Припрема за отварање музејско-храмовног комплекса „Нови Херсонес“ у Севастопољу. Комплекс ће бити отворен за посетиоце 30. јула, улаз ће бити бесплатан, потребна је претходна регистрација на званичном сајту комплекса.
Припрема за отварање музејско-храмовног комплекса „Нови Херсонес“ у Севастопољу. Комплекс ће бити отворен за посетиоце 30. јула, улаз ће бити бесплатан, потребна је претходна регистрација на званичном сајту комплекса.
Према речима губернатора Севастопоља Михаила Развожајева, на месту рушевина подигнут је грандиозни Нови Херсонес, за шта су до сада издвојена невиђена средства.
Према речима губернатора Севастопоља Михаила Развожајева, на месту рушевина подигнут је грандиозни Нови Херсонес, за шта су до сада издвојена невиђена средства.
Од маја 2021. године, паралелно са припремом за изградњу, почела су археолошка ископавања. Како наводи војна компанија, пре него што су радови почели, археолози су на локалитету пронашли око 7 милиона предмета.
Од маја 2021. године, паралелно са припремом за изградњу, почела су археолошка ископавања. Како наводи војна компанија, пре него што су радови почели, археолози су на локалитету пронашли око 7 милиона предмета.
Митрополит Симферопољски и Кримски Тихон (Шевкунов), председавајући у Патријаршијском одбору за културу, истакао је да се као резултат рада који је трајао годину и осам месеци, на врху древног града појавио „други град“ на површини од око 22,4 хектара у облику комплекса од више од 10 зграда, укључујући три музеја, два туристичка центра, амфитеатар, храм-парк, хотели, итд.
Митрополит Симферопољски и Кримски Тихон (Шевкунов), председавајући у Патријаршијском одбору за културу, истакао је да се као резултат рада који је трајао годину и осам месеци, на врху древног града појавио „други град“ на површини од око 22,4 хектара у облику комплекса од више од 10 зграда, укључујући три музеја, два туристичка центра, амфитеатар, храм-парк, хотели, итд.
Истовремено, митрополит је нагласио да је стварна површина зграда музејског комплекса достигла 144.000 квадратних метара, а постављено је 100 км подземних комуникација.
Истовремено, митрополит је нагласио да је стварна површина зграда музејског комплекса достигла 144.000 квадратних метара, а постављено је 100 км подземних комуникација.
Према његовим речима, ово је изузетно архитектонско и инжењерско достигнуће.
Према његовим речима, ово је изузетно архитектонско и инжењерско достигнуће.
Између осталог, изграђени су уметничка школа, Музеј антике и Византије, музеји Крима и Новорусије.
Између осталог, изграђени су уметничка школа, Музеј антике и Византије, музеји Крима и Новорусије.
Поред тога, према речима митрополита, изграђен је и највећи музеј хришћанства, који је још пре Првог светског рата планирао цар Николај II, мада је садашњи музеј већи, него што је тада било замишљено.
Поред тога, према речима митрополита, изграђен је и највећи музеј хришћанства, који је још пре Првог светског рата планирао цар Николај II, мада је садашњи музеј већи, него што је тада било замишљено.
Такође, у реконструисаном византијском Херсонесу предвиђене су и зоне са кафићима, дечија игралишта и чак и одељење матичне службе ради регистрације бракова, заједно са црквом за венчања.
Такође, у реконструисаном византијском Херсонесу предвиђене су и зоне са кафићима, дечија игралишта и чак и одељење матичне службе ради регистрације бракова, заједно са црквом за венчања.
Објекти су пројектовани да приме 50.000 посетилаца годишње.
Објекти су пројектовани да приме 50.000 посетилаца годишње.
Своју намеру да на месту Херсонеса изгради нови музејски комплекс руски председник Владимир Путин најавио је 2015. г. током посете Севастопољу са италијанским премијером Силвијом Берлусконијем.
Своју намеру да на месту Херсонеса изгради нови музејски комплекс руски председник Владимир Путин најавио је 2015. г. током посете Севастопољу са италијанским премијером Силвијом Берлусконијем.
Овој идеји се вратио, јер је, према његовим речима, „овде након крштења кнеза Владимира почело јачање централизоване руске државе“.
Овој идеји се вратио, јер је, према његовим речима, „овде након крштења кнеза Владимира почело јачање централизоване руске државе“.