Арно Гујон открива за Спутњик како ће Србија да поништи западне лажи о нашој земљи
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Против Србије и Срба се и даље пише у одређеним западним медијима. Не пише се онолико колико се писало раније, за време деведесетих и посебно 1999. године, али само из разлога што више нисмо светска тема број један. Ипак, одјеци пропаганде која је тада направљена и даље су присутни. Даћемо све од себе да то преокренемо, поручује Арно Гујон.
Оснивач француске невладине организације Солидарност за Косово и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије Арно Гујон овако објашњава потребу за формирањем тимова за борбу против иностраних медијских лажи о Србији.
Канцеларија за јавну и културну дипломатију објавила је да ради на прављењу тимова за реаговање на негативне или лажне вести о Србији, као и планова за будуће пројекте, којим ће промовисати српску културу, вредности и циљеве на спољнополитичком нивоу у иностранству.
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију и оснивач невладине оргнаизације Солидарност за Косово Арно Гујон на конференцији за медије у Београду
© Лола Ђорђевић
Тим за борбу против западних лажи
Иако су ратови завршени крајем прошлог века, Гујон наглашава да и даље постоји велика потреба за исправљањем штете која нам је тада начињена. Он објашњава да су многи западни новинари који су били млади за време деведесетих направили своје каријере на основу лажи и на мржњи према Србији, Србима и уопште ситуацији на Балкану. Они су данас много познатији, много моћнији и настављају са својим отровним наративом.
Наша жеља је да до краја године формирамо тимове који ће пратити објављивање у страним медијима, пре свега на енглеском, на француском, немачком, италијанском језику и да у реалном времену, чим се објави једна неистина или негативан чланак о Србији и Србима о догађајима из деведесетих или о српској историји, одмах будемо упознати са тим и адекватно реагујемо, рекао је Гујон за Спутњик.
Реаговаће се кроз слање демантија и кроз објављивање вести, а циљ је да први пут имамо систематске одговоре на све лажи које се шире у одређеним медијима.
Телевизијска камера
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ко ће нас бранити
Замисао је да афирмативне чланке или одговоре на неистине које се шире по иностранству пишу управо људи који у тим земљама живе. То неће бити људи из Београда, већ тамошњи грађани. Основни критеријум јесте да то буду људи којима је језик дате земље матерњи и који разумеју менталитет тамошњих људи.
Није битно да ли ће то бити Србин који је рођен тамо или Француз, Американац, Немац који је на страни истине, на страни Срба и Србије и који ће из идеала приступити раду на овом пројекту. Оно што ће свима њима бити заједничко јесте жеља да побољшају имиџ Србије у свету и да омогуће да се чује истина тамо где је она била сакривена годинама уназад.
Информације из прве руке
У питању неће бити само реакције, већ ће постојати и део где ће се објављивати позитивне информације, вести, чланци, репортаже о Србији, њеној историји, култури и народу. Део плана је и да се страни новинари позову у Србију, где ће се из прве руке упознати са „материјом“.
Мислим да, поред чистих информација, нема ништа лепше него кад неко доживи Србију и види шта је заправо Србија. Када им будемо организовали долазак, омогућићемо им да разговарају са обичним људима, са политичарима, са црквеним људима, са свима са којима они желе да разговарају. Тада ће најбоље упознати Србију и имаће прилику да се врате кући са другачијим мишљењем и позитивним чланцима које ће моћи да објаве у тамошњим медијима.
Где ће се истина објављивати
Закон је свуда другачији, па ће место објављивања зависити од земље до земље и случаја до случаја. Ипак, у већини земаља је правило да када неко пошаље деманти, медији имају обавезу да га објаве на истом месту где је и оригинални текст објављен, само у наредном броју или дану. Ако то не успе, објашњава Гујон, пронаћи ће други начин.
Ако то не успе и ако некад због различитих законских ствари не буде дозвољено да им одговоримо, а то се дешава када је чланак „паметно“ написан и када вам онемогућавају да реагујете, е онда имамо више могућности. Прва је писање ауторског текста који би могао да се објави у истим новинама. Друга је да се одговор пласира у другим гласилима, са којима ћемо такође успоставити сарадњу.
Француска штампа
© Sputnik / Маријана Колаковић
Циљ је, каже он, имати мрежу људи и новина који су спремни да преносе оно шта Срби имају да кажу, исто као што и други из нашег региона имају ту исту могућност, пре свега на Западу.
Можемо ли да исправимо „криву Дрину“
Гујон верује да је врло могуће побољшати слику о Србији у свету и сигуран је да ће ефекат бити и те како видљив. Покренуће се питање са мртве тачке, а приступаће му се систематски. Резултати ће, каже, бити веома мерљиви, јер је довољно само побројати колико чланака, позитивних објава или репортажа је изашло о Србији. Своју стратегију ће моћи веома лако да усмере или преусмере уколико примете да „негде кочи“. Ако су резултати добри за једну земљу, али не и за другу, прилагодиће свој рад како би то исправили.
Не треба имати илузију да ћемо ствари преокренути, јер је цела та ствар много дубља и не представља само медијско питање. То је, пре свега, политичко и геополитичко питање и оно превазилази наше могућности. Ми не можемо допрети до сржи тог проблема у потпуности, али да га побољшамо свакако можемо. Такође можемо и да допремо до свакога ко жели да сазна истину о Балкану и Србији, а управо то ћемо и да урадимо.
Погледајте и:
