https://sputnikportal.rs/20240818/zurof-i-srpski-konzul-nemacka-treba-da-pokaze-kajanje-zbog-zlocina-nad-srbima-1176215619.html
Зуроф и српски конзул: Немачка треба да покаже кајање због злочина над Србима
Зуроф и српски конзул: Немачка треба да покаже кајање због злочина над Србима
Sputnik Србија
Један од аспеката који изазива највише огорчења у вези са резолуцијом о Сребреници, коју је усвојила Генерална скупштина УН, али коју није подржала већина... 18.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-18T12:13+0200
2024-08-18T12:13+0200
2024-08-18T12:13+0200
србија
србија
србија – политика
немачка
други светски рат
израел
ефраим зуроф
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/14/1143038758_0:159:3073:1888_1920x0_80_0_0_f18f1049981889d6fa88b602714fda47.jpg
Директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф и почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић истакли су у ауторском тексту за Џерузалем пост да мало људи изван бивше Југославије зна за суровост нацистичких злочина над Србима у Другом светском рату и да је бруталност нациста била очигледна од првог дана инвазије на Југославију у априлу 1941. године, када је бомбардован Београд и када је изгорела Народна библиотека са драгоценом колекцијом књига од којих су неке датирале из 12. века.Након тога су на територијама под немачком окупацијом изграђени концентрациони логори где су хиљаде недужних Срба страдале, а уследиле су и масовне одмазде према цивилном становништву које су биле много драстичније од оних у другим окупираним земљама, пишу Зуроф и Николић.Истичу да су у неким случајевима егзекуције вршене и над децом и да је за једног немачког војника убијано по 100 цивила, а за рањеног 50, као и да се на најмрачнији пример егзекуција догодио у Крагујевцу 1941., када су стрељани ученици.У тексту се наглашава да су савезници нацистичке Немачке, од којих су најозлоглашенији били усташе, у анектираним деловима Југославије такође чинили ужасне злочине над српским цивилима.Зуроф и Николић указују да су хрватске усташе покренуле геноцидну кампању над Србима, током које су Срби масовно клани у селима и логорима широм Независне Државе Хрватске и да је чак немачки војни изасланик у Загребу, Едмунд Глаизе фон Хорстенау, критиковао ужасне усташке злочине.Нацистичка Немачка сносила је потпуну одговорност за та злодела, јер не само да је створила предуслове за њих, већ је и формирала Независну државу Хрватску (НДХ), истиче се у тексту.Аутори наводе да је шеф спољнополитичког комитета немачког Бундестага, Михаел Рот, негативне реакције Београда на доношење резолуције о Сребреници назвао "срамним и разочаравајућим" и оценио да је предлагање сличне резолуције о Јасеновцу "покушај одвраћања пажње" и да "поента није у томе да неки упиру прстом у друге"."Иако је јасно шта је Рот хтео да каже, потпуно одсуство елементарног изражавања жаљења и кајања је неприхватљиво", наглашава се у тексту.Зуроф и Николић указују да је реч о одсуству било каквог обзира према судбини жртава од Немачке, која, како се истиче, сноси пуну одговорност и за Јасеновац.Зуроф и Николић додају да је Немачка свакако једна од централних земаља ЕУ, да је међу најзначајнијим инвеститорима и спољнотрговинским партнерима Србије и да би управо због тога било сасвим природно очекивати изражавање историјске одговорности према српском народу и пијетета према његовим жртавама.Погледајте и:
србија
немачка
израел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, немачка, други светски рат, израел, ефраим зуроф
србија, србија – политика, немачка, други светски рат, израел, ефраим зуроф
Зуроф и српски конзул: Немачка треба да покаже кајање због злочина над Србима
Један од аспеката који изазива највише огорчења у вези са резолуцијом о Сребреници, коју је усвојила Генерална скупштина УН, али коју није подржала већина чланица, је чињеница да је предлагач и један од спонзора резолуције Немачка, оценили су израелски историчар Ефраим Зуроф и почасни конзул Србије у Бер Шеви Александар Николић.
Директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф и почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић истакли су у
ауторском тексту за Џерузалем пост да мало људи изван бивше Југославије зна за суровост нацистичких злочина над Србима у Другом светском рату и да је бруталност нациста била очигледна од првог дана инвазије на Југославију у априлу 1941. године, када је бомбардован Београд и када је изгорела Народна библиотека са драгоценом колекцијом књига од којих су неке датирале из 12. века.
Након тога су на територијама под немачком окупацијом изграђени концентрациони логори где су хиљаде недужних Срба страдале, а уследиле су и масовне одмазде према цивилном становништву које су биле много драстичније од оних у другим окупираним земљама, пишу Зуроф и Николић.
Истичу да су у неким случајевима егзекуције вршене и над децом и да је за једног немачког војника убијано по 100 цивила, а за рањеног 50, као и да се на најмрачнији пример егзекуција догодио у Крагујевцу 1941., када су стрељани ученици.
У тексту се наглашава да су савезници нацистичке Немачке, од којих су најозлоглашенији били усташе, у анектираним деловима Југославије такође чинили ужасне злочине над српским цивилима.
Зуроф и Николић указују да су хрватске усташе покренуле геноцидну кампању над Србима, током које су Срби масовно клани у селима и логорима широм Независне Државе Хрватске и да је чак немачки војни изасланик у Загребу, Едмунд Глаизе фон Хорстенау, критиковао ужасне усташке злочине.
Нацистичка Немачка сносила је потпуну одговорност за та злодела, јер не само да је створила предуслове за њих, већ је и формирала Независну државу Хрватску (НДХ), истиче се у тексту.
Аутори наводе да је шеф спољнополитичког комитета немачког Бундестага, Михаел Рот, негативне реакције Београда на доношење резолуције о Сребреници назвао "срамним и разочаравајућим" и оценио да је предлагање сличне резолуције о Јасеновцу "покушај одвраћања пажње" и да "поента није у томе да неки упиру прстом у друге".
"Иако је јасно шта је Рот хтео да каже, потпуно одсуство елементарног изражавања жаљења и кајања је неприхватљиво", наглашава се у тексту.
Зуроф и Николић указују да је реч о одсуству било каквог обзира према судбини жртава од Немачке, која, како се истиче, сноси пуну одговорност и за Јасеновац.
"До данас, међутим, на Балкану не постоји осећај да је Немачка икада изразила кајање или жаљење због злочина почињених над Србима", истичу Зуроф и Николић у тексту и оцењују да се Немачка, уместо тога, из политичких разлога често стављала на страну оних који су деловали на штету Србије.
Зуроф и Николић додају да је Немачка свакако једна од централних земаља ЕУ, да је међу најзначајнијим инвеститорима и спољнотрговинским партнерима Србије и да би управо због тога било сасвим природно очекивати изражавање историјске одговорности према српском народу и пијетета према његовим жртавама.
