_240:0:1680:1080_1920x0_80_0_0_6b5f5ee48144d8831a3309ea4c97bfdd.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија
економија, србија – економија
Најбогатији Србин месечно прими плату од око 1,2 милиона евра
15:59 23.07.2024 (Освежено: 16:04 23.07.2024) Највећа пријављена плата у Србији износи око 1,7 милијарди динара, односно 14,5 милиона евра.
Ово је податак који је објавила Пореска управа, након увида у укупно 29.667 пријава које су доспеле за обрачун годишњег пореза на доходак грађана за прошлу годину. Најбогатији грађанин је, судећи према наведеном броју, сваког месеца у просеку примао плату од око 1,2 милиона евра.
Према доступним информацијама, пријављени приходи за првих сто подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима крећу се у распону од око 100 милиона динара до 1,7 милијарди динара. Чак 69 одсто из ове групе су обвезници са територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Београд, од чега је три одсто страних држављана.
„Највише пријава, укупно 19.675, поднето је од физичких лица са територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Београд, затим са територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Нови Сад, 6.085 пријава, територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Крагујевац, 2.222 пријава и територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Ниш, 1.685 пријава“, навели су у Пореској управи Србије, преносе „Новости“.
Која занимања су најплаћенија
Судећи према подацима, најисплативија занимања су менаџер, директор, инжењер, економиста и правник. Од укупног броја пореских обвезника, 90 одсто је мушког пола.
„Обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имали су грађани који су у 2023. години остварили доходак већи од 4.269.564 динара, односно већи од троструке просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији у тој години, а према подацима Завода за статистику“, подсетили су надлежни.
Иначе, од када је усвојен Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, Пореска управа Републике Србије обрадила је податке о иметку и приходима за 1.184.503 грађана. Од тог броја, за чак 13.522 особе утврђено је да су имале више имовине него што је пријављено.
Против њих 150 спроведен је претходни поступак, а донето је и уручено прво решење о утврђеним обавезама пореског обвезника. Тако ће грађанин, који је стекао иметак од нешто више од 170 милиона динара, морати у државну касу да врати око 127,5 милиона динара.
Грађани код којих је утврђено да су пријавили мање прихода него што је право стање ствари, у посматраном периоду, а највише у три узастопне године, имали су увећање имовине у износу већем од 150.000 евра.
Другу годину заредом годишњи порез на доходак грађана обрачунава се и плаћа по систему самоопорезивања, уместо по решењу пореског органа уз понуђену унапред попуњену пријаву од стране Пореске управе. Оваква пракса пореским обвезницима значајно олакшава попуњавање и подношење пријаве и смањује трошкове администрирања.