Класичан пример геноцида: Велика не сме бити заборављена
18:40 27.07.2024 (Освежено: 10:25 29.07.2024)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Стравичан злочин у селу Велика у Црној Гори у коме су крајем Другог светског рата нацистичке СС трупе сачињене од Албанци и наших фолксдојчера бацали српску децу и одојчад живе у ватру а старце и жене клали је класичан пример геноцида један од многих који су довели да Срби на неким просторима више и не постоје, објашњава професор Милош Ковић.
Поводом 80.годишњице сећања на страдања Срба у том злочину патријарх српски Порфирије посетиће 28. јула село Велику у Епархији будимљанско-никшићкој, где ће служити свету литургију у цркви Светих мученика Кирика и Јулите.
Село Велика синоним за геноцид над Србима
Историчар Милош Ковић каже да је злочин у селу Велика у Црној Гори један од синонима за геноцид над Србима.
„Српски народ се у 20. веку три пута суочио са намером да буде уништен, да буде подвргнут геноциду. Први пут се то десило у Првом светском рату и то је урадила Аустроугарска, али и окупаторска Бугарска. Догодило се и у Другом светском рату и то су урадиле тадашња Независна држава Хрватска (НДХ), немачки фашисти и албански и други сарадници фашистичких окупатора и, коначно, то је покушано деведесетих година у ратовима у којима је разбијена Југославија,“ истиче Ковић.
Злочин у селу Велика, додаје Ковић, само је део укупног настојања да српски народ буде обрисан са мапе Европе и света и из историје човечанства.
„Тај злочин конкретно су починиле две СС дивизије у саставу немачких трупа, тачније 7. СС дивизија „Принц Еуген“ која је у свом саставу имала имала искључиво југословенске фолксдојчера, дакле Немце који су живели овде и говорили наш језик и који су били добровољци Хитлерових СС тупа, и 21 . брдске дивизије „Скендербег“ коју су чинили косовски Албанци и Албанца из Албаније а чији су официрски кадрови углавном били немачки официри. Дакле, нису сви народи Балкана давали војнике за СС трупе. Војнике за СС тупе давали су Хрвати, Бошњаци и Албанци,“ каже Ковић.
Геноцид над Србима траје и данас
Злочин о коме је реч је био језив, истиче наш саговорник, јер је учињен над цивилима.
„Учињен је над децом, женама и старцима у селу Велика и околини и на најбруталнији начин. На жалост, он је само део једног геноцидног плана. Јер када је реч о злочину у том селу мора се нагласити да су у том злочину учествовали албански есесовци. Посебно је битно то данас нагласити када видимо да нелегални управљачи у Приштини на челу са са Аљбином Куртијем непрекидно причају о геноциду који су Срби починили над Албанцима,“ напомиње Ковић.
Његово је мишљење да Србија треба озбиљно да схвати најаве из Приштине да ће подићи оптужбу за геноцид над Албанцима. С тим у вези, истиче он, већ сада Србија треба да буде приправна и да ради на прикупљању података и чињеница од Првог рата па до данас по којима ће се јасно видети да су Срби ти над којима је вршен а и данас се врши геноцид.
„Важно је памтити геноцид који је над српским народом почињен не само у давној прошлости већ и у скоријој од стране Албанца на Косову и Метохији. Дакле, на Космету се 1998/1999. године Србима десио геноцид као и 2004. године и он није престао. У овом тренутку док разговарамо, албански одметници протерују и тероришу српско становништво. Ту је реч о истинском геноциду“, упозорава Ковић.
Историчар додаје да се управо Запад али и они из нашег окружења који су били део плана да се Срби као народ очисте са лица земље највише боре разним методама да се заборави геноцид над Србима кроз два светска рата и у рату на просторима СФРЈ.
Жртве се дехуманизују а злочинци величају
„Прво Србе проглашавају злочинцима на сличан начин као је то урађено и са Јеврејима непосредно пред приступање Хитлеровом такозваном коначном решењу. Дакле, жртве је потребно дехуманизовати, а када је злочин почињен онда је потребно да се тај злочин оправда тако што ће се жртве накнадно дехуманизовати и прогласити злочинцима. То је рађено и са америчким староседеоцима, то је радила америчка пропаганда. Када се жртве проглашавају злочинцима самим тим смањујете размере геноцида и то се ради сад и код нас у нашој јавности. Конкретно, то се ради и када је реч о Јасеновцу. Уз све то још се и пориче важност и веродостојност историјских извора који су неспоран сведок геноцида над Србима,“ напомиње Ковић.
У Великој и околини 28. јула 1944. године, осим 28 деце које су уморене глађу у плавском затвору зверски су поклане жене а живо у ватру бачено 427 српске нејачи, деце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Тада је побијено 171 дете и особа млађих од 20 година. Велика, као најстрадалније село у Горњем Полимљу, постало је место саборног помињања свих жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог светског рата.
У Велици убијене целе породице
Многе породице и куће су заувек затрте, било је и по петнаест убијених из једног домаћинства, а остало је забележено да је породици Гојковић убијено преко 20 чланова. Посебно тешко су пострадале породице Кнежевић, Вучетић, Живаљевић, Пауновић, Томовић, Бјелановић, Јокић, Поповић, Симоновић, Стешевић…
Црквено-народни сабор одржава се сваке године на дан спомена Светих новомученика величких и горњеполимских 28. јула, када црква слави и Свете мученике Кирика и Јулиту.
Потомци жртава, у знак молитвеног сећања на мучеништво својих предака, почели су градњу цркве Светих Кирика и Јулите 28. јула 1994. године, када је темеље храма освештао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Завршену цркву су освештали 28. јула 2001. године митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије.
