Како су Срби ушли у власт у Македонији и Црној Гори док је у току хибридни рат против њих
© Sputnik / Лола ЂорђевићМладић и девојка у народној ношњи
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Док је регионални хибридни рат против Срба у јеку, српски политички лидери у Црној Гори и Македонији успевају да се изборе за своје место у државним властима. Уједињени у идеји свесрпског окупљања, како то Драгослав Бокан назива, српски политичари у региону постали су свесни свих опасности које њиховом народу прете.
Свесрпско окупљање није политички, већ одбрамбени став и тиче се много више будућности нашег народа, него прошлости и садашњости. То је, објашњава режисер и публициста Драгослав Бокан, покушај подизања српског проблема са политичког и историјског на ниво одбрамбеног, у смислу преживљавања свих искушења и, макар у једној тачки, достизања слоге која ће, како нам и сама химна каже, бити пораз врагу.
Бокан коментарише тај парадокс доласка или опстанка српских политичких лидера у региону на власти, док истовремено траје хибридни рат против Срба. Они потписују и Свесрпску декларацију, коју комшилук оштро осуђује, али ипак успевају да, корак по корак, одбране или осигурају права свог народа.
Свесрпска декларација је, каже Бокан, пре свега одбрамбена стратегија српског народа која никога не би требало да узнемири, већ служи томе да Срби покушају да се саберу у чувању сопственог народа и избегавању неких нових Јасеноваца.
Тај нови концепт у којем постоји свест о томе да су неки проблеми и нека искушења заједничка, да су потребе идентичне и опасности исте, јесте оно што је створило порив Ивана Стоилковића у Северној Македонији и Андрије Мандића у Црној Гори. Ми можда по први пут имамо представнике српског народа ван граница Републике Србије и Републике Српске који не припадају корумпираном соју професионалних политичара, некој врсти „легије странаца“ што облаче дрес који им се да, а раде за оног ко им највише плати, рекао је Бокан за Спутњик.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПредседник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ти људи, каже он, нису европски политичари који ће радити прво у Подгорици, па у Београду, можда Бриселу, или некој амбасади у иностранству, већ ће покушати да са своје позиције реше проблеме свог народа.
Тако је, нажалост, било годинама, бар када је реч о тобожним представницима нашег народа у разним земљама које су формиране распадом Југославије. Сада имамо на делу људе који су и те како организовани по принципу који не зависи од тога где ветрови дувају и одакле новац стиже, већ имају упориште у сопственом народу, његовим потребама и страдањима.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПредседник Демократске партије Срба у парламенту Северне Македоније Иван Стоилковић
Председник Демократске партије Срба у парламенту Северне Македоније Иван Стоилковић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Нека свет брине сопствене бриге, ми имамо своје
Ако се може на нивоу Уједињених нација говорити о заједничким проблемима читавог човечанства, зашто Срби који живе у истој регији и имају исте патње исто тако не би могли да говоре о својим проблемима, пита се Бокан.
Та линија српског страдања, крварења и наших гробаља невино побијених цивила у ратовима спаја све те области и савремене државе које се по овом питању ни у чему не разликују у својој забринутости за судбину своје деце и унучића.
Прелазак граница и подељености требало би, каже наш саговорник, да буду позив свима да успоставе увек потребну и често помињану, а никада до сада остварену слогу.
Тај погрешан став и одсуство слоге коштао нас је тоталног разједињавања и тога да често заједно са нашим непријатељима правимо договоре против сопствене државе. То мора да се прекине и мислим да су ово први кораци где се виде први плодови те свести. Прво мора да постоји свест о нечему, да би се касније та свест реализовала кроз разне декларације, резолуције и одлуке и овде је то управо тако.
Исто тако се, објашњава Бокан, створила свест о Свесрпском јединству и неопходности заједничке одбране од највећих опасности у ситуацијама хибридног рата који се води против, како он каже, свега што је важно у нашим судбинама, па је тек онда из те свести дошло и до свега другог.
Погледајте и: