https://sputnikportal.rs/20240818/nova-studija-otkriva-siri-se-kisela-zona-ispod-povrsine-okeana--1176221480.html
Нова студија открива: Шири се кисела зона испод површине океана
Нова студија открива: Шири се кисела зона испод површине океана
Sputnik Србија
Дубина карбонатне компензације, зоне где висок притисак и ниска температура стварају толико киселе услове да растварају љуштуру и скелет, могла би чинити... 18.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-18T22:11+0200
2024-08-18T22:11+0200
2024-08-18T22:11+0200
наука и технологија
наука и технологија
океан
студија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/19/1161661603_0:162:3066:1887_1920x0_80_0_0_6e2e6a72c8cacc68c706a3ffe22f2858.jpg
У најдубљим деловима океана, испод 4.000 метара, комбинација високог притиска и ниске температуре ствара услове који ратварају калцијум-карбонат, материјал од којег морске животиње праве своје оклопе.Ово је различито од океанске ацидификације површинских вода до које долази зато што океан апсорбује угљен-диоксид од сагоревања фосилних горива.Међутим, та два феномена су повезана – услед повећања концентрација угљен-диоксида у океану, његов пх опада (постаје киселији), а дубока зона у којој се раствара калцијум-карбонат расте, од дна навише, пише Лајв сајенс.Прелазна зона у којој калцијум-карбонат постаје хемијски све нестабилнији и почиње да се раствара назива се лизоклин. Пошто је морско дно релативно равно, чак и пораст лизоклина од неколико метара може брзо довести до великих недовољно засићених (киселих) области.Истраживање је показало да се та зона већ издигла око 100 метара у односу на преиндустријска времена и да ће вероватно расти даље неколико стотина метара у овом веку.Милиони квадратних километара морског дна ће можда доживети брзу транзицију путем које ће кречњачки седимент постати хемијски нестабилан и растварати се.Горња граница прелазне зоне лизоклина је позната као дубина калцитне сатурације, изнад које су седименти богати калцијум-карбонатом и океанска вода суперзасићена њиме. Испод доње границе, дубине калцитне компензације, седименти садрже мало или нимало карбонатних минерала.Област испод доње границе варира у великој мери између различитих сектора океана. Већ заузима око 41% глобалног океана. Од индустријске револуције, ова зона се издигла за све делове океана, варирајући од готово непостојећег раста у западном Индијском океану до више од 300 метара у северозападном Атлантику.Ако се доња граница лизоклина издигне за још 300 метара, област морског дна испод ње порашће 10% и заузимати 51% глобалног океана.Недавна студија је показала да доња граница лизоклина, дубина калцитне компензације, представља биолошку границу између различитих животних средина изнад и испод ње. У североисточном Пацифику, најбројнији организми на морском дну изнад те дубине су меки корали, крте звезде, дагње, морски пужеви, хитони и морске маховине, који сви имају калцификоване љуштуре или скелете.Поред експанзије дубине калцитне компензације, делови океана на малим географским ширинама губе врсте јер вода постаје превише топла, а нивои кисеоника опадају, због климатских промена.Стога, најповољнији простор за живот морских врста се сужава одоздо (издизање дубине калцитне компензације) и одозго (загревање).Острвске земље највише на ударуЕксклузивне економске зоне неких земаља биће више погођене. Генерално, океанске и острвске земље губе више, док земље са великим континенталним праговима губе пропорционално мање.Предвиђа се да ће ексклузивна економска зона (ЕЕЗ) Бермуда бити највише погођена подизањем дубине калцитне компензације за 300 метара изнад тренутног нивоа – 68% морског дна те земље наћи ће се испод лизоклина. Насупрот томе, предвиђа се да ће само 6% америчке ЕЕЗ и 0,39% руске ЕЕЗ бити погођено.Из глобалне перспективе, невероватно је да је већ 41% дубоког мора практично кисело, да би половина могла постати кисела до краја века, а да је прва студија која показује утицаје на морски живот објављена тек прошле године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, океан, студија, живи свет и генетика
наука и технологија, океан, студија, живи свет и генетика
Нова студија открива: Шири се кисела зона испод површине океана
Дубина карбонатне компензације, зоне где висок притисак и ниска температура стварају толико киселе услове да растварају љуштуру и скелет, могла би чинити половину глобалног океана до краја века.
У најдубљим деловима океана, испод 4.000 метара, комбинација високог притиска и ниске температуре ствара услове који ратварају калцијум-карбонат, материјал од којег морске животиње праве своје оклопе.
Ово је различито од океанске ацидификације површинских вода до које долази зато што океан апсорбује угљен-диоксид од сагоревања фосилних горива.
Међутим, та два феномена су повезана – услед повећања концентрација угљен-диоксида у океану, његов пх опада (постаје киселији), а дубока зона у којој се раствара калцијум-карбонат расте, од дна навише,
пише Лајв сајенс.
Прелазна зона у којој калцијум-карбонат постаје хемијски све нестабилнији и почиње да се раствара назива се лизоклин. Пошто је морско дно релативно равно, чак и пораст лизоклина од неколико метара може брзо довести до великих недовољно засићених (киселих) области.
Истраживање је показало да се
та зона већ издигла око 100 метара у односу на преиндустријска времена и да ће вероватно расти даље неколико стотина метара у овом веку.
Милиони квадратних километара морског дна ће можда доживети брзу транзицију путем које ће кречњачки седимент постати хемијски нестабилан и растварати се.
Горња граница прелазне зоне лизоклина је позната као дубина калцитне сатурације, изнад које су седименти богати калцијум-карбонатом и океанска вода суперзасићена њиме. Испод доње границе, дубине калцитне компензације, седименти садрже мало или нимало карбонатних минерала.
Област испод доње границе варира у великој мери између различитих сектора океана. Већ заузима око 41% глобалног океана. Од индустријске револуције, ова зона се издигла за све делове океана, варирајући од готово непостојећег раста у западном Индијском океану до више од 300 метара у северозападном Атлантику.
Ако се доња граница лизоклина издигне за још 300 метара, област морског дна испод ње порашће 10% и заузимати 51% глобалног океана.
Недавна
студија је показала да доња граница лизоклина, дубина калцитне компензације, представља биолошку границу између различитих животних средина изнад и испод ње. У североисточном Пацифику, најбројнији организми на морском дну изнад те дубине су меки корали, крте звезде, дагње, морски пужеви, хитони и морске маховине, који сви имају калцификоване љуштуре или скелете.
Међутим, испод те границе има више морских саса, морских краставаца и октопода. Та недовољно засићена (киселија) животна средина већ ограничава живот у 141 милион квадратних километара океана и могла би се проширити још 35 милиона квадратних километара ако се дубина калцитне компензације подигне за 300 метара.
Поред експанзије дубине калцитне компензације, делови океана на малим географским ширинама губе врсте јер вода постаје превише топла, а нивои кисеоника опадају, због климатских промена.
Стога, најповољнији простор за живот морских врста се сужава одоздо (издизање дубине калцитне компензације) и одозго (загревање).
Острвске земље највише на удару
Ексклузивне економске зоне неких земаља биће више погођене. Генерално, океанске и острвске земље губе више, док земље са великим континенталним праговима губе пропорционално мање.
Предвиђа се да ће ексклузивна економска зона (ЕЕЗ) Бермуда бити највише погођена подизањем дубине калцитне компензације за 300 метара изнад тренутног нивоа – 68% морског дна те земље наћи ће се испод лизоклина. Насупрот томе, предвиђа се да ће само 6% америчке ЕЕЗ и 0,39% руске ЕЕЗ бити погођено.
Из глобалне перспективе, невероватно је да је већ 41% дубоког мора практично кисело, да би половина могла постати кисела до краја века, а да је прва студија која показује утицаје на морски живот објављена тек прошле године.
