Тачно 115 речи које су промениле ток историје /фото/
Тачно 115 речи које су промениле ток историје /фото/
Sputnik Србија
На данашњи дан, пре 110. година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 речи, речи које ће променити ток историје и означити почетак једног од највећих... 28.07.2024, Sputnik Србија
На данашњи дан, пре 110. година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 речи, речи које ће променити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.
Тачно месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на данашњи дан пре 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији
Тога дана( 28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка налази у стању рата са Србијом”
Tелеграм објаве рата Аустроугарске Србији (под редним бројем 3523) садржао је 115 речи. Тих сто петнаест речи промениле су ток историје и означиле почетак једног од највећих ратова у историји- Првог светског рата.
Аустроугарска објава рата, послата српској Влади путем поште (тако да су је сви могли прочитати) представљала је преседан - никада раније једна земља није објавила рат другој на тај начин. Због необичног начина на који је аустроугарска депеша стигла, многи, у првом тренутку нису поверовали у њену аутентичност
Телеграм Аустроугарске о објави рата Србији 1914. године је упућен 28. јула из Беча у 11:10 и примљен је у Нишу у 12:30. Телеграм је најпре стигао на адресу Главне поште у Београду, али ју је телеграфиста послао у Крагујевац, где га је дешифровала телеграфисткиња Ружица Петровић и проследила председнику српске владе Николи Пашићу у Ниш, који је био ратна престоница Србије.
У телеграму је писало:
„Пошто Краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, 23. јула 1914. године, царско краљевска влада налази за потребно да сама да задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра, дакле да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом (у потпису министар спољних послова Аустроугарске гроф Бертхолд).”
Телеграм је 2015. године, на предлог Државног архива Србије, уписан у Унесков регистар културне документарне баштине универзалног значаја „Памћење света"
Поводом 110 година од почетка Првог светског рата, у Архиву Србије јавности су представљена три документа која су непосредно претходила једном од највећих сукоба у историји човечанства. Од Ултиматума 23. јула, преко концепта Одговора српске Владе 25. јула, до Телеграма примљеног 28. јула 1914. године којим је званично почео дуго припремани рат
Представљањем оригинала аустроугарског Ултиматума, Одговора Краљевске владе и Телеграма објаве рата у Државном архиву, Србија и Република Српска започеле су заједничко обележавање 110 година од почетка Првог светског рата.
Након Сарајевског атентата, Србија је покушавала да смањи тензије и оповргне оптужбе које су на њен рачун стизале из Беча, али је све било узалуд. Ратне трубе окренуте ка Србији су увелико трубиле, док су царске дипломате састављале увењивачки Ултиматим који ће ускоро предати српској Влади
Аустроугарски ултиматум Краљевини Србији. Ултиматум је 23. јула 1914. у поподневним часовима предао аустријски посланик барон Владимир фон Гизл заступнику српског председника владе министру финансија Лазару Пачуу. Србији је дат рок од 48 сати за одговор
У документу данас познатом као „јулски ултиматум“ Србија није била директно оптужена за организовање атентата у Сарајеву, али је наведено да јесте „толерисала махинације којекаквих друштава и удружења уперених против Монархије, недоличан језик штампе, величање починитеља недела, учешће војника и званичника у субверзивној агитацији“
Краљевска влада је учинила највеће могуће уступке, али је Ултиматум и био састављен на такав начин да се и очекивало да ће бити одбијен. Након реакције барона Гизла на одговор, истог дана (25. јула) уследио је Манифест српске владе којим се народ упознаје са ситуацијом и могућношћу рата
Одговор српске краљевске владе на аустроугарски ултиматум, председник владе Никола Пашић је лично уручио барону Гизлу, коме је требало нешто мање од сат времена да закључи да Србија није дала повољан одговор и са целим посланством демонстративно напусти Београд, претходно пославши Пашићу ноту о прекидању дипломатских односа између две државе
Упркос настојању Беча да Србију понизи и баци на колена, прва аустријска граната испаљена на Београд на данашњи дан пре 110 година, није само означила почетак Првог светског рата, већ, у исти мах, почетак краја Хабзбуршке монархије. Српски је војник победио
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
