Нова НАТО стратегија према Русији открива да се блок клима
© AFP 2023 / SHAH MARAI
Пратите нас
Чињеница да НАТО баш сада размишља о јединству значи да нешто није у реду у том блоку. То значи да постоје земље које се не слажу с политиком Сједињених Држава, које предводе НАТО блок. Односно, ово говори о томе да се НАТО блок „клима“.
Овим речима је Олег Глазунов, експерт Удружења војних политиколга и ванредни професор Катедре за политикологију и социологију руског универзитета „Плеханов“, прокоментарисао најаве да НАТО спрема нову стратегију према Русији, која треба да уједини напоре свих савезника за стварање јединственог фронта у супротстављању Русији.
„Сви виде да догађаји у Украјини и догађаји у свету показују да је Русија велики глобални играч и да се она мора узети у обзир. Осим тога, многе земље се не слажу са спољном политиком Сједињених Држава. Многе земље, укључујући и оне које су саставу НАТО блока, нису сагласне са ставом Европске уније и САД о Украјини. Они се, наравно, не слажу да НАТО блок треба да се увлачи у овај сукоб. Није случајно што постоје прогнозе да ће НАТО блок, ако Русија испуни задатке са којима се суочава у Украјини, једноставно престати да постоји, јер ће сви схватити да НАТО није могао ништа да уради и да НАТО није толико јак. Дакле, данас је задатак Сједињених Држава, које контролишу овај блок, да остваре јединство како се земље не би разишле у неком тешком тренутку“, оцењује Глазунов.
Које конкретне мере се могу усвојити у оквиру нове НАТО стратегије тешко је прогнозирати, јер „никада се не зна шта им може пасти на памет“, каже Глазунов.
НАТО и ЕУ су инструменти у рукама Вашингтона
Осим што је обелоданио да НАТО намерава да развије нову стратегију према Русији, помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс О'Брајен је у Комитету за спољне послове Сената рекао и да се све чланице Северноатлантске алијансе слажу да је Кина „чврста подршка“ Русији у специјалној операцији у Украјини.
„Њима није сметња само Кина, већ и неколико других земаља које се не слажу са политиком Сједињених Држава. Јер, када кажемо ‘НАТО блок’ онда мислимо на политику Сједињених Држава, пошто САД практично финансира НАТО блок и имају огроман утицај на политику ЕУ и, генерално, огроман утицај на деловање НАТО блока. Све што се дешава у Северноатлантској алијанси је у интересу Сједињених Држава и сходно томе су за ту земљу Кина, Русија и Иран највећи непријатељи. За Европљане Кина не представља претњу. Кина представља само претњу за Сједињене Државе. Кина или Иран не представљају претњу Француској, Немачкој, па чак ни Великој Британији, већ само Сједињеним Државама. Дакле, акценат је на интересима САД, акценат је на Кини, Русији и Ирану - земљама које не угрожавају Европску унију ни економски, нити политички“, каже Глазунов.
Према његовим речима, да би се анализирало деловање НАТО блока, мора се узети у обзир чињеница да је скоро цела политичка елита ЕУ, са изузетком неколико земаља, под контроломАмерике и радиће оно што Вашингтон захтева од њих.
„Само неколико земаља почиње помало да се буни и предузима кораке за заштиту својих интереса. Штавише, Европска унија данас не делује у интересу својих грађана и својих држава, већ у великој мери делује у интересу Сједињених Држава. Стога је НАТО блок инструмент Сједињених Држава, уз помоћ кога покушавају да реше своје проблеме на европском континенту. То је само инструмент. Сједињене Државе су увек решавале своје проблеме туђим рукама, а данас су одговорност за догађаје у Украјини пребацили на ЕУ и НАТО блок, али сами покушавају да не учествују, већ покушавају да подстакну ЕУ на активно учешће у украјинским догађајима“.
Немачка не води рачуна о својим интересима
Пример земље која не води рачуна о заштити својих интереса је, рецимо, Немачка, која пристаје да на својој територији распореди америчке ракете дугог домета стварајући тако директну претњу Русији.
„Немци не разумеју једну просту чињеницу – да ће први удар, у случају било каквих компликација или рата, бити нанет на оне земље у којима су те ракете распоређене и у том случају ће од Немачке остати само пепео. Шта Немачка штити? Сигурно је да не штити своје интереса. Да ли смо ми претња за Немачку? Нисмо претња ни на који начин. Напротив, још пре догађаја на Мајдану, до 2014. године, Немачка и Русија су биле највећи трговински партнери и имали су узајамно корисну сарадњу. Они су од нас куповали јефтин гас, а ми смо куповали немачке аутомобиле и немачку опрему. Дакле, какви су сада интереси Немачке? Никакви. Немачка је, напротив, изгубила све. Шта је Немачка добила догађајима у Украјини? Ништа. Напротив, економско стање Немачке је постало горе него што је било пре 2022. и пре 2014. године, пре догађаја на Мајдану“, оцењује Глазунов.
На недавном јулском самиту НАТО-а у Вашингтону на дневном реду су биле три кључне теме. Најпре је било речи о јачању улоге блока у координацији и финансирању војне помоћи Украјини. Друго, акценат је био стављен на јачање колективне одбране и обуздавање. То предвиђа не само повећање војног присуства у Источној Европи, већ и развој нових стратегија које ће ефикасно одговорити на наводне претње из Русије.
Трећа важна област је проширење партнерства са азијским земљама у контексту растуће конфронтације између Запада и Кине. НАТО настоји да успостави ближе везе са државама региона, што би могло утицати на глобални однос снага.
Москва је више пута истицала да не представља претњу ниједној од земаља Северноатлантског савеза, али да неће игнорисати активности које су потенцијално опасне по њене интересе.
Истовремено, остаје отворена за дијалог, али на равноправној основи, а Запад мора да напусти курс усмерен ка милитаризацији Европе.
