Радован Караџић под тортуром у британском затвору – хоће ли Србија и Српска да реагују
© AP Photo / Jerry Lampen / Први председник Републике Српске, Радован Караџић
Пратите нас
Радован Караџић се не налази на издржавању казне него у изгнанству, али и под тортуром коју прати озбиљно кршење његових затворских и основних људских права, каже за Спутњик адвокат Горан Петронијевић, Караџићев правни саветник, поводом вести да је први председник Републике Српке тужио британску владу због нехуманог поступања над њим.
Тужба Радована Караџића против британске Владе за 50.000 фунти није нова, већ су је енглески таблоиди актуелизовали, правећи циркус од свега. Тај поступак траје скоро годину дана и у њему се утврђује повреда Караџићевих основних људских права. Његова ћерка Соња истиче да не постоји људско право које му није ускраћено, па да му је и сам живот угрожен.
Први председник Републике Српске, Радован Караџић, испоручен је Британији на захтев тадашњег министра правде Доминика Раба, који је претходно био службеник у хашком тужилаштву. Караџићев правни саветник, адвокат Горан Петронијевић, чак верује да у том трансферу постоје и разлози личне освете.
Систематска тортура у затвору
Радованова ћерка Соња Караџић Јовичевић каже за Срну да је њен отац, од када је пре више од три године пребачен у енглески затвор, под константним „санкцијама“, односно континуираном и систематском тортуром. Из нејасних и необразложених разлога свако мало га одводе у самицу, забрањују му контакт са породицом, а телефонске разговоре своде на један седмично и то искључиво на енглеском језику и у трајању од пет минута.
Поред одузимања права на матерњи језик, насумично му гасе светло, одузимају јастук, столицу, душек, бране му да прати вести, а кажњава се због објава и изјава разних људи са којима није у било каквом додиру и на које нема никакав утицај. Песника и писца су сместили у блок са најозлоглашенијим криминалцима, убицама и силоватељима, па га онда кажњавају јер „неће да се социјализује“ са осталим затвореницима. Ћерка Соња, која говори испред породице, верује да се иза тога, не тако вешто, крије и отворена намера да Радованов живот буде директно угрожен, попут живота генерала Крстића који је преклан у затвору.
Постер са сликом Радована Караџића на протесту против НАТО пакта, у Београду 2016. године.
© AP Photo / Andrej Cukic / Први председник Републике Српске, Радован Караџић
Месецима након поста Караџића још држе на посној храни, па је за кратко време изгубио 20 килограма и још наставља да мршави. Његово већ нарушено здравље додатно је угрожено тиме што му је ускраћено право на медицинску помоћ, дијагностику, терапије и контроле.
Поред свог наведеног садизма енглеских власти, Радован Караџић је стављен пред избор и натеран да бира хоће ли своје паре користити на храну или на позиве породици.
Листа „разлога“ за његово кажњавање у затвору је, како каже Соња Караџић, предугачка, будући да се „разлози“ односно оправдања стално измишљају.
Зашто баш 50.000 фунти
Правни саветник Радована Караџића, Горан Петронијевић, могао је да свог клијента брани пред Хашким трибуналом, али у Енглеској, нажалост, не може да обавља ту функцију. У поступку који се води пред судом, Караџић мора имати правну заштиту, односно адвоката, којег он више нема. Његов правни тим је ангажовао адвоката из Британије, Србина пореклом, али Караџић нема средстава да га плаћа. У том случају, њега би према тамошњем закону требало да плаћа држава, односно британско министарство правде.
Када се некоме крше затворска права, онда у поступку који се води за утврђивање кршења права, држава плаћа и сноси трошкове стручне помоћи. Они њему то нису одобрили и о том износу се ради. То није неки износ који он хоће да они њему плате из хира, већ је то износ који је везан за рад стручне помоћи, односно адвоката у поступку утврђивања кршења његових права, којих је било сијасет, рекао је Петронијевић за Спутњик.
