https://sputnikportal.rs/20240810/isti-rukopis-od-evrope-do-bliskog-istoka-ako-ne-mozes-da-ga-posaljes-na-sud-ti-ga-ubijes-video-1175870509.html
Исти рукопис од Европе до Блиског истока: Ако не можеш да га пошаљеш на суд ти га — убијеш /видео/
Исти рукопис од Европе до Блиског истока: Ако не можеш да га пошаљеш на суд ти га — убијеш /видео/
Sputnik Србија
Кад неко у свету сматра да му припадају права да доминира регионом или земљином куглом, ако види званичнике неких држава, неке политичке групације и њихове... 10.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-10T15:07+0200
2024-08-10T15:07+0200
2024-08-10T15:07+0200
свет
свет
свет – политика
свет са спутњиком
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/08/1175871075_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e346d71c782e080f43498c60d6847468.jpg
Притом се код других лидера ствара психоза страха да се не одупиру.Талас политичких атентата у свету последњих месеци овако објашњава историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју, почев од оних на Западу попут неуспелих покушаја убистава словачког премијера Роберта Фица и америчког републиканског кандидата Доналда Трампа, до ликвидација лидера Хамаса.Циљ свих атентата је, истиче историчар, да поменути лидери не преживе, јер на Фица који је срећом преживео наслања се мађарски премијер Виктор Орбан, а он је већ стумуланс и за друге да почну да се преиспитују. Иза ових напада постоји инжењеринг, центри који праве одређене калкулације, сматра Бјелајац који исти рукопис види и у западним покушајима оспоравања резултата избора у Венецуели или призивању нове „револуције ружа“ у Грузији.„Добро су позната нека имена на челу одређених формално независних организација — Институт за мир, Карнегијева фондација за демократију, неке организације за људска права који су често злоупотребљени, сви раде у истом правцу и сви имају истог шефа. Међутим, искуство казује да и у тим институцијама које су извршни органи неке политике постоје разне струје, постоје различита убеђења, различита чврстоћа идеолошких ставова, од оног које се могу назвати „црни мрак“ до оних који нешто разумеју и ипак желе другачије глобалне односе“, објашњава Бјелајац.Смрт једног човека може да промени историјуПрофесор Филозофског факултета у Београду др Чедомир Антић дотле сматра да не треба генерализовати ствари и тражити општу концепцију и идеју иза свих покушаја политичких убистава.Тако је, објашњава, ликвидација лидера Хамаса Исмаила Ханијеа, који је убијен у Техерану где је присуствовао инаугурацији новог иранског председника, заправо покушај да се Америка увуче у рат на Блиском истоку.Антић притом истиче да смрт једног човека заиста може да промени историју.„Не тако што је немогуће без тог човека. Показало се да Европа може без десетина милиона својих синова и кћери који су пали у ратовима. Али се промени температура у земљи, људи почну да се плаше, схвате да и њима може то да се деси и онда се дугорочно промени пут. Погледајте Колумбију. Након што је група картела убијала председнике променила се политика целе земље и сад је тешко да се врати на старо“, образлаже историчар.Шта је био циљ убиства ЂинђићаАнтић подсећа да се нешто слично десило и у Србији када је 2003. убијен премијер Зоран Ђинђић: британски МИ6 је годину и по пре његове смрти имао анализу шта би могло да му се деси а није га упозорио, за разлику, рецимо, од Русије која је 2016. упозорила председника Реџепа Тајипа Ердогана да се спрема преврат.Он сматра да атентат на Ђинђића спада у неку врсту „билијар убистава“ где није сигурно шта је био циљ.„Кажу, циљ је био да се спречи сарадња Србије са Хагом. Па с Хагом се сарађивало тек после његове смрти. Или да се зауставе реформе. Па највеће реформе је извела влада Војислава Коштунице. Шта се променило? Променило се то да нико није смео више да помиње поделу Косова и кад је Александар Вучић то покушао пре шест година добио је демонстрације а они с којима је преговарао с Косова отишли су у затвор. И друга ствар која је много важнија то је да нема уједињења опозиције, леве и десне. То не постоји као опција“, уверен је историчар.Аргументи се само множе, додаје и Бјелајац, да кад је Ђинђић схватио да ће политика према Косову довести до тога да Србија тамо све изгуби и да је политика Запада била неискрена, он је покушао да нешто предузме.На питање може ли атмосфера која продукује политичка убиства да се промени успостављањем нове архитектуре међународне безбедности Бјелајац каже да ако су историчари ишта научили онда је то скептицизам:„Жеља за моћ, жеља за доминацијом постоји и постојаће. Може се променити једино на плану безбедности које службе технички предузимају да заштите политичаре. Надамо се да ће те службе да врше свој посао како ваља и да ћемо бити поштеђени шокантних догађања који не могу да прођу без стреса ни у једном друштву“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, свет са спутњиком, анализе и мишљења
свет, свет – политика, свет са спутњиком, анализе и мишљења
Исти рукопис од Европе до Блиског истока: Ако не можеш да га пошаљеш на суд ти га — убијеш /видео/
Кад неко у свету сматра да му припадају права да доминира регионом или земљином куглом, ако види званичнике неких држава, неке политичке групације и њихове лидере као препреку а не може да их пошаље на суд и то реши на други начин, може да га стави на списак за уклањање.
