https://sputnikportal.rs/20240814/preminuo-lingvista-ranko-bugarski-1176081280.html
Преминуо лингвиста Ранко Бугарски
Преминуо лингвиста Ранко Бугарски
Sputnik Србија
Један од највећих југословенских лингвиста, Ранко Бугарски, преминуо је у 92. години. 14.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-14T09:28+0200
2024-08-14T09:28+0200
2024-08-14T09:28+0200
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0e/1176081383_0:0:1372:773_1920x0_80_0_0_40333cdf56b0c8bf51478004b46906d7.png
Лингвиста Ранко Бугарски био је редовни професор Филолошког факултета у Београду (у пензији). Предавао је на многим универзитетима у Европи, САД и Аустралији. Аутор је преко 20 књига и великог броја других радова из англистике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике и других дисциплина.Био је председник Европског лингвистичког друштва, потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику и експерт Савета Европе за регионалне и мањинске језике. Члан је Европске академије наука и уметности у Салцбургу.Као истраживач, аутор и предавач бавио се структуром савременог енглеског језика, општом, теоријском и примењеном лингвистиком, контрастивном граматиком, социолингвистиком, теоријом превођења и историјом лингвистике.Из области лингвистике, граматике и теорије језика објавио је двадесетак књига, између осталих: Предлози over, under, above, below и beneath у савременом енглеском језику, Језик и лингвистика, Језик у друштву, Увод у општу лингвистику, Жаргон, Језик и култура, Европа у језику, Језик и идентитет.Објавио је и велики број студија и чланака. Радови су му објављени, приказани и цитирани у научним публикацијама у великом броју земаља и на више језика. Приредио је изборе радова Ноама Чомског, Е. Сапира и Б. Л. Ворфа, као и антологије расправа из социолингвистике и психолингвистике. Са Силијом Хоксворт уредио је зборнике „Language planning in Yugoslavia“ (1992) и „Language in the Former Yugoslav Lands“ (2004).Године 2021, након доношења Закона о родној равноправности, изнео је своје мишљење да закон, такав написан, свесно ради на урушавању структуре српског језика, тј. српског националног идентитета, и да закон покушава да измени устаљене граматичке норме језика, форсирајући двојне фразе, попут Србин/Српкиња, које нису у складу са духом језика.Рођен је у Сарајеву, 1. јануара 1933. где је 1957. завршио студије англистике на Германској групи језика Филозофског факултета у Сарајеву. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Преминуо лингвиста Ранко Бугарски
Један од највећих југословенских лингвиста, Ранко Бугарски, преминуо је у 92. години.
Лингвиста Ранко Бугарски био је редовни професор Филолошког факултета у Београду (у пензији). Предавао је на многим универзитетима у Европи, САД и Аустралији. Аутор је преко 20 књига и великог броја других радова из англистике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике и других дисциплина.
Био је председник Европског лингвистичког друштва, потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику и експерт Савета Европе за регионалне и мањинске језике. Члан је Европске академије наука и уметности у Салцбургу.
Као истраживач, аутор и предавач бавио се структуром савременог енглеског језика, општом, теоријском и примењеном лингвистиком, контрастивном граматиком, социолингвистиком, теоријом превођења и историјом лингвистике.
Из области лингвистике, граматике и теорије језика објавио је двадесетак књига, између осталих: Предлози over, under, above, below и beneath у савременом енглеском језику, Језик и лингвистика, Језик у друштву, Увод у општу лингвистику, Жаргон, Језик и култура, Европа у језику, Језик и идентитет.
Објавио је и велики број студија и чланака. Радови су му објављени, приказани и цитирани у научним публикацијама у великом броју земаља и на више језика. Приредио је изборе радова Ноама Чомског, Е. Сапира и Б. Л. Ворфа, као и антологије расправа из социолингвистике и психолингвистике. Са Силијом Хоксворт уредио је зборнике „Language planning in Yugoslavia“ (1992) и „Language in the Former Yugoslav Lands“ (2004).
Године 2021, након доношења Закона о родној равноправности, изнео је своје мишљење да закон, такав написан, свесно ради на урушавању структуре српског језика, тј. српског националног идентитета, и да закон покушава да измени устаљене граматичке норме језика, форсирајући двојне фразе, попут Србин/Српкиња, које нису у складу са духом језика.
Рођен је у Сарајеву, 1. јануара 1933. где је 1957. завршио студије англистике на Германској групи језика Филозофског факултета у Сарајеву. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године.