Када злонамерни хоће да читаву ситуацију изврну руглу, они помињу како Караџић захтева паре и лап топ. Поред забране комуникације и свакодневног кажњавања, Караџић нема више ни дозволу да ради на свом компјутеру, што му је, објашњава Петронијевић, неопходно како би радио на материјалу везаним за ревизију свог судског случаја. Дакле, поред тога што му Британија не даје адвоката, не даје му ни право да се сам брани.
Једно рочиште је одржано и оно је одржано тако што се сам господин Караџић обратио суду путем видео линка, пошто нема браниоца, пуномоћника, правну помоћ. Ми немамо право тамо да га заступамо, а пошто му британска држава није дозволила право на адвоката, он је био принуђен да сам износи све чињенице. Следеће рочиште је заказано за пар месеци, па ћемо видети шта се и како догађа.
Графит посвећен Радовану Караџићу, Београд, 2016. година.
© AP Photo / Andrej Cukic / Први председник Републике Српске, Радован Караџић
На удару и Караџићева породица
Караџићева комплетна породица се налази под санкцијама. Они не могу да имају рачуне ни у једној банци, немају где да примају плате и пензије, а камоли да добију визу и оду до Британије да га посете. Иако је његово суђење завршено, иако нико од њих нема никакву кривицу, иако је утврђено да нико од њих није учествовао у његовом сакривању, они трпе последице. То није само тортура над њим, каже Петронијевић, већ и над свима који су повезани са њим.
Њега нико још до сада није обишао у затвору, сем једног нашег свештеника који је успео од 2021. године до данас двапут да оде тамо. Од кад је пребачен у тај озлоглашени затвор Албани, који се налази на енглеском острву Вајт, нико живи га није видео, ни од породице, ни од адвоката, ни од било кога другог. Начином на који је он одведен тамо и са условима у којима се налази потпуно је промењена суштина његове пресуде, сматра Петронијевић.
Србија и Српска да помогну колико могу
По мишљењу Петронијевића, Република Србија и Република Српска требало би да помогну колико могу и никад није касно да се укључе у Радованову одбрану. Он каже да је свестан да смо сви под притиском и да је тортура коју Караџић подноси само један део свеопштег притиска који се врши над Србијом и Србима, али да би држава ипак требало да се ангажује. Помоћ Караџићу није само помоћ једном човеку, већ борба за очување достојанства овог народа.
Требало би да се захтева од Савета Безбедности посебна седница о томе. Наша министарка правде је начела ту тему прошли пут и јако је лепо говорила пред Саветом безбедности, али је све остало само на томе.
Застава са ликом Радована Караџића на дербију Звезде и Партизана, 2009. година.
© AP Photo / DARKO VOJINOVIC / Први председник Републике Српске, Радован Караџић
Циљ тужбе да скрене пажњу на повреду људских права
Дугогодишњи адвокат у Хашком трибуналу и бранилац Ратка Младића, Бранко Лукић, објашњава за Спутњик да је нормалном човеку незамислива психичка и физичка тортура којој су, поготово наши људи, изложени у енглеским затворима. У свим вестима се потенцира сума од 50.000 фунти, као да Караџић хоће нешто да „заради“, а Лукић објашњава да се ради о томе да морате нешто тражити од суда како би ваш предмет могао да иде даље. Циљ свега овога је само да се скрене пажња на повреду људских права, а одређена сума је морала бити стављена на папир. Кога би иначе у Енглеској занимало што се крше људска права једног Радована Караџића…
Мислим да је његов циљ пре свега да укаже на катастрофално стање у којем се налази. Да ли ће добити тужбу или не, то њему није циљ уопште. Шта би му у затвору значило да добије паре? Да зове чешће породицу или узме нешто више да поједе? Није то поента. Циљ ове тужбе је искључиво и то треба само тако посматрати, да се укаже на нарушавање његових људских права.
Лукић сматра да држава Србија може да интервенише. По његовом мишљењу, требало би се обратити Савету безбедности Уједињених нација, где би се указало на страховито нарушавање свих људских права Радована Караџића. Лукић закључује да без државе, у оваквој ситуацији, скоро ништа не може да се уради.
Погледајте и:
