https://sputnikportal.rs/20240814/srpski-sportisti-kao-primer-pokazali-smo-da-mozemo-protiv-mocnih-i---svedocili-veru-video-1176076759.html
Српски спортисти као пример: Показали смо да можемо против моћних и - сведочили веру /видео/
Српски спортисти као пример: Показали смо да можемо против моћних и - сведочили веру /видео/
Sputnik Србија
Српски спортисти који су освојили пет медаља на најважнијем светском такмичењу у Паризу треба да нам буду путоказ да не одступамо од себе, не само у овој већ и... 14.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-14T21:05+0200
2024-08-14T21:05+0200
2024-08-14T21:05+0200
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0d/1176052601_0:0:2377:1338_1920x0_80_0_0_0014436c6fe7335e75999809e481898e.jpg
Оставља јак утисак храброст да се баш тамо сведочи вера упркос томе што је у Паризу на церемонијама отварања и затварања Олимпијских игара , како каже Павић, намерно направљен богоборачки спектакл.„Ушли у гротло пакла и изашли као победници“Он подсећа да се тако на отварању могло видети изругивање Тајној вечери и јахач апокалипсе, док је плакат за затварање садржао симбол палог анђела.Како каже, примећено је и од нормалног дела популације на Западу да се Новак Ђоковић крстио после сваке победе, да су се кошаркаши крстили после химне, чиме су сведочили веру – „буквално су ушли у гротло пакла и изашли као победници“.Павић додаје да зато српски спортисти свима треба да буду светао пример, али и да нам показивањем да остају верни себи дају самоупоздања да можемо да побеђујемо представнике највећих земаља и на другим пољима укључујући политику.По мишљењу пулбицисте Игора Ивановића, ове Игре су биле „нерелигиозне, нехришћанске, непородичне, неидентитетске“, а церемонија отварања скандалозна прескачући пиратским игроказом на води најважније – да заставе земаља учесница носе најбољи спортисти. С друге стране, како каже, церемонија затварања је била нешокантна, умерена, конвенционална и потпуно неспектакуларна, али се зато плакат за њу потпуно уклапао у симболе читавих Игара.Нереална слика медаља због суспензије РусијеПавић без увијања то карактерише као сатанизам иако, како истиче, неки покушавају да то прикажу као уметнички штос.Он посебно указује на чињеницу да су у Паризу, суспензијом за руске спортисте, покушали да промене реалност – да Русија не постоји, али и да се због тога остварени резултати западних спортиста не могу сматрати релевантним: „Биланс ко има највише медаља није реална слика и са тог становишта они су уклонили конкуренцију.“Као још један фактор у прилог тој тези он наводи евидентно пристрасна суђења.„Сигуран сам да се гледа кроз прсте америчким спортистима као што су успели да издејствују да суде баш одређене судије на утакмици са Србијом – из Панаме и из БиХ. Али упркос томе замало да их добијемо. Ипак је свет је видео - требала им је помоћ судија да нас добију“, констатује Павић.Ивановић пак сматра да су судијске грешке споредна ствар, јер су Олимпијске игре постале такмичења у служби корпорација и, како каже, „секте богаташа“.„Такве Олимпијске игре немају саме по себи много смисла. А поједини подвизи наших спортиста су нама на радост. То је та дуална природа човека. С једне стране знате да је читав спорт у служби корпорација и у механизму „хлеба и игара“ а с друге стране морате да навијате за неког и уживате у тим победама.“Све је доведено до апсурдаПавић у контексту агенде коју гура Међународни олимпијски комитет издваја и полемику о алжирској боксерки Иман Хелиф која је освојила злато у женској конкуренцији иако анализе потврђују да има мушки хромозом.Ивановић саркастично примећује да је ово тек почетак једног процеса где на Западу човек има право да се изјасни ког је пола а већ су дошли до седамдесетак признатих полова.„Ако можете да се изјасните као жена а мушкарац сте да бисте добили медаљу онда се то питање даље продубљује. Другим речима, како да доведете науку да установљава оно што је очигледно. Ако почнете да се ругате очигледности онда све постаје бесмислено. Све је доведено до апсурда“, закључује публициста.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, анализе и мишљења
Српски спортисти као пример: Показали смо да можемо против моћних и - сведочили веру /видео/
Српски спортисти који су освојили пет медаља на најважнијем светском такмичењу у Паризу треба да нам буду путоказ да не одступамо од себе, не само у овој већ и у другим областима, оцењује политиколог Александар Павић, истичући и чињеницу да су у антихришћанској атмосфери Игара они били међу реткима који су се усудили да се прекрсте.
