https://sputnikportal.rs/20240724/preminuo-akademik-milan-lojanica-1175233711.html
Преминуо академик Милан Лојаница
Преминуо академик Милан Лојаница
Sputnik Србија
Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да је 23. јула, у Београду, у 85. години, преминуо редовни члан САНУ Милан Лојаница ... 24.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-24T12:26+0200
2024-07-24T12:26+0200
2024-07-24T12:26+0200
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/01/1145451360_0:167:1945:1261_1920x0_80_0_0_cebe0f27562f567a58c17d263ff5bc99.jpg
Милан Лојаница је рођен 8. јануара 1939. године у Београду.Главно поље његовог стручно-уметничког, научног и образовног рада обухватало је област теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања.Дипломирао је 1962. године на Архитектонском факултету у Београду.У периоду од 1963. до 1967. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, као секретар Одбора за функционалитет.У звање асистента на Катедри за пројектовање Архитектонског факултета у Београду Лојаница је изабран 1965. године.На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1988. године.Током дуге и плодносне професорске каријере обављао је бројне дужности на факултету међу којима су: шеф Катедре за пројектовање, продекан за наставу и руководилац програма последипломских студија.Аутор је више од двадесет изведених пројеката, међу којима је више пројеката великих градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских зона Београда, Новог Сада, Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Варшаве.Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуреЊегова библиографија садржи преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације.За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног 2008. године.Од 2011. до 2023. обављао је дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, касније Одељења уметности САНУ (2020).Један је од покретача иницијативе да се Одељење ликовне и музичке уметности САНУ преименује у Одељење уметности САНУ, како би се чланство у Академији проширило и на друге области уметности.Као секретар поменутог Одељења дао је велики допринос раду САНУ.Био је главни и одговорни уредник Речника појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ Том И, ИИ, ИИИ (2006−2023), као и председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ и руководилац пројекта Метаморфоза архитектонских облика.Академик Лојаница је био члан многих научних и стручних институција и удружења, међу којима су: Академија архитеката Србије, (1994), Инжењерска академија Југославије, Академија инжењерских наука Србије (1998), Савез архитеката Србије (САС), Асоцијација српских архитеката, Удружење архитеката Београда и Инжењерска комора Србије.Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: две Октобарске награде Београда (1971, 1982) , Награда Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973), Велика награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982), Награда удружења универзиетских професора и научника Србије (2010), Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело (2011), Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело (2016), Повеља Савеза инжењера и техничара (2018), Годишња награда УАС за најуспешније дело из свих области архитектуре реализовано у 2017. години.Награда 40. салона архитектуре – "Поље будућности" у категорији архитектуре (2018) и Номинација за међународну награду Европске уније за савремену архитектуру – Миес Аwард 19 (2018).Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Преминуо академик Милан Лојаница
Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да је 23. јула, у Београду, у 85. години, преминуо редовни члан САНУ Милан Лојаница , један од наших најзначајнијих архитеката и редовни професор Београдског универзитета.
Милан Лојаница је рођен 8. јануара 1939. године у Београду.
Главно поље његовог стручно-уметничког, научног и образовног рада обухватало је област теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања.
Дипломирао је 1962. године на Архитектонском факултету у Београду.
У периоду од 1963. до 1967. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, као секретар Одбора за функционалитет.
У звање асистента на Катедри за пројектовање Архитектонског факултета у Београду Лојаница је изабран 1965. године.
На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1988. године.
Током дуге и плодносне професорске каријере обављао је бројне дужности на факултету међу којима су: шеф Катедре за пројектовање, продекан за наставу и руководилац програма последипломских студија.
Аутор је више од двадесет изведених пројеката, међу којима је више пројеката великих градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских зона Београда, Новог Сада, Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Варшаве.
Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуре
Његова библиографија садржи преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног 2008. године.
Од 2011. до 2023. обављао је дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, касније Одељења уметности САНУ (2020).
Један је од покретача иницијативе да се Одељење ликовне и музичке уметности САНУ преименује у Одељење уметности САНУ, како би се чланство у Академији проширило и на друге области уметности.
Као секретар поменутог Одељења дао је велики допринос раду САНУ.
Био је главни и одговорни уредник Речника појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ Том И, ИИ, ИИИ (2006−2023), као и председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ и руководилац пројекта Метаморфоза архитектонских облика.
Академик Лојаница је био члан многих научних и стручних институција и удружења, међу којима су: Академија архитеката Србије, (1994), Инжењерска академија Југославије, Академија инжењерских наука Србије (1998), Савез архитеката Србије (САС), Асоцијација српских архитеката, Удружење архитеката Београда и Инжењерска комора Србије.
Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: две Октобарске награде Београда (1971, 1982) , Награда Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973), Велика награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982), Награда удружења универзиетских професора и научника Србије (2010), Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело (2011), Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело (2016), Повеља Савеза инжењера и техничара (2018), Годишња награда УАС за најуспешније дело из свих области архитектуре реализовано у 2017. години.
Награда 40. салона архитектуре – "Поље будућности" у категорији архитектуре (2018) и Номинација за међународну награду Европске уније за савремену архитектуру – Миес Аwард 19 (2018).
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу.