Притом се код других лидера ствара психоза страха да се не одупиру.
Талас политичких атентата у свету последњих месеци овако објашњава историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју, почев од оних на Западу попут неуспелих
покушаја убистава словачког премијера Роберта
Фица и америчког републиканског кандидата Доналда
Трампа, до ликвидација лидера
Хамаса.
Циљ свих атентата је, истиче историчар, да поменути лидери не преживе, јер на Фица који је срећом преживео наслања се мађарски премијер Виктор Орбан, а он је већ стумуланс и за друге да почну да се преиспитују. Иза ових напада постоји инжењеринг, центри који праве одређене калкулације, сматра Бјелајац који исти рукопис види и у западним покушајима оспоравања резултата избора у Венецуели или призивању нове „револуције ружа“ у Грузији.
„Добро су позната нека имена на челу одређених формално независних организација — Институт за мир, Карнегијева фондација за демократију, неке организације за људска права који су често злоупотребљени, сви раде у истом правцу и сви имају истог шефа. Међутим, искуство казује да и у тим институцијама које су извршни органи неке политике постоје разне струје, постоје различита убеђења, различита чврстоћа идеолошких ставова, од оног које се могу назвати „црни мрак“ до оних који нешто разумеју и ипак желе другачије глобалне односе“, објашњава Бјелајац.
Смрт једног човека може да промени историју
Професор Филозофског факултета у Београду др Чедомир Антић дотле сматра да не треба генерализовати ствари и тражити општу концепцију и идеју иза свих покушаја политичких убистава.
Тако је, објашњава,
ликвидација лидера Хамаса Исмаила Ханијеа, који је убијен у Техерану где је присуствовао инаугурацији новог иранског председника, заправо покушај да се Америка увуче у рат на Блиском истоку.
„Али кад говоримо о Фицу и Трампу морамо имати у виду да реторика која се ствара омогућава да неко помисли да то треба да уради. И људи који су ово извршили сигурно нису били свесна оружја. Проблем је државе која је толико моћна да кад не реагује постаје саучесник“, примећује Антић.
Антић притом истиче да смрт једног човека заиста може да промени историју.
„Не тако што је немогуће без тог човека. Показало се да Европа може без десетина милиона својих синова и кћери који су пали у ратовима. Али се промени температура у земљи, људи почну да се плаше, схвате да и њима може то да се деси и онда се дугорочно промени пут. Погледајте Колумбију. Након што је група картела убијала председнике променила се политика целе земље и сад је тешко да се врати на старо“, образлаже историчар.
Шта је био циљ убиства Ђинђића
Антић подсећа да се нешто слично десило и у Србији када је 2003. убијен премијер Зоран Ђинђић: британски МИ6 је годину и по пре његове смрти имао анализу шта би могло да му се деси а није га упозорио, за разлику, рецимо, од Русије која је 2016. упозорила председника Реџепа Тајипа Ердогана да се спрема преврат.
Он сматра да атентат на Ђинђића спада у неку врсту „билијар убистава“ где није сигурно шта је био циљ.
„Кажу, циљ је био да се спречи сарадња Србије са Хагом. Па с Хагом се сарађивало тек после његове смрти. Или да се зауставе реформе. Па највеће реформе је извела влада Војислава Коштунице. Шта се променило? Променило се то да нико није смео више да помиње поделу Косова и кад је Александар Вучић то покушао пре шест година добио је демонстрације а они с којима је преговарао с Косова отишли су у затвор. И друга ствар која је много важнија то је да нема уједињења опозиције, леве и десне. То не постоји као опција“, уверен је историчар.
Аргументи се само множе, додаје и Бјелајац, да кад је Ђинђић схватио да ће политика према Косову довести до тога да Србија тамо све изгуби и да је политика Запада била неискрена, он је покушао да нешто предузме.
„Преломни тренутак је био његов боравак 2002. у Бразилу па онда посета Немачкој почетком 2003. и један његов интервју. После тог интервјуа иду два покушаја атентата од који је други био успешан. Притом, лако је неког уценити... Неког ћете уценити породицом, људи ће радије себе да жртвују него породицу, ћутаће на суђењу, а неко ће то да направи из убеђења. А ефекти који могу да се постигну атентатом су различити, онај најпрактичнији – сломимо човека, уклонимо га и мења се политика“, наводи наш саговорник.
На питање може ли атмосфера која продукује политичка убиства да се промени успостављањем нове архитектуре међународне безбедности Бјелајац каже да ако су историчари ишта научили онда је то скептицизам:
„Жеља за моћ, жеља за доминацијом постоји и постојаће. Може се променити једино на плану безбедности које службе технички предузимају да заштите политичаре. Надамо се да ће те службе да врше свој посао како ваља и да ћемо бити поштеђени шокантних догађања који не могу да прођу без стреса ни у једном друштву“.
