Да ли ће у Москви бити направљен први корак ка трајном миру на Блиском истоку
© Sputnik / Алексей Дружинин
/ Пратите нас
Палестински председник Махмуд Абас у Москви ће подробно разговарати са руским званичницима о мировном плану и мапи пута ка трајном миру на Блиском истоку које су урадили Абасови сарадници, каже за Спутњик новинар и публициста Борислав Коркоделовић.
Палестински председник Махмуд Абас ускоро ће посетити Москву и са њим ће бити организовани састанци са циљем да се размотре могућности решавања ситуације на Блиском истоку, најавио је заменик министра иностраних послова Русије Михаил Богданов.
„Махмуд Абас ће у блиској будућности посетити Москву, а током састанака биће речи о развијању координисаних приступа решавању ситуације на Блиском истоку“, рекао је Богданов.
Богданов је додао да ће ово бити веома важни разговори и да ће се заједнички анализирати оно што се дешава како би на Блиском истоку завладао мир на праведној основи у складу са одлукама међународне заједнице.
Трајни мир – решење о две државе
Реч је о свеобухватном путу трајног мира и о решењу о двема државама – Израелу и Палестини која би подразумевала Западну обалу, Појас Газе и Источни Јерусалим, сматра Коркоделовић.
„Претпостављам да ће се у Москви подробно разговарати о том плану и како би он могао да дође на дневни ред да би могао да буде разматран на евентуалној мировној конференцији, али сигурно је да ће се разговарати и о низу других питања која се тичу Блиског истока и решења палестинског проблема. Свако је свестан да је ситуација на Блиском истоку изузетно експлозивна и због наставка израелског рата у Појасу Газе где је према неким, чак потцењеним подацима погинуло више од 40.000 Палестинаца, од тога 15.000 деце“.
Осим тога, у последње време имали смо и серију циљаних убистава која је извео Израел, против вође политичког крила палестинског покрета Хамас Исмаила Ханијеа, али и високих команданата Хезболаха и ирачких народних милиција, подсећа Коркоделовић.
Први корак – примирје у појасу Газе
А то све говори, што је јасно и Абасу и његовим партнерима у Москви, да би прво требало да буде постигнуто примирје у Појасу Газе, сматра Коркоделовић.
А о примирју у Гази ће се разговарати после Абасове посете Москви, 15. августа у Каиру где ће учествовати преговарачи из Египта, Катара, Израела и палестинског покрета Хамас, додаје Коркоделовић.
„Израел је прихватио да дође на ту конференцију, међутим још увек нема потврде о томе шта ће бити са Хамасом. Јуче су из Хамаса саопштили да ће они саопштити какав је њихов став, али Хамас сада има новог руководиоца, то је досадашњи заповедник војног крила Јахја Синвара, он сад преузима и политичко крило и за њега се сматра да је знатно тврђи преговарач него што је био Ханије.“
Тежак пут до примирја
У Каиру је на дневном реду финална верзија документа о примирју у Појасу Газе и уколико би ту био постигнут договор, он би морао, како је Абас рекао, да подразумева повлачење Израела из Појаса Газе, а питање је колико је то реално у овом тренутку, додаје Коркоделовић.
А ако би Израел то неким чудом и прихватио, онда би доста тога требало да ураде Палестинци чије је јединство упитно јер постоје огромне разлике између Хамаса и Фатаха, истиче Коркоделовић.
„Оно јесте формално остварено на прошломесечном скупу у Пекингу ког је организовала кинеска дипломатија, нарочито шеф дипломатије који је и у партији задужен за спољну политику Ванг Ји. Али питање је шта је урађено на терену што се тиче тог помирења међу Палестинцима. Уколико би било постигнуто стварно помирење, а Хамас је сад још увек у својеврсном хаосу после убиства Ханијеа, онда би требало да буде формирана палестинска влада јединства, па би онда требало да буду организовани избори за јединствен палестински парламент и онда би на основу тога палестинска делегација имала мандат да преговара на таквој евентуалној међународној мировној конференцији.“
Међутим, ових дана сви очекују и шта ће бити од одговора Ирана на убиство Ханијеа у Техерану, додаје Коркоделовић и подсећа да је Израел претходно убио и једног од највиших команданата Хезболаха у Бејруту и наставио рат у Појасу Газе.
Кнесет као претња миру
Осим тога, мировни процес доводи у питање и недавна одлука израелског Кнесета о одбацивању међународног решења са „печатом Уједињених нација“ о двема државама, истиче Коркоделовић.
„То је изазвало жестоку реакцију не само председника Абаса већ и руске Думе која је низу међународних институција упутила писмо у коме скреће пажњу на кршење међународних договора од стране Израела. А у међувремену, због рата у Гази расте међународна подршка Палестинцима. Палестинску државу против које је гласао Кнесет сада признаје 149 држава у свету од 193 чланице Уједињених нација. Палестинска аутономија има статус посматрача у Генералној скупштини УН, пет европских земаља чланица ЕУ је недавно признало палестинску аутономију и палестинску управу као самосталну државу, тако да све то ојачава позицију Палестине у будућим преговорима“, закључио је Коркоделовић.
Медији су писали да би Абас требало да у Москви борави од 12. до 14. августа, а да се 13. августа очекује састанак са руским председником Владимиром Путином.
Претходно је Абас у интервјуу за Спутњик рекао да је Палестина спремна за преговоре са Израелом о свом коначном статусу. Абас је напоменуо да је сада приоритет палестинских власти да се заустави агресија на Појас Газе.
Погледајте и:
