Повећан број позива Хитној помоћи због високих температура: Ево које лекарске савете треба послушати
© Sputnik / Лола ЂорђевићВозило Хитне помоћи на улицама Београда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Координатор смене у Хитној помоћи Београд докторка Биљана Ђурић рекла је да је у протеклих неколико дана услед високих температура повећан број позива тој служби и саветовала посебно најстарије суграђане и хроничне болеснике да не излазе напоље у периоду између 11 и 17 часова, а све грађане да са собом носе воду, како би се хидрирали.
Ђурић је рекла за Танјуг да је савет свим грађанима да избегавају да излазе напоље у периоду између 11 и 17 сати уколико су у могућности, а да ако бораве на отвореном у том периоду понесу флашицу воде како би хидрирали организам.
"Једина течност коју препоручујемо како млађим популацијама, тако и старијим је само вода. Значи, ништа од сокова, газираних пића. Евентуално може минерална вода, која мало зна да подигне крвни притисак, што такође помаже у оваквим ситуацијама", рекла је Ђурић.
Докторка је указала да хронични болесници и најстарија популација треба да избегавају излазак напоље када је најтоплије и истакла да је важно да се у климатизованим просторијама не прави велика разлика у односу на температуру напољу.
"Такође кад се расхлађују просторије увек апелујемо да то не буде на 19-20 степени у просторији, а да онда треба да се изађе на ових 40. Организам јако тешко подноси нагле разлике у температури", указала је она.
Она је навела да уколико грађани имају тегобе или на јавном месту дође до краткотрајног губитка свести који траје између три и пет секунди, позову хитну помоћ ради даље дијагностике, иако, како је указала докторка, код 90 одсто случајева код млађе популације до губитка свести долази због наглог пада притиска, али да разлози могу бити озбиљнији код хроничних пацијената, због чега је неопходна даља провера.
"Када дође до краткотрајног губитка свести који траје између 3 и 5 секунди, неретко до минут ипак је добро да се позове хитна помоћ, јер свакако тај пацијент заслужује дијагностику и да се види због чега је дошло до губитка свести, иако у 90 одсто случајева код млађе популације долазе због наглог пада притиска, али код хроничних пацијената ми никада не знамо који је прави разлог губитка свести", рекла је Ђурић.