https://sputnikportal.rs/20240821/nbs-dinarska-stednja-u-prvih-sedam-meseci-ove-godine-porasla-za-petinu-1176317393.html
НБС: Динарска штедња у првих седам месеци ове године порасла за петину
НБС: Динарска штедња у првих седам месеци ове године порасла за петину
Sputnik Србија
Динамичан раст динарске штедње настављен је и током првих седам месеци ове године када је штедња у домаћој валути порасла за 27,7 милијарди динара или за 20,1... 21.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-21T12:14+0200
2024-08-21T12:14+0200
2024-08-21T12:14+0200
економија
економија
србија – економија
нбс
динарска штедња
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0a/1153901575_0:198:3289:2048_1920x0_80_0_0_5d2698a696f65a568f771f291bd7aea1.jpg
Томе су, како су навели из НБС, допринели добри макроекономски показатељи који се огледају првенствено у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара.Према последњим оперативним подацима, у последњих годину дана, динарска штедња је остварила раст од 53,6 милијарди динара или 48 одсто и достигла је свој највиши ниво од 165,6 милијарди динара.Нова полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње урађена за период од јуна 2012. до јуна 2024. године је показала да је динарска штедња у последњих 12 година, била исплативија од девизне штедње, како краткорочно, тако и дугорочно.Поред виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15,0 одсто, већој исплативости штедње у домаћој валути у односу на девизну је допринела достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама.Из НБС наводе да је штедња у домаћој валути у последњих 12 година повећана више од девет пута.Позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са две милијарде динара у јуну 2012. године на 36,6 милијарди динара у јуну 2024. године.С обзиром на то да је динарска штедња расла брже од девизне, њено учешће у укупној штедњи порасло је са 1,89 одсто у јуну 2012. године на 8,41 одсто у јуну 2024. године.У првој половини ове године раст је најизраженији код штедних улога рочности од шест до 12 месеци док се нешто умереније повећање бележи код штедње по виђењу и штедње рочности преко две године.Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна је износио 165.000 динара.Када је реч о девизној штедњи из НБС наводе да је ова штедња у протеклих 12 година скоро удвостручена, са 7,9 милијарди евра у јуну 2012. године на 15 милијарди евра у јуну 2024. године.Њен раст у првом делу ове године износио је 557,8 милиона евра или 3,87 одсто и у највећој мери резултат је израженијег орочавања девизних средстава на рок од шест до дванаест месеци, а скромније повећање је забележила и штедња по виђењу, док је код штедње орочене на рок од једне до две године евидентиран пад.Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна је износио 3.162 евра.Мере монетарне и фискалне политике донете током претходних година допринеле су да инфлација у Србији има опадајућу путању, па је инфлација у јулу износила 4,3 одсто на међугодишњем нивоу, тако да се, већ трећи месец заредом, налази у границама циљаног распона, три плус минус 1,5 одсто.Релативна стабилност курса динара према евру одржава се и током 2024. године када је Народна банка интервенисала нето куповином 1,8 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на ниво преко 28 милијарди евра.Тај ниво девизних резерви покрива преко 7,4 месеца увоза роба и услуга, што је знатно више од минимума предвиђеног међународним стандардима.Агенције Standard & Poor’s i Fitch у повећале изгледе Србије за добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга са стабилних на позитивне, уз потврду кредитног рејтинга на нивоу ББ+.У НБС оцењују да је поверење међународних инвеститора у здраве и одрживе економске показатеље Србије и кредитни рејтинг потврдио успешан излазак наше земље на међународно тржиште капитала у јуну, када је реализована прва емисија десетогодишњих доларских еврообвезница за одрживи развој од 1,5 милијарди долара, при чему је укупна тражња инвеститора премашила 6,5 милијарди долара.Одмах након емисије обављена је и хеџинг трансакција којом су обавезе пребачене у евро, а трошкови финансирања додатно смањени, тако да стопа након хеџинг трансакције износи 4,75%.Додају да је Међународни монетарни фонд крајем јуна донео одлуку о успешном завршетку трећег разматрања резултата економског програма Србије, који је подржан стендбај аранжманом.С обзиром на добре резултате, аранжман ће наставити да се третира као аранжман из предострожности, односно без намере да се средства користе осим у случају платнобилансних потреба земље, преноси Танјуг.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, нбс, динарска штедња
економија, србија – економија, нбс, динарска штедња
НБС: Динарска штедња у првих седам месеци ове године порасла за петину
Динамичан раст динарске штедње настављен је и током првих седам месеци ове године када је штедња у домаћој валути порасла за 27,7 милијарди динара или за 20,1 одсто, саопштила је данас Народна банка Србије (НБС).
Томе су, како су навели из НБС, допринели добри макроекономски показатељи који се огледају првенствено у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара.
Према последњим оперативним подацима, у последњих годину дана, динарска штедња је остварила раст од 53,6 милијарди динара или 48 одсто и достигла је свој највиши ниво од 165,6 милијарди динара.
Нова полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње урађена за период од јуна 2012. до јуна 2024. године је показала да је динарска штедња у последњих 12 година, била исплативија од девизне штедње, како краткорочно, тако и дугорочно.
Поред виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15,0 одсто, већој исплативости штедње у домаћој валути у односу на девизну је допринела достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама.
Из НБС наводе да је штедња у домаћој валути у последњих 12 година повећана више од девет пута.
Позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са две милијарде динара у јуну 2012. године на 36,6 милијарди динара у јуну 2024. године.
С обзиром на то да је динарска штедња расла брже од девизне, њено учешће у укупној штедњи порасло је са 1,89 одсто у јуну 2012. године на 8,41 одсто у јуну 2024. године.
У првој половини ове године раст је најизраженији код штедних улога рочности од шест до 12 месеци док се нешто умереније повећање бележи код штедње по виђењу и штедње рочности преко две године.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна је износио 165.000 динара.
Када је реч о девизној штедњи из НБС наводе да је ова штедња у протеклих 12 година скоро удвостручена, са 7,9 милијарди евра у јуну 2012. године на 15 милијарди евра у јуну 2024. године.
Њен раст у првом делу ове године износио је 557,8 милиона евра или 3,87 одсто и у највећој мери резултат је израженијег орочавања девизних средстава на рок од шест до дванаест месеци, а скромније повећање је забележила и штедња по виђењу, док је код штедње орочене на рок од једне до две године евидентиран пад.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна је износио 3.162 евра.
Мере монетарне и фискалне политике донете током претходних година допринеле су да инфлација у Србији има опадајућу путању, па је инфлација у јулу износила 4,3 одсто на међугодишњем нивоу, тако да се, већ трећи месец заредом, налази у границама циљаног распона, три плус минус 1,5 одсто.
Релативна стабилност курса динара према евру одржава се и током 2024. године када је Народна банка интервенисала нето куповином 1,8 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на ниво преко 28 милијарди евра.
Тај ниво девизних резерви покрива преко 7,4 месеца увоза роба и услуга, што је знатно више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
Агенције Standard & Poor’s i Fitch у повећале изгледе Србије за добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга са стабилних на позитивне, уз потврду кредитног рејтинга на нивоу ББ+.
У НБС оцењују да је поверење међународних инвеститора у здраве и одрживе економске показатеље Србије и кредитни рејтинг потврдио успешан излазак наше земље на међународно тржиште капитала у јуну, када је реализована прва емисија десетогодишњих доларских еврообвезница за одрживи развој од 1,5 милијарди долара, при чему је укупна тражња инвеститора премашила 6,5 милијарди долара.
Одмах након емисије обављена је и хеџинг трансакција којом су обавезе пребачене у евро, а трошкови финансирања додатно смањени, тако да стопа након хеџинг трансакције износи 4,75%.
Додају да је Међународни монетарни фонд крајем јуна донео одлуку о успешном завршетку трећег разматрања резултата економског програма Србије, који је подржан стендбај аранжманом.
С обзиром на добре резултате, аранжман ће наставити да се третира као аранжман из предострожности, односно без намере да се средства користе осим у случају платнобилансних потреба земље, преноси Танјуг.
