Како је укидање права Србима постало - европска вредност
21:19 05.08.2024 (Освежено: 21:21 05.08.2024)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Упркос томе што има извесних помака у положају Срба у региону, пре свега када је реч о Црној Гори и Македонији где су српске странке чак успели да уђу у власт, генерално је јасно да је на делу општа кампања укидања права српског народа, што је посебно видљиво на Косову и Метохији.
Овако историчар и председник Напредног клуба Чедомир Антић коментарише прикупљене и анализиране податке из шеснаестог по реду „Извештаја о правима српског народа у региону“, који његов клуб издаје.
Клуб, односно друштво или удружење грађана делује у Београду од 2007. године и својим Извештајем покушавају да скрене пажњу на горућа питања и потребе 1.550.000 Срба који живе у осам околних држава и на једној територији која се налази под заштитом Уједињених нација.
Извештај није неки националистички спис нити национални програм, за шта нас је својевремено оптуживао тадашњи министар, а касније и премијер Хрватске Томислав Карамарко. Извештај на основу јавно доступних докумената, устава и закона, информација које дају званичне установе тих земаља или које преносе медији анализира стање права српског народа, какво је прописано уставом и законом тих држава, рекао је Антић за Спутњик.
У одређеним случајевима и ради боље илустрације, у Извештају се често та законом прописана а непоштована права пореде са правима која мањине из истих тих народа суседних држава пуноправно уживају у Србији.
Младић и девојка у српској народној ношњи
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Обесправљивање Срба је европска тековина
Антић објашњава да од 1990. и успоставе демократије постоји тренд стварања нових нација и националних држава. У том тренду, из одређених геополитичких али и културолошких разлога, Савезна Република Немачка, а са њом и њени савезници као и њен протектор Сједињене Америчке Државе, раде на томе да оспоре права српском народу.
Они сматрају, каже Антић, да је укидање колективних права Србима европска вредност, док истовремено користе права других народа на простору Србије, Македоније, Руске Федерације, како би подрили те државе и успоставили некакве политичке системе који су њима повољни и погодни.
Упркос томе што је Србија градила некакве установе и што су негде постојали неки помаци, пре свега када је реч о Црној Гори и Македонији, генерално је јасно да је ту на делу кампања укидања права српског народа, што је посебно видљиво на Косову и Метохији, где су укинуте све установе српског народа, где није испоштован ниједан споразум, где је Србија притиснута да недемократски решава то питање и где је јасно да све диктира гола сила.
На територији Косово-УНМИК Срби су обесправљени и мета су полицијског прогона. Упад албанске полиције и војске на север Косова довео је до тешких последица, велики број Срба је ухапшен, неки од њих су и мучени, напади су свакодневни, па чак и они оружани на цивиле. СПЦ је, наставља наш саговорник, и даље предмет напада и питање својине манастира Високи Дечани довело је до пресуде Уставног суда Косово-УНМИК чије поштовање албанске власти политички условљавају.
Срби на васкршњем бдењу у манастиру Грачаница 16. априла 2017. године.
© AP Photo / Visar Kryeziu
Шта је „нулти проблем“ Балкана
У Босни и Херцеговини је ситуација током 2023. и 2024. радикализована одлуком САД и њених савезника да убрзају процес укидања Дејтонског споразума и потпуног развлашћивања Републике Српске. Представници САД и НАТО држава настоје да српском народу одузму уставни статус, укину аутономију Српске и изврше асимилацију становништва.
Када је реч о Републици Српској, јасно је да је Босна и Херцеговина једина земља у којој се потпуно оспорава право једном народу. На Косову је то у практичној примени, али не и формално, док је у БиХ то прерасло у један отворени рат који је чак постао и транспарентан после почетка сукоба у Украјини. Ту се суди врху државе, ту Уставни суд спроводи промену Устава иако на то нема право, ту суд нема легитимитет, ту странци доносе законе за које немају дозволу ни по ком основу Дејтонског споразума и ту је циљ да Срби изгубе сва права, каже Антић.
Република Српска
© Sputnik / Александар Милачић
У Хрватској је настављена политика асимилације Срба који су, иако на папиру имају широка законска права, предмет систематског обесправљивања, кампањи мржње и жртве свакодневних инцидената на верској и националној основи. Упркос свим законима, ћирилицу упорно и активно прогањају.
Нулти проблем на простору Балкана је однос Срба и Хрвата. Срби у Хрватској су потпуно обезвлашћени, напуштен је Ердутски споразум, потпуно је напуштен уставни закон о правима Срба, а српски представници су чак пре четири године отишли да славе „Олују“ заједно са Хрватима на Книнској тврђави. Сада је у Хрватској једна националистичка опција на власти која продукује мржњу према Србима и мултипликује инциденте према српском народу.
Протест против ћирилице у Хрватској
© AP Photo / Darko Vojinovic
Срби у Црној Гори имају нешто већа права и мање су неравноправни него прошле године, али представници САД и ЕУ и даље јавно говоре како се оштро противе свакој могућности уласка српских странака у извршну власт. Иако Срби, у најгорем случају, чине 30 одсто становништва Црне Горе, српски језик, писмо, култура и историја мета су кампањи мржње и чак државне асимилације.
Црној Гори, после великих мука, Срби који су били потпуно обесправљени дошли су на власт. Ту је притисак на њих од стране Америке смањен због Косова и Босне, а слично се дешава у Северној Македонији, додуше у мањој мери.
Литије за одбрану права Српске православне цркве у Црној Гори
© Sputnik / Даниил Африн
/ Срби у Северној Македонији немају иста права као националне мањине у другим бившим југословенским републикама, док истовремено Македонци у Србији уживају пуна права националне мањине, у складу са највишим европским стандардима. Уз то, Српска православна црква је пре две године дала и аутокефалност Македонској православној цркви.
„Избрисани“ у Словенији
У Републици Словенији Срби и даље не уживају статус националне мањине, за разлику од других, малобројнијих народа. Срба у Словенији има близу 40.000 и, иако су износили јавно овај проблем током година, он никога не занима. Питање „избрисаних“, односно 25.000 Срба који су 1991. године живели у Словенији са држављанством СФРЈ, а након рата избрисани из држављанства и две читаве деценије били дискриминисани „решено“ је тако што им се подигао споменик са латиничним словом „Ћ“.
У Словенији која је чланица Европске уније и некакав узор, не знам само коме, Срби немају право националне мањине, иако су највећа национална заједница после Словенаца. Власти у Србији су повремено покретале ову тему, као и тему статуса српског народа и дугова словеначког пензионог фонда, али Словенија једноставно не сарађује.
Албанија је, каже Антић, симбол државе у којој су права мањина укинута и Албанци сматрају да је то сасвим нормално.
Пописи су фалсификовани, Срба којих има 20.000 наводно нема и то је реалност Европе која Албанију сматра шампионом европских интеграција и омогућава јој да обједињује околне крајеве где живе већински Албанци.
У овом тренутку, нажалост, Србима је добро само у земљама где их има врло мало и где су стара мањина, дакле у Мађарској, посебно након промене власти, и Румунији, где им је традиционално добро. Румунска пословица, подсећа наш саговорник, каже да Румуни имају два пријатеља – Црно море и Србију.
Чедомир Антић подсећа да његов „Напредни клуб“ и „Извештај о правима српског народа“ не позивају ни на националну мобилизацију, ни на било какву интеграцију, већ позивају на то да Република Србија, као матица, стави питање права српског народа у центар своје пажње, изгради одговарајуће установе и почне да ради оно шта и друге државе раде за себе.
Погледајте и:
