Тихи ексклузивно за Спутњик: Прича о борби младих против домаћих издајника и окупатора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Пре тачно пола века, 1974. године, емитована је прва епизода легендарне југословенске серије „Отписани“, а поводом тог значајног јубилеја Радио-телевизија Србије емитоваће је од 29. августа у дигитално обновљеном издању.
То је прилика да се још једном подсетимо на причу о младим људима који су у једном мрачном, тешком и злом времену, обележеном борбом за голи опстанак, поново освајали слободу - неустрашиво и непоколебљиво, вођени добрим духом и ведрином.
Зашто „Отписани“ нису отписани
Пре пола века, када су „Отписани“ настајали, глумачка плејада у којој су били Војислав Воја Брајовић, Драган Николић, Мики Манојловић, Александар Берчек, Павле Вујисић, Злата Петковић, Стево Жигон, Чедомир Петровић и многи други великани српског глумишта, није могла ни да претпостави какве ће ефекте серија имати и шта ће значити не само за њихове каријере него и за целокупну филмску и телевизијску продукцију у Југославији.
„Снимање је почело пре 51 годину, а прво емитовање почело је тачно пре 50 година, био је то 20. октобар 1974. године. Почели смо да снимамо негде у априлу 1973. године, ја сам тада имао 23 године. Моје колеге Мики Манојловић, Александар Берчек и остали који су играли у серији такође су били млади. Само је Драган Николић био нешто старији од нас, па смо се чак и зезали на његов рачун да се шверцује поред нас, звали смо га 'матори'. Чеда Петровић је, такође, био млађи, појавили су се тада и Драган Максић, Жарко Радић“, присећа се Воја Брајовић, који је у серији остварио незаборавни лик Тихог.
Када је од редитеља Александра Ђорђевића добио улогу Тихог – храброг, увек присебног и промишљеног младића који проналази решења и за наизглед безилазне ситуације - Воја Брајовић је, како каже, био у неверици.
„Нисам могао да верујем да се то баш мени дешава, да добијем тако значајну улогу, у тако значаjној серији, у значајној продукцији. Ипак су то биле продукције које је подржавала држава. Данас је готово незамисливо да се тако нешто сними, због буџета. Била је то моја младалачка радост, да почнем да радим нешто за шта нисам ни знао да ће ми то толико обележити и данашњи живот. Ја сам већ тада био члан Југословенског драмског позоришта и сматрао сам да је то дар не само мени него и ЈДП-у, јер сам сматрао да су моја каријера и популарност које ће касније доћи део нечега чиме ће да се поноси и ЈДП“, каже Воја Брајовић.
Прича о слободи која је изнад сваке идеологије
Он наглашава да „Отписани“ нису идеолошки обојена серија, подсећајући на то да су у писању сценарија за њу учествовали великани попут Драгана Марковића, Синише Павића, Гордана Михића.
„Доста је било људи који су учествовали у изградњи ликова, сценарија, а она уопште није идеолошки обојена, она је слободарска. То су млади људи који су желели слободу и који су се барабар борили против домаћих издајника, можда и више него против окупатора. Јер ако дође окупатор, а ви имате колаборационисте у свом окружењу који вас одводе на стрељање, или који вам раде о глави, жеља за слободом је лишити се њих, а организацијом се борити са целим светом против тог фашистичког и нацистичког зла које се појављује. Неко би то упоредио с вестерном, али и вестерн је борба против зла“, наглашава Воја Брајовић.
Музика за Оскара и смех као лек против мрака
Иако је тема „Отписаних“ борба за опстанак у једном од најмрачнијих периода историје, о злу оличеном у фашизму, нацизму, покоравању, укидању елементарних људских слобода, серија одише специфичном ведрином и динамиком, готово на нивоу штоса, с обиљем духовитости и врцавости.
„Жао ми је што Александар Аца Ђорђевић не чује шта ја говорим. Прво, он је огроман редитељ, а друго - његов утицај на расположење на самом почетку снимања, на сету, био је драгоцен. Тај његов осмех, његове крупне очи у осмеху, никада то нећу заборавити. Стално је био акценат на ведрини, чак и када су се снимале најтрагичније сцене. Свака епизода, поготово у првом делу, завршавала се погибијом једног од нас. Трагично се завршава, али зна се да ће се борба наставити. И без обзира на то, увек је постојала ведрина, чак и у дијалогу“, истиче Воја Брајовић.
Посебну ведрину међу учесницима у снимању уносио је, како каже, и Драган Николић, који је умео да измами осмех не само својим колегама глумцима, него и свима осталима, попут тонаца, реквизитера, декоратера помоћника сниматеља, самих сниматеља.
„И замислите само како је то музички обележио Мића Марковић. Нема ниједног народног сабора да трубачи не свирају његову музику, најаву за 'Отписане'. Он је као Карас који је написао музику за 'Трећег човека' и добио Оскара за то. Тако би и Мића добио Оскара“, уверен је наш саговорник.
Стево Жигон као омиљени негативац и српска Грејс Кели
Једну од незаборавних улога у „Отписанима“ остварио је Стево Жигон, који је играо чувеног Кригера, мајора Гестапоа.
„То је огроман глумац. И када погледате само неке сегменте његових погледа, његовог односа који је имао према радњи која се одвија, он је бравурозно играо, зато што је био велики глумац. Имали смо и серију 'Салаш у Малом Риту' веома добру, и негативца ког је играо Мргуд Радовановић. И увек смо говорили ко је ту бољи – да ли Шицер, да ли Кригер“, присећа се Воја Брајовић.
Он подсећа на то да су серију обележили и многи други велики глумци, попут Драгомира Бојанића Гидре, Велимира Бате Живојиновића, Радета Марковића, који су се појављивали у епизодним ролама, као и тада младе глумице, попут Светлане Бојковић, Злате Нуманагић, Злате Петковић.
Док је мушки део нације био заљубљен у Марију, чији је лик тумачила Злата Петковић, женски део уздисао је за Тихим. Истичући да је Злата Петковић била лепа попут Грејс Кели, Воја Брајовић каже да је популарност коју му је донела улога у „Отписанима“ можда и најлепша награда за све што је радио, иако се томе није надао.
