https://sputnikportal.rs/20240806/godisnjica-u-prebilovcima-preziveo-je-samo-onaj-ko-nije-bio-tu-1175766123.html
Један од најсвирепијих злочина над Србима: „Преживео је само онај ко није био ту“ /фото, видео/
Један од најсвирепијих злочина над Србима: „Преживео је само онај ко није био ту“ /фото, видео/
Sputnik Србија
Светом литургијом у цркви Вазнесења Христовог у Пребиловцима је почело обележавање дана Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног... 06.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-06T10:08+0200
2024-08-06T10:08+0200
2024-08-06T14:33+0200
регион
регион
регион – политика
политика
друштво
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/06/1175765156_0:81:2731:1617_1920x0_80_0_0_7c0db988d04c6d9ea0c2f6f5aee5ec5b.jpg
Литургији, поред бројних верника из свих делова Српске, присуствујe министaр културе Дејан Ристић као и министри из Републике Српске. На литургији је присутан и потпредседник Владе Србије Александар Вулин који је јуче био спречен да буде на отварању изложбе у том месту, јер власти на нивоу БиХ нису одобриле прелет авиона преко БиХ.Саслужују митрополит црногорско- приморски Јоаникије, диселдорфско- немачки Григорије, митрополит будимљанско - никшићки Методије, буеносајрески и јужно - централно амерички Кирило, михаловско - кошички Георгије. У овом месту код Чапљине усташе су 1941. године зверски убиле више од 850 мештана, углавном жена и деце и бациле их у јаму у Шурманцима надомак Међугорја. Председник Републике Српске Милорад Додик присуствовао је синоћ богослужењу у Храму Христовог Васкрсења, као и отварању сталне изложбене поставке у пребиловачком Дому културе "Свети краљ Милутин". Изложбу "Пребиловци 1941" организовао је Музеја жртава геноцида из Београда. Овај Музеј први пут је организовао сталну изложбену поставку изван територије Србије како би сачувао од заборава све невино пострадале Пребиловчане.Храм у овом месту саграђен је и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала жртве. Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године сахрањене су у спомен-костурницу у Пребиловцима.У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. По повратку Срба у Пребиловце после 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти. Храм је изграђен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења.
https://sputnikportal.rs/20240806/vulin-za-sputnjik-u-prebilovcima-smo-zbog-srba-ustasama-nema-pomoci-video-1175770068.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/06/1175765156_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_e9e8e46bc90d435a4052ac1aa75352af.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
регион, регион – политика, политика, друштво, србија
регион, регион – политика, политика, друштво, србија
Један од најсвирепијих злочина над Србима: „Преживео је само онај ко није био ту“ /фото, видео/
10:08 06.08.2024 (Освежено: 14:33 06.08.2024) Светом литургијом у цркви Вазнесења Христовог у Пребиловцима је почело обележавање дана Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату. Служи митрополит захумско- херцеговачки Димитрије са више архијереја СПЦ.
Литургији, поред бројних верника из свих делова Српске, присуствујe министaр културе Дејан Ристић као и министри из Републике Српске. На литургији је присутан и потпредседник Владе Србије
Александар Вулин који је јуче био спречен да буде на отварању изложбе у том месту, јер власти на нивоу БиХ нису одобриле прелет авиона преко БиХ.
Саслужују митрополит црногорско- приморски Јоаникије, диселдорфско- немачки Григорије, митрополит будимљанско - никшићки Методије, буеносајрески и јужно - централно амерички Кирило, михаловско - кошички Георгије.
У овом месту код Чапљине усташе су 1941. године зверски убиле више од 850 мештана, углавном жена и деце и бациле их у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Председник Републике Српске Милорад Додик присуствовао је синоћ богослужењу у Храму Христовог Васкрсења, као и отварању сталне изложбене поставке у пребиловачком Дому културе "Свети краљ Милутин".
Изложбу "Пребиловци 1941" организовао је Музеја жртава геноцида из Београда.
Овај Музеј први пут је организовао сталну изложбену поставку изван територије Србије како би сачувао од заборава све невино пострадале Пребиловчане.
Храм у овом месту саграђен је и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала жртве.
Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године сахрањене су у спомен-костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
По повратку Срба у Пребиловце после 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
Храм је изграђен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења.