„Идите кући“: Бунт мештана најлепших дестинација због најезде туриста
CC0 / rawpixel.com /
Пратите нас
Туристи су досадили мештанима најлепших туристичке дестинације на свету због чега ср скоро свакодневно одржавају протести а уместо гостопримства туристе дочекују пароле „идите кући“. Разлог за овакво понашање треба тражити у лоше организованој локалној самоуправи, мишљења је директор Јуте Александар Сеничић.
Туризмофобија илити бунт против великог броја гостију тресе популарне дестинације почев од грчког Акропоља, Санторинија, хрватског Дубровника, италијанске Венеције до Шпаније. Мештани ових туристичких места спроводе низ акција на своју руку, како би се заштитили од најезде туриста.
Не постоји добра организација
Међу новим правилима за туристе су, рецимо, забрана да се на нека острва долази аутомобилима, ограничавање броја туриста које примају, а неки су затражили и да буду уклоњени са листе најпопуларнијих дестинација.
Да ли ће туристи који су изабрали ове дестинације за одмор због свега овога можда потражити друге дестинације и које би то могле бити?
Директор Јуте Александар Сеничић није изненађен овим феноменом уз напомену да је се овако нешто и раније дешавало само је можда било мање медијски пропраћено.
„Тешко је унапред рећи које би дестинације могле да преузму то јест да привуку туристе поменутих дестинација ка себи али свако има право да оде где жели. Тако да ако неко не може да иде у Венецију отићи ће у Фиренцу или негде другде,“ сматра наш саговорник.
Сеничић додаје да то што одређене дестинације условно речено праве проблем због туриста и где има протеста може да утиче на део туриста да промене одлуку куда ће на летовање.
„Међутим, треба у целој тој причи бити објективан. Сви ти градови и дестинације су се развили захваљујући туризму и туристима. Огроман број људи који живи у тим местима је везан искључиво за туризам. Дакле, са недостатком туриста нестаће и потреба за радном снагом, објектима, хотелима, ресторанима … продавницама и тако даље. То је доста широка тема о којој тек треба да се прича. Не верујем да ће доћи до „гашења“ неких дестинација јер за све постоји решење,“ каже Сеничић.
Он указује на модел оформљен у Америци за популарне дестинације где је одређени град или место које занима туристе фактички подељен на туристички део и део где живе мештани.
Мора се наћи нови модел
„Тамо је управа неког града формирала модел да четврт која је туристима занимљива буде такозвана туристичка зона и у тој области је дозвољено градити хотеле и комплетне садржаје који су везани за туристе, док се у другом делу града формира заједница која је од животног интереса за локално становништво, институције и све оно што нема везе са туризмом,“ објашњава саговорник Спутњика.
Другим речима, организовано је тако да туризам и туристи ни на који начин не угрожавају део сталног становништва које не жели да учествују у тим туристичким услугама.
„Тако да ја верујем да ће и поменуте дестинације наћи неки сличан модел овоме иако са друге стране ја разумем локално становништво у овим местима, с обзиром да је велики број туриста довео и до великог повећања станарина у тим местима, цена... Уопште, подигли су се трошкови живота на тим дестинацијама,“ каже он.
Саговорник Спутњика објашњава да је ово ипак природна појава кад постоји велика понуда и потражња и да је то ствар тржишта, а сматра да и то може да реши само локална самоуправа и држава неким дугорочним планирањем и планом који ће задовољити и мештане и туристе.
Ригорозне мере (не)одбијају туристе
Атина се придружила многим местима где становници изражавају незадовољство оштрим уз графите исписане широм града у којима се тражи да „туристи иду кући“ и позива на град „без туриста, без хипстера“.
На острву Санторини постављена су ограничења на број бродова за крстарење који могу пристати, а атински Акропољ ће ограничити број посетилаца дневно. И Хрватска је увела забрану саобраћаја на бројним најпосећенијим острвима. Ситуација је постала толико екстремна да лепа села и живописни градови који немају инфраструктуру да одговоре на масовни туризам траже да се њихови називи уклоне са листе „најлепших“ или „најбољих“ дестинација.
У Шпанији, другој најпосећенијој земљи на свету, антитуристичко расположење посебно расте, а Канарска острва су нарочито погођена неконтролисаним туризмом, док је незадовољство међу становницима порасло до те мере да демонстранти штрајкују глађу у Санта Круз де Тенерифе.
Венеција увела таксу
Нека мања места која имају до 1000 становника да би сачувала своје благостање, одлучили су да примењују распоред посета, од 11 до 20 часова, па су чак поменули и могућност потпуног затварања туризма ако се ометање настави. Италија, која је међу пет најпосећенијих дестинација у свету, спроводи разне забране и накнаде на најтраженијим туристичким местима.
У Венецији у оквиру пилот програма посетиоци морају да плате пет евра за улазак викендом на врхунцу сезоне и у другим данима између априла и средине јула. Покушавају да обесхрабре посетиоце да дођу у дане највећег оптерећења.
У Шкотској ће се бродовима за крстарење наплаћивати нови порез да би се ухватили у коштац са „двоструким изазовима“ емисија гасова и прекомерног туризма.
Истовремено, Светска туристичка организација предвиђа да ће до краја ове деценије прилив међународних туриста премашити запањујуће две милијарде људи.
