https://sputnikportal.rs/20240731/ni-tvrdo-ni-meko-ali-ima-jednu-iznenadjujucu-sposobnost-otkrivena-nova-vrsta-drveta-foto-1175559682.html
Ни тврдо, ни меко, али има једну изненађујућу способност: Откривена нова врста дрвета /фото/
Ни тврдо, ни меко, али има једну изненађујућу способност: Откривена нова врста дрвета /фото/
Sputnik Србија
Научници су открили потпуно нову врсту дрвета, а откриће би могло драстично да појача способност дрвећа да складишти угљеник. 31.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-31T23:00+0200
2024-07-31T23:00+0200
2024-07-31T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1f/1175559953_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_7114d0849316032528196c656dc44afc.jpg
Лалино дрво има структуру дрвета на наноскали која је негде између тврдог и меког дрвета, што би могло да објасни зашто оно може тако ефикасно да складишти угљеник, преноси „Њу сајентист“.Јан Лизаковски са Јагелонског универзитета у Пољској и његове колеге истраживале су наноскопске структуре узорака дрвета 33 врсте из ботаничке баште Универзитета у Кембриџу.Они су замрзли сваки узорак помоћу азота, који их је одржавао на температури од минус 210 степени, пре него што су сваки од њих проучили помоћу електронског микроскопа који је способан за скенирање на ниским температурама. То им је омогућило да анализирају величину сваког макрофибрила, ситних нити у којима се налазе ћелије дрвета.Открили су да тврдо дрво, попут храста, има макрофибриле пречника око 15 нанометара, док меко дрво, попут бора и смрче, има макрофибриле пречника већег од 25 нанометара.„Али постоји један изненађујући изузетак. Две врсте тулиповца – лалино дрво Liriodendron tulipifera и кинеско лалино дрво Liriodendron chinense – макрофибриле од око 20 нанометара, на пола пута између меког и тврдог дрвета. Тулиповац из неког непознатог разлога има другачију структуру макрофибрила“, рекао је Лизаковски..Он је објаснио да су се тулиповци развили од магнолија пре између 30 и 50 милиона година, што се поклапа са драстичним смањењем атмосферског угљен-диоксида. То би могло да објасни зашто су тулиповци тако ефикасни у складиштењу угљеника.Студија је објављена у часопису „Њу патолоџист“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Ни тврдо, ни меко, али има једну изненађујућу способност: Откривена нова врста дрвета /фото/
Научници су открили потпуно нову врсту дрвета, а откриће би могло драстично да појача способност дрвећа да складишти угљеник.
Лалино дрво има структуру дрвета на наноскали која је негде између тврдог и меког дрвета, што би могло да објасни зашто оно може тако ефикасно да складишти угљеник,
преноси „Њу сајентист“.
Јан Лизаковски са Јагелонског универзитета у Пољској и његове колеге истраживале су наноскопске структуре узорака дрвета 33 врсте из ботаничке баште Универзитета у Кембриџу.
Они су замрзли сваки узорак помоћу азота, који их је одржавао на температури од минус 210 степени, пре него што су сваки од њих проучили помоћу електронског микроскопа који је способан за скенирање на ниским температурама. То им је омогућило да анализирају величину сваког макрофибрила, ситних нити у којима се налазе ћелије дрвета.
Открили су да тврдо дрво, попут храста, има макрофибриле пречника око 15 нанометара, док меко дрво, попут бора и смрче, има макрофибриле пречника већег од 25 нанометара.
„Али постоји један изненађујући изузетак. Две врсте тулиповца – лалино дрво Liriodendron tulipifera и кинеско лалино дрво Liriodendron chinense – макрофибриле од око 20 нанометара, на пола пута између меког и тврдог дрвета. Тулиповац из неког непознатог разлога има другачију структуру макрофибрила“, рекао је Лизаковски..
Он је објаснио да су се тулиповци развили од магнолија пре између 30 и 50 милиона година, што се поклапа са драстичним смањењем атмосферског угљен-диоксида. То би могло да објасни зашто су тулиповци тако ефикасни у складиштењу угљеника.
Студија је
објављена у часопису „Њу патолоџист“.
