https://sputnikportal.rs/20240803/korak-ka-svetu-bez-baterija-naucnici-razvijaju-tehnologiju-napajanja-iz-vazduha-1175667554.html
Корак ка свету без батерија: Научници развијају технологију напајања „из ваздуха“
Корак ка свету без батерија: Научници развијају технологију напајања „из ваздуха“
Sputnik Србија
Бежично пуњење уређаја није ништа ново. Корисницима паметних телефона добро је познат принцип да једноставно ставе телефон на подлогу за пуњење и батерија ће... 03.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-03T21:25+0200
2024-08-03T21:25+0200
2024-08-03T21:25+0200
наука и технологија
наука и технологија
свет
ит
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/0a/1172055554_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_f2139007a4d7f1ad56331bcc5ea1089a.jpg
Научници са Националног универзитета у Сингапуру су, међутим, отишли корак даље и развили су прототип модула за сакупљање енергије, рекло би се – из ваздуха.Тачније, ради се о модулу (а и технологији) која амбијенталне, односно „отпадне“ радиофреквенцијске сигнале претвара у једносмерни напон који се потом може користити за напајање малих електричних уређаја, без употребе батерија.Како су истакли приликом представљања прототипа, технологије прикупљања радиофреквенцијске енергије битне су јер смањују зависност од батерија, продужавају животни век уређаја, смањују утицај на околину и повећавају изводивост бежичних сензорних мрежа и ИоТ уређаја у удаљеним подручјима где је честа замена батерија непрактична.ИзазовиАли, додају, такве технологије суочавају се са изазовима због ниске амбијенталне снаге радиофреквенцијског сигнала (обично мање од -20 dBm).Тренутна технологија исправљача или не ради или показује ниску ефективност претварања радиофреквенција у једносмерни напон.Стога је тим истраживача из Сингапура, у сарадњи са научницима са Универзитета Тохоку у Јапану и Универзитета Месина у Италији, развио компактну и осетљиву технологију исправљача која користи „повратни исправљач“ на наноскали за претварање амбијенталних бежичних радиофреквенцијских сигнала снаге мање од -20 dBm у једносмерни напон, преноси портал „Зимо“.Тим је оптимизовао те исправљаче и дизајнирао две конфигурације – једну која ради између -62 dBm и -20 dBm, и низ од 10 исправљача у низу у модулу за прикупљање енергије.Резултат је био успешно напајани комерцијални сензор температуре на -27 dBm.„Прикупљање амбијенталних радиофреквенцијских електромагнетских сигнала кључно је за унапређење енергетски ефикасних електронских уређаја и сензора. Међутим, постојећи модули за прикупљање енергије суочавају се са изазовима рада при ниској снази због ограничења у постојећој технологији исправљача, објаснио је професор Јанг Хунсо са Одсека за електротехнику и компјутерско инжењерство Националног универзитета у Сингапуру за дизајн и инжењеринг, који је предводио пројекат.Појашњавајући ову нову технологију, Јанг је истакао да су оптимизовали исправљаче за рад на ниским нивоима радиофреквенцијске снаге доступним у околини и интегрисали низ таквих исправљача у модул за прикупљање енергије за напајање ЛЕД и комерцијалних сензора при радиофреквенцијској снази мањој од -20 dBm.Резултати истраживања објављени су часопису „Nature Electronics“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свет, ит
наука и технологија, свет, ит
Корак ка свету без батерија: Научници развијају технологију напајања „из ваздуха“
Бежично пуњење уређаја није ништа ново. Корисницима паметних телефона добро је познат принцип да једноставно ставе телефон на подлогу за пуњење и батерија ће се напунити.
Научници са Националног универзитета у Сингапуру су, међутим, отишли корак даље и
развили су прототип модула за сакупљање енергије, рекло би се – из ваздуха.
Тачније, ради се о модулу (а и технологији) која амбијенталне, односно „отпадне“ радиофреквенцијске сигнале претвара у једносмерни напон који се потом може користити за напајање малих електричних уређаја, без употребе батерија.
Како су истакли приликом представљања прототипа, технологије прикупљања радиофреквенцијске енергије битне су јер смањују зависност од батерија, продужавају животни век уређаја, смањују утицај на околину и повећавају изводивост бежичних сензорних мрежа и ИоТ уређаја у удаљеним подручјима где је честа замена батерија непрактична.
Али, додају, такве технологије суочавају се са изазовима због ниске амбијенталне снаге радиофреквенцијског сигнала (обично мање од -20 dBm).
Тренутна технологија исправљача или не ради или показује ниску ефективност претварања радиофреквенција у једносмерни напон.
Стога је тим истраживача из Сингапура, у сарадњи са научницима са Универзитета Тохоку у Јапану и Универзитета Месина у Италији, развио компактну и осетљиву технологију исправљача која користи „повратни исправљач“ на наноскали за претварање амбијенталних бежичних радиофреквенцијских сигнала снаге мање од -20 dBm у једносмерни напон,
преноси портал „Зимо“.
Тим је оптимизовао те исправљаче и дизајнирао две конфигурације – једну која ради између -62 dBm и -20 dBm, и низ од 10 исправљача у низу у модулу за прикупљање енергије.
Резултат је био успешно напајани комерцијални сензор температуре на -27 dBm.
„Прикупљање амбијенталних радиофреквенцијских електромагнетских сигнала кључно је за унапређење енергетски ефикасних електронских уређаја и сензора. Међутим, постојећи модули за прикупљање енергије суочавају се са изазовима рада при ниској снази због ограничења у постојећој технологији исправљача, објаснио је професор Јанг Хунсо са Одсека за електротехнику и компјутерско инжењерство Националног универзитета у Сингапуру за дизајн и инжењеринг, који је предводио пројекат.
Појашњавајући ову нову технологију, Јанг је истакао да су оптимизовали исправљаче за рад на ниским нивоима радиофреквенцијске снаге доступним у околини и интегрисали низ таквих исправљача у модул за прикупљање енергије за напајање ЛЕД и комерцијалних сензора при радиофреквенцијској снази мањој од -20 dBm.
Резултати истраживања
објављени су часопису „
Nature Electronics“.
