https://sputnikportal.rs/20240815/pronadjen-kompas-star-500-godina-koji-je-mozda-pripadao-nikoli-koperniku-foto-1176155717.html
Пронађен компас стар 500 година који је можда припадао Николи Копернику /фото/
Пронађен компас стар 500 година који је можда припадао Николи Копернику /фото/
Sputnik Србија
Компас стар 500 година откривен на северу Пољске могао би бити кључни траг који нас води до једног од најважнијих научника свих времена - Николе Коперника. 15.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-15T22:47+0200
2024-08-15T22:47+0200
2024-08-15T22:47+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
компас
никола коперник
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0f/1176155185_0:29:2721:1559_1920x0_80_0_0_8233e49d730ac1f326dc2f517bd178f9.jpg
Откриће овог древног инструмента, пронађеног на месту где је славни астроном провео велики део свог живота и развио своју хелиоцентричну теорију, изазвало је велико интересовање научне заједнице и шире јавности. Да ли је могуће да је овај скромни алат помогао у обликовању нашег модерног разумевања космоса?Аматерска археолошка група под називом Варминска истраживачка група недавно је спровела истраживање на теренима око Архикатедрале Узнесења Блажене Девице Марије и Светог Андрије у Фромборку, на северу Пољске. Ова катедрала, позната и као Фромборк катедрала, има богату историју и дуго је била место од посебног значаја за пољску и светску науку, јер је ту живео и радио Никола Коперник, пише Popular mechanics.Користећи савремену технологију попут георадара, археолози су открили подземну одају са три тунела у вртовима катедрале. Унутар једне од тих комора пронашли су компас за који се процењује да је стар око 500 година. Овај инструмент, веома сличан оном који је Коперник често приказиван како држи, представља потенцијално благо које може осветлити методе рада овог великог научника.Никола Коперник је започео своје студије на Универзитету у Кракову 1490-их година, где је развијао своје интересовање за математику и космос. Након стицања основних знања, Коперник је добио позицију каноника у Фромборку, што му је омогућило да настави своје студије и истраживања колико год је желео. Упркос томе што му је канонска позиција одузимала много времена, Коперник је користио сваки слободан тренутак да се посвети својим академским интересовањима.Након студија на Универзитетима у Болоњи и Падови, Коперник се 1510. године вратио у Фромборк, где је провео највећи део свог живота и развио своју хелиоцентричну теорију. Ова теорија, која је ставила Сунце у центар нашег соларног система, супротстављала се тадашњем геоцентричном моделу који је подржавала Католичка црква, према којем је Земља била центар универзума.Занимљиво је напоменути да је, упркос великој важности свог открића, Коперник чекао до самог краја свог живота да објави своје дело "О револуцији небеских сфера" вероватно због страха од реакције Цркве. Коперник је умро у Фромборку 24. маја 1543. године, само неколико месеци након што је његово дело објављено.Компас пронађен у Фромборку изазвао је велико интересовање, јер постоји могућност да је управо тај алат користио Коперник у својим истраживањима. Иако нема директних доказа да је овај компас припадао великом научнику, чињеница да је пронађен недалеко од места где су 2005. године откривени његови посмртни остаци додатно подупире ову теорију.У наредном периоду, компас ће бити подвргнут детаљној анализи од стране стручњака из Конзерваторске службе Пољске. Овај процес укључује очување и анализу материјала и технике израде, како би се тачно утврдило порекло и старост инструмента. Ако се потврди да је компас заиста припадао Копернику, то ће бити једно од најважнијих археолошких открића везаних за његов живот и рад.Овај компас, други такав инструмент пронађен на том локалитету, биће изложен у оближњем Музеју Николе Коперника у Фромборку, где ће заузети своје место међу осталим артефактима везаним за живот и дело овог великог астронома. Музеј, који већ привлачи многе посетиоце, сада ће имати додатни разлог за интересовање, јер ће посетиоци моћи да виде потенцијални алат који је помогао у обликовању нашег савременог схватања универзума.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, компас, никола коперник
наука и технологија, археологија, компас, никола коперник
Пронађен компас стар 500 година који је можда припадао Николи Копернику /фото/
Компас стар 500 година откривен на северу Пољске могао би бити кључни траг који нас води до једног од најважнијих научника свих времена - Николе Коперника.
Откриће овог древног инструмента, пронађеног на месту где је славни астроном провео велики део свог живота и развио своју хелиоцентричну теорију, изазвало је велико интересовање научне заједнице и шире јавности. Да ли је могуће да је овај скромни алат помогао у обликовању нашег модерног разумевања космоса?
Аматерска археолошка група под називом Варминска истраживачка група недавно је спровела истраживање на теренима око Архикатедрале Узнесења Блажене Девице Марије и Светог Андрије у Фромборку, на северу Пољске. Ова катедрала, позната и као Фромборк катедрала, има богату историју и дуго је била место од посебног значаја за пољску и светску науку, јер је ту живео и радио Никола Коперник, пише
Popular mechanics.Користећи савремену технологију попут георадара, археолози су открили подземну одају са три тунела у вртовима катедрале. Унутар једне од тих комора пронашли су компас за који се процењује да је стар око 500 година. Овај инструмент, веома сличан оном који је Коперник често приказиван како држи, представља потенцијално благо које може осветлити методе рада овог великог научника.
Никола Коперник је започео своје студије на Универзитету у Кракову 1490-их година, где је развијао своје интересовање за математику и космос. Након стицања основних знања, Коперник је добио позицију каноника у Фромборку, што му је омогућило да настави своје студије и истраживања колико год је желео. Упркос томе што му је канонска позиција одузимала много времена, Коперник је користио сваки слободан тренутак да се посвети својим академским интересовањима.
Након студија на Универзитетима у Болоњи и Падови, Коперник се 1510. године вратио у Фромборк, где је провео највећи део свог живота и развио своју хелиоцентричну теорију. Ова теорија, која је ставила Сунце у центар нашег соларног система, супротстављала се тадашњем геоцентричном моделу који је подржавала Католичка црква, према којем је Земља била центар универзума.
Занимљиво је напоменути да је, упркос великој важности свог открића, Коперник чекао до самог краја свог живота да објави своје дело "О револуцији небеских сфера" вероватно због страха од реакције Цркве. Коперник је умро у Фромборку 24. маја 1543. године, само неколико месеци након што је његово дело објављено.
Компас пронађен у Фромборку изазвао је велико интересовање, јер постоји могућност да је управо тај алат користио Коперник у својим истраживањима. Иако нема директних доказа да је овај компас припадао великом научнику, чињеница да је пронађен недалеко од места где су 2005. године откривени његови посмртни остаци додатно подупире ову теорију.
У наредном периоду, компас ће бити подвргнут детаљној анализи од стране стручњака из Конзерваторске службе Пољске. Овај процес укључује очување и анализу материјала и технике израде, како би се тачно утврдило порекло и старост инструмента. Ако се потврди да је компас заиста припадао Копернику, то ће бити једно од најважнијих археолошких открића везаних за његов живот и рад.
Овај компас, други такав инструмент пронађен на том локалитету, биће изложен у оближњем Музеју Николе Коперника у Фромборку, где ће заузети своје место међу осталим артефактима везаним за живот и дело овог великог астронома. Музеј, који већ привлачи многе посетиоце, сада ће имати додатни разлог за интересовање, јер ће посетиоци моћи да виде потенцијални алат који је помогао у обликовању нашег савременог схватања универзума.