Оставља јак утисак храброст да се баш тамо сведочи вера упркос томе што је у Паризу на церемонијама отварања и затварања Олимпијских игара , како каже Павић, намерно направљен богоборачки спектакл.
„Ушли у гротло пакла и изашли као победници“
Он подсећа да се тако на отварању могло видети изругивање Тајној вечери и јахач апокалипсе, док је плакат за затварање садржао симбол палог анђела.
„Отворени сатанизам и наши спортисти у уторби звери који исповедају веру и то раде с осмехом. Мени је то врх и сваки други утисак бледи пред тим“, примећује политиколог.
Како каже, примећено је и од нормалног дела популације на Западу да се Новак Ђоковић крстио после сваке победе, да су се кошаркаши крстили после химне, чиме су сведочили веру – „буквално су ушли у гротло пакла и изашли као победници“.
Павић додаје да зато српски спортисти свима треба да буду светао пример, али и да нам показивањем да остају верни себи дају самоупоздања да можемо да побеђујемо представнике највећих земаља и на другим пољима укључујући политику.
По мишљењу пулбицисте Игора Ивановића, ове Игре су биле „нерелигиозне, нехришћанске, непородичне, неидентитетске“, а церемонија отварања скандалозна прескачући пиратским игроказом на води најважније – да заставе земаља учесница носе најбољи спортисти. С друге стране, како каже, церемонија затварања је била нешокантна, умерена, конвенционална и потпуно неспектакуларна, али се зато плакат за њу потпуно уклапао у симболе читавих Игара.
Нереална слика медаља због суспензије Русије
Павић без увијања то карактерише као сатанизам иако, како истиче, неки покушавају да то прикажу као уметнички штос.
„А суштина сатанизма је да је пали анђео умислио да може да буде бог уместо правог Бога. Па зар то нису људи који покушавају да буду господари универзума и намећу реалност, покушавају да владају свима другима, да буду богови уместо правог бога. То људи могу да схвате олако – па то је кореографија. Али превише тога има: изругивање тајној вечери, јахач апокалипсе. Зашто би то неко ставио у програм остварања Олимпијских игара усред геопол ситуације која прети да се заврши општим ратом који може бити и нуклеарни“, реторички пита политиколог.
Он посебно указује на чињеницу да су у Паризу, суспензијом за руске спортисте, покушали да промене реалност – да Русија не постоји, али и да се због тога остварени резултати западних спортиста не могу сматрати релевантним: „Биланс ко има највише медаља није реална слика и са тог становишта они су уклонили конкуренцију.“
Као још један фактор у прилог тој тези он наводи евидентно пристрасна суђења.
„Сигуран сам да се гледа кроз прсте америчким спортистима као што су успели да издејствују да суде баш одређене судије на утакмици са Србијом – из Панаме и из БиХ. Али упркос томе замало да их добијемо. Ипак је свет је видео - требала им је помоћ судија да нас добију“, констатује Павић.
Ивановић пак сматра да су судијске грешке споредна ствар, јер су Олимпијске игре постале такмичења у служби корпорација и, како каже, „секте богаташа“.
„Такве Олимпијске игре немају саме по себи много смисла. А поједини подвизи наших спортиста су нама на радост. То је та дуална природа човека. С једне стране знате да је читав спорт у служби корпорација и у механизму „хлеба и игара“ а с друге стране морате да навијате за неког и уживате у тим победама.“
Све је доведено до апсурда
Павић у контексту агенде коју гура Међународни олимпијски комитет издваја и полемику о алжирској боксерки Иман Хелиф која је освојила злато у женској конкуренцији иако анализе потврђују да има мушки хромозом.
„Олимпијски комиитет не признаје правила Међународне боксерске копорације, а они су тврдили да је тест хромозома показао да она има мушки хромозом. МОК не признај ту врсту теста. С друге стране, Алжирка се родила као женско и одувек такмичила у женској конкуренцији. Она није трансџендер. Али ту већ постоји идеолошки спор.“
Ивановић саркастично примећује да је ово тек почетак једног процеса где на Западу човек има право да се изјасни ког је пола а већ су дошли до седамдесетак признатих полова.
„Ако можете да се изјасните као жена а мушкарац сте да бисте добили медаљу онда се то питање даље продубљује. Другим речима, како да доведете науку да установљава оно што је очигледно. Ако почнете да се ругате очигледности онда све постаје бесмислено. Све је доведено до апсурда“, закључује публициста.
