https://sputnikportal.rs/20240728/ovo-je-nesto-novo-zasto-je-zapad-otvorio-cetvore-oci-kad-je-rekonstrusana-nova-vlada-crne-gore-1175412264.html
Ово је нешто ново: Зашто је Запад отворио четворе очи кад је реконструсана нова влада Црне Горе
Ово је нешто ново: Зашто је Запад отворио четворе очи кад је реконструсана нова влада Црне Горе
Sputnik Србија
Упозорења из Брисела да би реконструисана влада Црне Горе требало да пази шта ради да не би угрозила пут земље ка ЕУ одраз су резерве према представницима Срба... 28.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-28T20:20+0200
2024-07-28T20:20+0200
2024-07-28T20:20+0200
србија
србија
србија – политика
регион – политика
црна гора
европска унија (еу)
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1f/1163111043_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_a9fbabd3368f97cf72bdd2cc549daa9c.jpg
Чињеница је, истиче Добросављевић, да су политички представници Срба заиста били изоловани од могућности да буду у извршној власти, али сада је, с обзиром на геополитичку ситуацију на истоку Европе и Блиском истоку, Запад који Балкан сматра својим интересном зоном очигледно желео да релаксира односе у Црној Гори.„Зато је дозволио да Срби за почетак подржавају актуелну власт, а сада и да постану део извршне власти. Наравно, уз поруку – дозволићемо вам ако видимо да не правите проблеме“, констатује саговорник Спутњика.Исти број министарских места за српске странке и БошњакеОн подсећа да се претходно показало да је црногорски парламент на челу са Андријом Мандићем показао да је изузетно ефикасан у доношењу закона и реформама у областима важним за Запад.„У ономе што је западним савезницима био приоритет, а то су области 23 и 24 у преговорима са ЕУ, за чувени ИБАР који се тиче правде, безбедности и општих слобода донесени су закони и реформе су кренуле знатно брже него што је било ко очекивао. То су западни савезници декларативно наглашавали да је приоритет у транзицији у Црној Гори, а то се очиглендо ради врло ефикасно“, каже Добросављевић уз опаску да Западу на крају није остало ништа друго него да прихвати улазак политичких представника Срба у владу.Истовремено, додаје он, да нико не би противречио, влада је „спакована“ у контекст свеукупног црногорског помирења па су се ту нашли и Бошњаци, те тако нема више стигматизованих осим оних који су били толерантни на трговину кокаином.У реконструисаној влади политички представници Срба су, наиме, добили пет места, колико и представници Бошњачке странке, иако је коалиција За будућност Црне Горе на последњим изборима освојила 15 одсто, а Бошњаци седам, што по оцени Добросављевића само по себи довољно говори:„Међутим, у Црној Гори деценијама ништа није било нормално. Постојала је јасна сегрегација према становништву српског националног идентитета и једна врста мајоризације чији је крајњи циљ заправо био покушај да се асимилује српско становништво у Црној Гори и послужи као биомаса за стварање новог идентитетског конструкта. Пошто то није успело и пошто је концепт за време владавине ДПС заправо био „све остале идентитетске заједнице против Срба“, а након што је 2020. тај провинцијално-шовинистички концепт доживео пораз и наставља да га доживљава и на председничким изборима, и претходним парламентарним, и на већини локалних, остала је заправо само још једна ствар. То је вероватно и било у главни оних који су доносили овакву чудну аритметику - да изједначе нешто што у суштини не може да се изједначи, а то је да истовремено и Бошњаци и политички представници Срба уђу у реконструисану владу.“Хрватска селективна у забрани уласка црногорским политичаримаДобросављевић се осврнуо и на чињеницу да су, одмах после реконтрукције владе, тројица политичара – Андрија Мандић и Милан Кнежевић из српских странака и лидер Демократа Алекса Бечић у Хрватској проглашени непожељним због тога што, како је наведено, у континуитету раде на погоршању односа две државе, иако је јасно да је разлог недавно усвојена Резолуција о геноциду у логорима Јасеновац, Дахау и Маутхаузен.Како каже, пада у очи да на том списку нема премијера Милојка Спајића нити других политичара попут Владимира Јоковића из странака чији су посланици у парламенту такође гласали за ову резолуцију.Притом, према његовим речима, нема ни једног јединог разлога за такву одлуку Загреба јер се Хрватска, бар јавно, декларише да не баштини традицију НДХ и тврди да се темељи на антифашизму.Идикативно је, међутим, што у образложењу забране уласка поменутој тројици политичара Хрватска каже и да неће спречавати пут Црне Горе ка ЕУ што је, уверен је Добросављевић, јасан показатељ да је та земља добила опомену од моћнијих држава Уније и од западних савезника да не треба да показује мишиће на овој теми.Погледајте и:
србија
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
србија, србија – политика, регион – политика, црна гора, европска унија (еу), анализе и мишљења
србија, србија – политика, регион – политика, црна гора, европска унија (еу), анализе и мишљења
Ово је нешто ново: Зашто је Запад отворио четворе очи кад је реконструсана нова влада Црне Горе
Упозорења из Брисела да би реконструисана влада Црне Горе требало да пази шта ради да не би угрозила пут земље ка ЕУ одраз су резерве према представницима Срба који су први пут ушли у владу, а деценијама су стигматизовани као „испостава Београда“ и нека врста предстраже руског утицаја, сматра политички констултант Владимир Добросављевић.
