Завирите у двор српског кнеза, под чијим се вођством Србија ослобађала од Османлија /фото/

© Sputnik / Лола ЂорђевићКонак кнеза Милоша некадашњи двор кнеза Милоша подигнут је у периоду између 1831. и 1833. Његови градитељи били су познати неимари Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић под надзором главног неимара кнеза Милоша, Хаџи Николе Живковића.

1/23

Конак кнеза Милоша некадашњи двор кнеза Милоша подигнут је у периоду између 1831. и 1833. Његови градитељи били су познати неимари Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић под надзором главног неимара кнеза Милоша, Хаџи Николе Живковића.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПо жељи кнеза Милоша, исти мајстори су у близини конака подигли и придворну цркву Св. апостола Петра и Павла. Дворски комплекс у Топчидеру је грађен као приватно кнежево имање. Комплекс су чиниле и бројне баште и воћњаци, као и чесме и фонтане (шедрвани) Поред долине Топчидерске реке, обухватао је и цео Сењак и Дедиње, као и делове Аде Циганлије.

2/23

По жељи кнеза Милоша, исти мајстори су у близини конака подигли и придворну цркву Св. апостола Петра и Павла. Дворски комплекс у Топчидеру је грађен као приватно кнежево имање. Комплекс су чиниле и бројне баште и воћњаци, као и чесме и фонтане (шедрвани) Поред долине Топчидерске реке, обухватао је и цео Сењак и Дедиње, као и делове Аде Циганлије.

Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији, у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште. Конак је кнезу био омиљена резиденција али и радно место - поред Милошеве канцеларије, Конак је вршио функцију кнежевског двора у коме је заседала скупштина

3/23

Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији, у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште. Конак је кнезу био омиљена резиденција али и радно место - поред Милошеве канцеларије, Конак је вршио функцију кнежевског двора у коме је заседала скупштина

Конак кнеза Милоша један је од првих београдских и српских дворских комплекса. Топчидер, тадашња периферија Београда, је изабран из неколико разлога. Двор је био ван домашаја турских топова, а са друге стране могао је са својим гардистима спречити Турцима пут ка унутрашњости, ка Шумадији.

4/23

Конак кнеза Милоша један је од првих београдских и српских дворских комплекса. Топчидер, тадашња периферија Београда, је изабран из неколико разлога. Двор је био ван домашаја турских топова, а са друге стране могао је са својим гардистима спречити Турцима пут ка унутрашњости, ка Шумадији.

Стална поставка у Конаку кнеза Милоша пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оргиналне предмете из 19 . века, попут делова одеће, етнографских мотива, али и личних предмета који су припадали кнезу Милошу,вожду Карађорђу и знаменитим устаницима – Хајдук Вељку, Танску Рајићу, Јанку Катићу, Петру Добрњцу и другим.(Богато декорисан појас-ездер)

5/23

Стална поставка у Конаку кнеза Милоша пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оргиналне предмете из 19 . века, попут делова одеће, етнографских мотива, али и личних предмета који су припадали кнезу Милошу,вожду Карађорђу и знаменитим устаницима – Хајдук Вељку, Танску Рајићу, Јанку Катићу, Петру Добрњцу и другим.(Богато декорисан појас-ездер)

Један од најважнијих експоната из устаничке епохе јесте Карађорђев јатаган белосапац који се издваја својом естетиком. На самој дршци, али и на сечиву и посебно на корицама јатагана, налази се велики број разноврсних украса од сребра и корала. Ту су и његове две Леденице (кубуре) и фишеклија – кутија у којој су се чували фишеци (претеча данашњих метака).

6/23

Један од најважнијих експоната из устаничке епохе јесте Карађорђев јатаган белосапац који се издваја својом естетиком. На самој дршци, али и на сечиву и посебно на корицама јатагана, налази се велики број разноврсних украса од сребра и корала. Ту су и његове две Леденице (кубуре) и фишеклија – кутија у којој су се чували фишеци (претеча данашњих метака).

© Sputnik / Лола ЂорђевићКарађорђев филактерион. У деветнаестом веку људи су често носили амајлије, а улога филактериона била је да их заштити помоћу кутијице и ланчића. Kарађорђев сребрни примерак потиче из Русије, у којој је вожд провео више месеци после слома Првог српског устанка. Урађен је ливењем и украшен филиграном.

7/23

Карађорђев филактерион. У деветнаестом веку људи су често носили амајлије, а улога филактериона била је да их заштити помоћу кутијице и ланчића. Kарађорђев сребрни примерак потиче из Русије, у којој је вожд провео више месеци после слома Првог српског устанка. Урађен је ливењем и украшен филиграном.

© Sputnik / Лола Ђорђевић(Детаљ уметничког дела "Таковски устанак" које је насликао Паја Јовановић). На народном збору у Такову 23. априла 1815. године, на верски празник Цвети, подигнут је Други српски устанак против османске власти. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић

8/23

(Детаљ уметничког дела "Таковски устанак" које је насликао Паја Јовановић). На народном збору у Такову 23. априла 1815. године, на верски празник Цвети, подигнут је Други српски устанак против османске власти. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић

© Sputnik / Лола ЂорђевићУстаничка застава из 1811. Израђена је у Русији. Са једне стране има симболе српске средњовековне државе – крст са оцилима, а са друге, симболе руске империје – црног двоглавог орла коме се на средини налази штит, а на њему Свети Георгије како убија аждају. Испод орла пише: „Овај орао руски штити Србију.”

9/23

Устаничка застава из 1811. Израђена је у Русији. Са једне стране има симболе српске средњовековне државе – крст са оцилима, а са друге, симболе руске империје – црног двоглавог орла коме се на средини налази штит, а на њему Свети Георгије како убија аждају. Испод орла пише: „Овај орао руски штити Србију.”

© Sputnik / Лола Ђорђевић Јаков Ненадовић (уље на платну Уроша Кнежевића). Јаков Ненадовић је био војвода из Првог српског устанка. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је Наполеон Бонапарта послао Турцима у испомоћ. После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет 1810.

10/23

Јаков Ненадовић (уље на платну Уроша Кнежевића). Јаков Ненадовић је био војвода из Првог српског устанка. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је Наполеон Бонапарта послао Турцима у испомоћ. После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет 1810.

© Sputnik / Лола ЂорђевићМапа Кнежевине Србије издељене на нахије које су биле подељене на кнежине, а ове на срезове. Кнежевина Србија је постојала у периоду од 1815. до 1882. године. Настала је после Другог српског устанка и постојала све док 1882. године није проглашена у Краљевину Србију

11/23

Мапа Кнежевине Србије издељене на нахије које су биле подељене на кнежине, а ове на срезове. Кнежевина Србија је постојала у периоду од 1815. до 1882. године. Настала је после Другог српског устанка и постојала све док 1882. године није проглашена у Краљевину Србију

© Sputnik / Лола ЂорђевићРачунска књига кнежевог двора вођена у периоду од 26. јуна 1823. до 25. априла 1830 године. За време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно сељаштво.

12/23

Рачунска књига кнежевог двора вођена у периоду од 26. јуна 1823. до 25. априла 1830 године. За време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно сељаштво.

© Sputnik / Лола Ђорђевић„Сретењски устав“ из 1835. На Сретење, 2. фебруара 1835. године, по новом календару 15. фебруара, на кнежевим ливадама у Крагујевцу и уз присуство 2,5 хиљада учесника и 10 хиљада знатижељног света донесен је свечано Устав, након чега је кнез понет од масе света на рукама. Сретењски устав, први је устав у Књажеству Србији

13/23

„Сретењски устав“ из 1835. На Сретење, 2. фебруара 1835. године, по новом календару 15. фебруара, на кнежевим ливадама у Крагујевцу и уз присуство 2,5 хиљада учесника и 10 хиљада знатижељног света донесен је свечано Устав, након чега је кнез понет од масе света на рукама. Сретењски устав, први је устав у Књажеству Србији

© Sputnik / Лола ЂорђевићСпрат Конака је посвећен Другом српском устанку и предводнику устаника Милошу Обреновићу. Централна просторија је Диван – хан, врста застакљеног балкона у коме се кнез одмарао, разгледао околину, пушио чибук и испијао кафу.

14/23

Спрат Конака је посвећен Другом српском устанку и предводнику устаника Милошу Обреновићу. Централна просторија је Диван – хан, врста застакљеног балкона у коме се кнез одмарао, разгледао околину, пушио чибук и испијао кафу.

© Sputnik / Лола ЂорђевићЈедан део поставке посвећен је једној од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака-битки на Чегру у којој се својим јунаштвом истакао ресавски војвода Стеван Синђелић.

15/23

Један део поставке посвећен је једној од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака-битки на Чегру у којој се својим јунаштвом истакао ресавски војвода Стеван Синђелић.

Иако неписмен и необразован, кнез Милош Обреновић је био човек изузетне интелигенције, који је своје трговачко умеће знао да примени у политичким надмудривањима и дипломатској борби за аутономију Србије. Упркос мрљи које је убиством Карађорђа његово име заувек запрљано, многи ће се сложити да је кнез Милош Обреновић највећи политички ум у историји Србије

16/23

Иако неписмен и необразован, кнез Милош Обреновић је био човек изузетне интелигенције, који је своје трговачко умеће знао да примени у политичким надмудривањима и дипломатској борби за аутономију Србије. Упркос мрљи које је убиством Карађорђа његово име заувек запрљано, многи ће се сложити да је кнез Милош Обреновић највећи политички ум у историји Србије

Кнез Милош је преминуо 26. септембра( по новом календару) 1860. у својој 80 години, у одаји која се налази на спрату Конака. Након Милошеве смрти његов син кнез Михаило одлучио је да конак постане меморијал, место сећања на оснивача династије Обреновић

17/23

Кнез Милош је преминуо 26. септембра( по новом календару) 1860. у својој 80 години, у одаји која се налази на спрату Конака. Након Милошеве смрти његов син кнез Михаило одлучио је да конак постане меморијал, место сећања на оснивача династије Обреновић

© Sputnik / Лола ЂорђевићПортрет кнеза Михаила Обреновића(Јохан Бес литографија). Михаило Обреновић био је кнез Србије од 1839. до 1842. године и поново од 1860. до 1868. Његова прва владавина се завршила збацивањем, у буни коју је водио Тома Вучић Перишић, a његова друга владавина је окончана атентатом који је на њега извршен 29. маја 1868. на Кошутњаку

18/23

Портрет кнеза Михаила Обреновића(Јохан Бес литографија). Михаило Обреновић био је кнез Србије од 1839. до 1842. године и поново од 1860. до 1868. Његова прва владавина се завршила збацивањем, у буни коју је водио Тома Вучић Перишић, a његова друга владавина је окончана атентатом који је на њега извршен 29. маја 1868. на Кошутњаку

После смрти Михаила Обреновића на власт у Србији доведен је Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема и Томаније. Пошто је био малолетан, уместо њега управљало је трочлано намесништво. (Стандарта краља Србије Милана Обреновића)

19/23

После смрти Михаила Обреновића на власт у Србији доведен је Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема и Томаније. Пошто је био малолетан, уместо њега управљало је трочлано намесништво. (Стандарта краља Србије Милана Обреновића)

20/23

Краљ Милан и краљица Наталије Обреновић са сином Александром( који је добио име по свом куму руском цару Александру II).

© Sputnik / Лола ЂорђевићСтари конак( или Симићева кућа у Београду) као своју резиденцију користили су краљ Милан и краљица Наталија а затим краљ Александар и краљица Драга све до њиховоог трагичног краја у Мајском преврату, када су официри завереници у ноћи 10. на 11 јун (28. на 29. мај, по старом јулијанском календару) њихова измасакрирана тела са терасе Старог конака бацили у двориште

21/23

Стари конак( или Симићева кућа у Београду) као своју резиденцију користили су краљ Милан и краљица Наталија а затим краљ Александар и краљица Драга све до њиховоог трагичног краја у Мајском преврату, када су официри завереници у ноћи 10. на 11 јун (28. на 29. мај, по старом јулијанском календару) њихова измасакрирана тела са терасе Старог конака бацили у двориште

© Sputnik / Лола ЂорђевићПосле династичке смене на престолу Србије, конак кнеза Милоша је препуштен забораву. У периоду након Првог светског рата, у њему је накратко био смештен Музеј лова и шумарства. Након Другог светског рата, у њему је био смештен Музеј Првог српског устанка, да би се од 1966. године нашао у саставу тек основаног Историјског музеја Србије, чији је и данас део.

22/23

После династичке смене на престолу Србије, конак кнеза Милоша је препуштен забораву. У периоду након Првог светског рата, у њему је накратко био смештен Музеј лова и шумарства. Након Другог светског рата, у њему је био смештен Музеј Првог српског устанка, да би се од 1966. године нашао у саставу тек основаног Историјског музеја Србије, чији је и данас део.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПопут неког џина што рукама својим Конак је пригрлио, тако огромни платан крошњом наткриљује здање. Тачна година његове садње није позната, али се претпоставља да је засађен након заврштека градње Конака. Једно је сигурно, овај времешни Београђанин многе приче зна, и треперењем лишћа их „казује“, али су ретку они који слушати умеју.

23/23

Попут неког џина што рукама својим Конак је пригрлио, тако огромни платан крошњом наткриљује здање. Тачна година његове садње није позната, али се претпоставља да је засађен након заврштека градње Конака. Једно је сигурно, овај времешни Београђанин многе приче зна, и треперењем лишћа их „казује“, али су ретку они који слушати умеју.