https://sputnikportal.rs/20240801/obelezavanje-dana-despota-stefana-lazarevica-u-manastiru-manasiji-foto-1175577660.html
Обележен Дан Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Манасији /фото/
Обележен Дан Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Манасији /фото/
Sputnik Србија
У манастиру Манасија данас се обележава Дан Деспота Стефана Лазаревића - ктиторска слава манастира, а свечаној литургији коју тим поводом служи братство... 01.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-01T13:19+0200
2024-08-01T13:19+0200
2024-08-01T13:26+0200
друштво
друштво
србија – друштво
манасија
манастир
милош вучевић
немања старовић
деспот стефан лазаервић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/01/1175577345_0:256:2731:1792_1920x0_80_0_0_e7a736944cd0aad428aa764f2a056c17.jpg
У манастиру Манасија данас је обележен Дан Деспота Стефана Лазаревића - ктиторска слава манастира, а свечаној литургији која је тим поводом служена, присуствовали су председник Владе Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић и бројни верници.Том приликом, Селаковић је најавио да се очекује да обнова манастира Манасија буде завршена 2027Премијер и министри поклонили су се моштима Деспота Стефана Лазаревића, које се чувају у јужном делу цркве манастира, који је син кнеза Лазара, Стефан Лазаревић, у историји познат и као Стеван Високи, подигао недалеко од Деспотовца између 1407. и 1418. године."Данас одајемо државничку почаст једном од најзначајнијих вођа Србије у историји. Деспот Стефан Лазаревић био је и војсковођа, и дипломата, и мецена културе, али и велики градитељ”, подсетио је Старовић после обиласка манастирских комплекса и састанка са братством манастира на челу са игуманом Павлом.Старовић је додао да је деспот Стефан Лазаревић "преселио деспотовину у престони град Београд", од ког је направио центар трговине између Балканског полуострва и Централне Европе, а има и највеће заслуге за развој рударства у Србији.“У његово време, дакле, у XV веку донет је и први српски Закон о рудницима, а Србија је постала најјачи рударски центар Европе. Шта би данас рекао деспот Стефан када би знао да, нажалост, ми данас имамо у нашој држави оне који се залажу за то да се одрекнемо свог рудног богатства, које је господ подарио српској земљи, и да одустанемо од рударства као од привредне гране и делатности на којој је српска средњевековна држава, њена моћ и снага заправо изграђена. То је само једна од поука која нам остаје за деспотом Стефаном српским, поука коју морамо знати да поштујемо и да следимо те светле примере из историје”, поручио је Старовић.Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је држава у претходном периоду, када је реч о обнови, конзервацији и рестаурацији наших средњовековних споменика културе, највише новца улагала у Манасију, али ће у наредном периоду инвестирати знатно више.“На састанку који смо данас имали постигли смо апсолутну сагласност да управо манастир Манасија и читав комплекс око њега треба да буду тежиште нашег деловања у наредне три и по године, како бисмо 2027. годину дочекали са завршеном обновом манастира Манасија и читавог комплекса фортификације око њега у највећем делу", рекао је Селаковић.Према његовим речима, један разлог за ту обнову је ЕКСПО 2027, када се очекује да у три месеца више од три милиона људи посети Србију."Поред тога, 2027. ће бити обележен историјски важан јубилеј - 600 година од смрти деспота Стефана Лазаревића. Још један важан разлог да посао обавимо до тада је да овај споменик културе, који се налази на листи УНЕСКО од 2010. године, од 2027. стекне апсолутно све неопходне предуслове за подношење досијеа УНЕСКО-у, за стављање манастира под заштиту УНЕСКО-а као дела светске културне баштине”, најавио је министар културе.Манастир Манасија или Ресава, како се некада звао, један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“.Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена, такозвана, „Ресавска школа“ била је преписивачка радионица и извор писаних дела и превода, чак и у времену после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/01/1175577345_1:0:2730:2047_1920x0_80_0_0_64287bb9eddf283e84ed2da96aa9b093.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, манасија, манастир, милош вучевић, немања старовић, деспот стефан лазаервић
друштво, србија – друштво, манасија, манастир, милош вучевић, немања старовић, деспот стефан лазаервић
Обележен Дан Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Манасији /фото/
13:19 01.08.2024 (Освежено: 13:26 01.08.2024) У манастиру Манасија данас се обележава Дан Деспота Стефана Лазаревића - ктиторска слава манастира, а свечаној литургији коју тим поводом служи братство манастира, присуствују председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
У манастиру Манасија данас је обележен Дан Деспота Стефана Лазаревића - ктиторска слава манастира, а свечаној литургији која је тим поводом служена, присуствовали су председник Владе Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић и бројни верници.
Том приликом, Селаковић је најавио да се очекује да обнова манастира Манасија буде завршена 2027
Премијер и министри поклонили су се моштима Деспота Стефана Лазаревића, које се чувају у јужном делу цркве манастира, који је син кнеза Лазара, Стефан Лазаревић, у историји познат и као Стеван Високи, подигао недалеко од Деспотовца између 1407. и 1418. године.
"Данас одајемо државничку почаст једном од најзначајнијих вођа Србије у историји. Деспот Стефан Лазаревић био је и војсковођа, и дипломата, и мецена културе, али и велики градитељ”, подсетио је Старовић после обиласка манастирских комплекса и састанка са братством манастира на челу са игуманом Павлом.
Старовић је додао да је деспот Стефан Лазаревић "преселио деспотовину у престони град Београд", од ког је направио центар трговине између Балканског полуострва и Централне Европе, а има и највеће заслуге за развој рударства у Србији.
“У његово време, дакле, у XV веку донет је и први српски Закон о рудницима, а Србија је постала најјачи рударски центар Европе. Шта би данас рекао деспот Стефан када би знао да, нажалост, ми данас имамо у нашој држави оне који се залажу за то да се одрекнемо свог рудног богатства, које је господ подарио српској земљи, и да одустанемо од рударства као од привредне гране и делатности на којој је српска средњевековна држава, њена моћ и снага заправо изграђена. То је само једна од поука која нам остаје за деспотом Стефаном српским, поука коју морамо знати да поштујемо и да следимо те светле примере из историје”, поручио је Старовић.
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је држава у претходном периоду, када је реч о обнови, конзервацији и рестаурацији наших средњовековних споменика културе, највише новца улагала у Манасију, али ће у наредном периоду инвестирати знатно више.
“На састанку који смо данас имали постигли смо апсолутну сагласност да управо манастир Манасија и читав комплекс око њега треба да буду тежиште нашег деловања у наредне три и по године, како бисмо 2027. годину дочекали са завршеном обновом манастира Манасија и читавог комплекса фортификације око њега у највећем делу", рекао је Селаковић.
Према његовим речима, један разлог за ту обнову је ЕКСПО 2027, када се очекује да у три месеца више од три милиона људи посети Србију.
"Поред тога, 2027. ће бити обележен историјски важан јубилеј - 600 година од смрти деспота Стефана Лазаревића. Још један важан разлог да посао обавимо до тада је да овај споменик културе, који се налази на листи УНЕСКО од 2010. године, од 2027. стекне апсолутно све неопходне предуслове за подношење досијеа УНЕСКО-у, за стављање манастира под заштиту УНЕСКО-а као дела светске културне баштине”, најавио је министар културе.
Манастир Манасија или Ресава, како се некада звао, један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“.
Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена, такозвана, „Ресавска школа“ била је преписивачка радионица и извор писаних дела и превода, чак и у времену после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.