Чињеница је, истиче Добросављевић, да су политички представници Срба заиста били изоловани од могућности да буду у извршној власти, али сада је, с обзиром на геополитичку ситуацију на истоку Европе и Блиском истоку, Запад који Балкан сматра својим интересном зоном очигледно желео да релаксира односе у Црној Гори.
„Зато је дозволио да Срби за почетак подржавају актуелну власт, а сада и да постану део извршне власти. Наравно, уз поруку – дозволићемо вам ако видимо да не правите проблеме“, констатује саговорник Спутњика.
Исти број министарских места за српске странке и Бошњаке
Он подсећа да се претходно показало да је црногорски парламент на челу са Андријом Мандићем показао да је изузетно ефикасан у доношењу закона и реформама у областима важним за Запад.
„У ономе што је западним савезницима био приоритет, а то су области 23 и 24 у преговорима са ЕУ, за чувени ИБАР који се тиче правде, безбедности и општих слобода донесени су закони и реформе су кренуле знатно брже него што је било ко очекивао. То су западни савезници декларативно наглашавали да је приоритет у транзицији у Црној Гори, а то се очиглендо ради врло ефикасно“, каже Добросављевић уз опаску да Западу на крају није остало ништа друго него да прихвати улазак политичких представника Срба у владу.
Истовремено, додаје он, да нико не би противречио, влада је „спакована“ у контекст свеукупног црногорског помирења па су се ту нашли и Бошњаци, те тако нема више стигматизованих осим оних који су били толерантни на трговину кокаином.
У реконструисаној влади политички представници Срба су, наиме, добили пет места, колико и представници Бошњачке странке, иако је коалиција За будућност Црне Горе на последњим изборима освојила 15 одсто, а Бошњаци седам, што по оцени Добросављевића само по себи довољно говори:
„Међутим, у Црној Гори деценијама ништа није било нормално. Постојала је јасна сегрегација према становништву српског националног идентитета и једна врста мајоризације чији је крајњи циљ заправо био покушај да се асимилује српско становништво у Црној Гори и послужи као биомаса за стварање новог идентитетског конструкта. Пошто то није успело и пошто је концепт за време владавине ДПС заправо био „све остале идентитетске заједнице против Срба“, а након што је 2020. тај провинцијално-шовинистички концепт доживео пораз и наставља да га доживљава и на председничким изборима, и претходним парламентарним, и на већини локалних, остала је заправо само још једна ствар. То је вероватно и било у главни оних који су доносили овакву чудну аритметику - да изједначе нешто што у суштини не може да се изједначи, а то је да истовремено и Бошњаци и политички представници Срба уђу у реконструисану владу.“
Хрватска селективна у забрани уласка црногорским политичарима
Добросављевић се осврнуо и на чињеницу да су, одмах после реконтрукције владе, тројица политичара – Андрија Мандић и Милан Кнежевић из српских странака и лидер Демократа Алекса Бечић у Хрватској проглашени непожељним због тога што, како је наведено, у континуитету раде на погоршању односа две државе, иако је јасно да је разлог недавно усвојена Резолуција о геноциду у логорима Јасеновац, Дахау и Маутхаузен.
Како каже, пада у очи да на том списку нема премијера Милојка Спајића нити других политичара попут Владимира Јоковића из странака чији су посланици у парламенту такође гласали за ову резолуцију.
„Ово је очигледно било селективно изабрано и више је порука Загреба из фрустрације због тога што нису могли да спрече усвајање те резолуције којим је црногорски парламент постао први на свету који је де факто осудио геноцид у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима и, што је још важније, довео га у контекст читаве епохе у вези са другим нацистичким логорима“, примећује Добросављевић.
Притом, према његовим речима, нема ни једног јединог разлога за такву одлуку Загреба јер се Хрватска, бар јавно, декларише да не баштини традицију НДХ и тврди да се темељи на антифашизму.
Идикативно је, међутим, што у образложењу забране уласка поменутој тројици политичара Хрватска каже и да неће спречавати пут Црне Горе ка ЕУ што је, уверен је Добросављевић, јасан показатељ да је та земља добила опомену од моћнијих држава Уније и од западних савезника да не треба да показује мишиће на овој теми.
