Сада се ствари ломе: Посета Београду у критичном тренутку за Запад
20:54 23.08.2024 (Освежено: 21:00 23.08.2024)
© AP Photo / Stephanie Lecocq
Пратите нас
Најављена посета француског председника Емануела Макрона Србији биће без сумње садржајна: француски лидер долази у Београд у осетљивом тренутку када се многе ствари ломе, везано за америчке изборе, КиМ, а посебно за Европу и сукоб у Украјини који се не одвија на начин који одговара Западу. У расплету свега тога Србија добија на значају.
Овако дипломата и спољнополитички аналитичар Зоран Миливојевић коментарише посету француског председника Емануела Макрона Србији, која је најављена за 29. и 30. август. Председник Србије Александар Вучић угостиће француског колегу пет месеци након што је био у званичној посети Паризу, а то ће бити друга Макронова посета Србији у последњих пет година.
Приликом отварања Олимпијских игара Вучић је рекао да би Макрон могао да посети Србију почетком септембра, а Јелисејска палата је најавила да ће теме разговора бити сарадња на пољима економије, здравства, енергетике, културе и вештачке интелигенције.
И Вучић и Макрон су у ранијим изјавама сугерисали да би једна од главних тема сусрета могла да буде куповина француских борбених авиона Рафал, за шта је Вучић још прошле године рекао да се ради о највећем издвајању српског војног буџета у износу и до три милијарде евра.
Француска Србију види као кључног партнера у региону
Према Миливојевићевим речима, Србија као доминантна држава региона добија на значају када се узму у обзир кризна жаришта у Европи и свету, као и то да се ствари не одвијају у складу са западним интересима, посебно у Украјини. Зато, како каже, није случајно што је Београд посетио и директор ЦИА-е Вилијам Бернс и што ће крајем августа доћи Макрон. Утицај Србије јача како јача колективни Југ, а колективни Запад има све више проблема.
Макрон неће одустати од признања косовске независности – од тога не одустаје ни мађарски премијер Виктор Орбан, па се понаша као да Мађарска није признала независност јужне српске покрајине, истиче наш саговорник.
„То је просто став који се не мења и (Макрон) неће одустати од оних стратешких ставова везаних за овај регион и за позицију Србије када је реч о евро и евроатлантским интеграцијама. Али, рекао бих да је тежиште на евроинтеграцијама. Француска разуме став да је Србија војно неутрална и да нема намеру да улази у НАТО. И мислим да је то један од елемената успона наших политичких односа“, каже он.
Да ће тежиште разговора бити на европским, а не на атлантским интеграцијама Миливојевић поткрепљује ставом да и сама Француска има другачији, како каже, изнијансиранији став према НАТО и америчком мешању у европска питања. Макрон, када је реч о одбрани, покушава да се врати деголовској политици француске аутономије о одбрамбеним питањима.
„Друго, оно што је неспорно, Француска види свој интерес на овим просторима, жели своје место у европској политици, није спремна да прихвати доминацију Немачке у ЕУ, а Србију када је реч о томе, у овом региону види као кључног партнера. То треба да се материјализује кроз јачање политичких односа, али и економских“, сматра Миливојевић.
Шта мотивише Србију и Француску да сарађују
С друге стране, Србија у Француској види једног од бољих саговорника међу западним силама – ту су присутни и елементи традиције – ако изузмемо агресију НАТО-а из 1999. и признање косовске независности, две земље немају историјских оптерећења.
„Треба подсетити да је Краљевина Југославија упориште тражила у француској политици и била је ослоњена на француску политику. Тако да су то корени на које се и једна и друга страна позивају у грађењу политичких односа“, напомиње Миливојевић.
Основа савремених француско-српских односа је споразум о стратешком партнерству, додаје он.
„Посета француског председника било којој земљи има тежину и значај. Не треба да заборавимо да је кинески председник у Европи управо посетио Париз и да је из Париза дошао у Београд, а одавде у Будимпешту. Када то узмете у обзир, видите да француска позиција има одређене нијансе и разлике у односу на понашање ужег језгра колективног Запада, на челу да Сједињеним Државама“, оцењује Миливојевић.
Управо те разлике су мотив и за једну и за другу страну за сарадњу. У случају Србије, ствари су јасне – она тражи саговорника међу западним силама, а Француска је ипак каква-таква врста гаранта српских интереса – могло се видети да је француски став имао утицаја када је спречен хитан пријем тзв. Косова у Савет Европе.
„Када је реч о економији, она иде по принципу спојених судова. Добри политички односи подразумевају и добре економске односе и обрнуто. Било је раније речи о војној сарадњи, енергетици и неким другим питањима. То ће сигурно бити на дневном реду. Требало би очекивати да се све оно што је раније потписано овом посетом валоризује, а и допуни неким другим споразумима“, закључује Миливојевић.
Погледајте и:
