Спиновање америчких медија о председничким кандидатима — лажирање реалности
© AP Photo / Al Behrman
Пратите нас
Већина класичних корпоративних медија на Западу уништила је своју веродостојност управо политичким сврставањем још од 2016. године и америчких председничких избора. Ово што данас раде још је горе јер буквално лажирају реалност, каже новинар Небојша Малић коментаришући пристрасно извештавање о америчкој председничкој кампањи.
Како спинују западни медији јасно је када се „гугла“ Доналд Трамп, републикански кандидат, а резултати интернет претраге избацују само вести о Камали Харис. Са друге стране, када се извештава о истој теми, у зависности од кандидата, излазе позитивни или негативни текстови. Док за једну ствар критикују Трампа, амерички медији за исто то дижу Камалу „у небеса“.
Небојша Малић наводи још читав низ примера како се посебно амерички, али и други западни медији труде да погурају рејтинг демократског кандидата Камале Харис, а да колико год могу оборе републиканца Доналда Трампа.
Примера ради, Трамп је предложио да се укине порез на бакшиш, који су три године пре тога увели Камала и Бајден. Чак је и Камала била одлучујући глас за то у Сенату, будући да је Сенат и тада био једнако подељен. Три године касније, Камала је рекла „Ја сам за то да се порез укине“, а сви медији су викали да је то њена најбоља идеја, како је то сјајно, како је то дивно и како ће она да помогне угњетеним радницима. Истовремено су писали како ће, уколико укине порез на бакшиш, Трамп довести Америку до банкрота. Нико се није обазирао на чињеницу да је то Трампов предлог све време, а да је Камала одговорна за постојање тог пореза, рекао је Малић за Спутњик.
Потпредседница Камала Харис држи говор у Окружном савету Међународне уније уметника и сродних заната, САД
© AP Photo / Morry Gash
Ово је чист пример онога што Американци зову „геслајтинг“, објашњава Малић. Појава је име добила по методи менталног злостављања, названој по трилеру из тридесетих година прошлог века, где човека убеђују да је луд тако што лажирају реалност око њега.
У то се претворио медијски апарат, не само на Западу, али највише на Западу, у тој англо сфери. У Енглеској то иде до те мере да хапсе људе зато што пишу ствари по друштвеним мрежама које се не допадају властима. Дакле, морате да верујете у оно што Вам медији кажу, или идете у затвор.
Живели подкасти
Све ово скупа дискредитује класичне медије и људи се, објашњава наш саговорник, из гађења према целој причи, све више окрећу алтернативним медијима. Међутим, реакција власти на то је да те алтернативне медије напада. Најновији пример таквог напада десио се када је Европска унија напала Илона Маска пред интервју са Трампом, да се, како објашњава Малић, не би случајно усудио да каже нешто што њима не одговара.
Међутим, повратка на старо нема. Тај воз је прошао, брод је отпловио, а та претензија независног и објективног извештавања коју су обукли као одело медији у протеклих педесетак година, никад и није била стварна. Некад су се трудили мање, некад више, али увек је било пристрасности. Једина разлика сада је што је то све огољено.
Седиште Њујорк тајмса, највећих градских новина у САД
© AP Photo / Mark Lennihan
Све је то ствар поверења, каже наш саговорник, а задобити поверење јавности, а не само циљне групе гласача који иду у медије по памет јесте ствар за коју треба времена.
Оном свету који иде по памет у централу потпуно је свеједно да ли их је неко јуче лагао или ће их сутра лагати, све док им говоре оно што желе да чују. Са друге стране, поштен свет ће веровати ономе ко му доследно не лаже. За то ипак треба времена, каже Малић.
Будућност медија
Наш саговорник ипак верује да постоји будућност и за телевизију и за радио и за друштвене мреже, односно за све методе достављања средства, и за папир и за екран и за етар.
Медијске куће ће увек постојати јер постоји одређена ефикасност величине и ресурса у овом послу. Не може појединац који се разуме у једну или две ствари и води подкаст све то да постигне. Не можете гледати педесет подкаста на дан и на тај начин бити информисани о свему што вас занима. Постојаће потреба за дневником, вестима, кратким цртама, сижеу... Људи раде, иду на посао, гаје децу, живе животе и нема свако времена да цео дан седи пред екраном или звучником и само слуша вести.
Малић додаје да ће, без обзира на тренутно стање медија, увек бити посла за оне који желе да информишу јавност. Поента је, закључује Малић, да те медијске куће у будућности морају да задобију поверење публике тако што неће да их лажу, а то је у овим околностима и савременом свету јако тешко.
Погледајте и:
