Безвлашће и идеализација тероризма: Зашто је убијени вехабија нашао уточиште баш на Косову
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Безвлашће на Косову и Метохији, као и идеализација тероризма идеалан су терен за екстремисте, а немешање међународних снага тамо стационираних само им олакшава посао, мишљење је професора Слободана Анђелковића поводом чињенице да је синоћ убијени вехабија Сенад Рамовић Бецан претходно нашао уточиште у јужној српској покрајини.
Рамовић је у заједничкој акцији БИА, МУП и Вишег јавног тужилаштва у Новом Пазару убијен у селу Хотково код Новог Пазара након што је одбио да се преда и запуцао на припаднике МУП-а Србије. Он је био у бекству од терористичког напада на жандарма испред амбасаде Израела у Београду, а уточиште је пронашао прво на територији Косова и Метохије. Још 2007. године био је осуђен на двогодишњу казну затвора због тероризма, а радикализовао је неколико људи, укључујући и Милоша Жујовића, који је извршио напад на жандарма.
Анђелковић, описујући шири контекст који стоји иза терористичких напада и инцидената који се дешавају у Србији, напомиње да су темељи тероризма радикални ставови оних људи који су спремни да користе насиље у циљу остварења својих интереса.
Корени есктремизма
Сваки облик тероризма, ма против чега био усмерен, своје основе проналази у политичком екстремизму, а на простору југоисточне Европе, посебно у земљама бивше Југославије, он је присутан више од тридесет година, још од кад су први муџахедини дошли у БиХ и потом на КиМ, каже Анђелковић, професор Факултета за међународну политику и безбедност.
Након ратних сукоба ти муџахедини су овде и остали, а својим даљим деловањем радикализовали су своје окружење, а пример те радикализације је, како истиче професор, и вехабија Сенад Рамовић Бецан.
Људи који имају екстремне политичке ставове у неком тренутку врло лако могу их манифестовати кроз терористички напад.
Графити "УЧК" и име терористе Фатона Хајризија исписани на кући породице Ђурковић
© Фото : Спутњику уступила Канцеларија за Косово и Метохију
На нашим просторима, уточиште за многе друге попут Рамовића су управо Косово и Метохија и Босна и Херцеговина, каже Анђелковић.
С тим у вези, треба поменути и чињеницу да је велики број људи са простора југоисточне Европе боравио у Сирији у време када је Исламска држава била на врхунцу своје моћи. Процењује се да је више од хиљаду људи са ових простора, односно из Босне и Херцеговине, југа Србије, односно са простора Косова и Метохије, Албаније, Северне Македоније, борило на страни тзв. Исламске државе у Сирији, рекао је Анђелковић за Спутњик.
Међу њима је забележено и то да им је један Албанац послужио као бомбаш-самоубица. Један број тих људи је настрадао, али се највећи део након слома тзв. Исламске државе вратио у земље из којих су и пошли, а како каже наш саговорник, одатле су наставили своја проповедања и почели да екстремизују своју околину.
Ми имамо врло озбиљан проблем радикализације читавог овог региона, прво од стране људи који су бивши борци тзв. Исламске државе. У овоме шта се сад дешава, ја видим само последицу одређених политичких процеса, промена и сукоба на нашем подручју, који сежу уназад више од три деценије.
Косово – расадник тероризима
Анђелковић наводи пример пакистанског бомбаша-самоубице који је водио четворочлану терористичку групу 7. јула 2005. године у Лондону, а који се својевремено борио у саставу ОВК на Косову и Метохији. Враћајући се из Пакистана, укључио се у пролеће 1999. године у борбе против српских снага. Успео је да се извуче преко Албаније, након чега се вратио у Енглеску, где је 2005. године починио велики терористички акт.
Анђелковић коментарише и однос КФОР-а према екстремистима:
Мандат КФОР-а односи се на „очување мира и безбедности“ на нашој јужној покрајини и они као страни војници немају превише ни политичког интересовања, ни могућности да се баве политичким екстремизом и тероризмом који одатле проистиче. Најважније од свега је то да овакве ствари њима нису у врху политичке агенде. Они су ту из других, геополитичких разлога, а сама чињеница да је Косово и Метохија постало легло политичког ектремизма и чак радикалног исламизма, њима није посебно важна и значајна, каже Анђелковић.
Борба непрестана
Припадници Кфора развлаче жилет жицу у Звечану
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
Исламистички екстремизам јесте пристутан на овим просторима и у нашој земљи и ми смо константно под одређеним нивоом угрожавања. С времена на време, каже наш саговорник, деси се нешто попут напада на израелску амбасаду, па смо угрожени и на конкретан начин и у конкретном тренутку, али смо свакако константно под одређеном врстом притиска и угрожавања које се врши и према нама и према нашим институцијама.
То је неки процес који се одвија и који ће се вероватно у том смеру наставити. Са друге стране, имам поверење у наше службе безбедности, тако да је то један непрекидан процес и непрестана борба, закључује Анђелковић.
Погледајте и:
