Осетљив тренутак: Из Вашингтона у Пекинг стиже гост са специјалном мисијом, али Кина није наивна
© AP Photo / Ng Han Guan
Пратите нас
Кинески и амерички председници Си Ђинпинг и Џозеф Бајден теоретски би могли да се сретну до истека мандата првог човека САД. Али, тај сусрет би могао да се тумачи као кинеска подршка Демократској странци тако да је мало вероватно да ће до њега доћи. А ако би се срели после америчких председничких избора, њихов сусрет не би имао никаквог значаја.
Овако за Спутњик намеру саветника америчког председника за националну безбедност Џејка Саливена, који се налази у дводневној посети Пекингу, оцењују професорка Факултета политичких наука др Драгана Митровић и новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић.
Саливен се у Пекингу састаје са кинеским шефом дипломатије и чланом Политбироа КП Кине задуженим за међународне односе Ванг Јием, а како амерички медији преносе, један од задатака му је и да утаначи сусрет двојице лидера, пре него што Бајдену у јануару идуће године истекне мандат и у Овални кабинет се усели неко од његових наследника – Камала Харис или Доналд Трамп.
Никакав ефекат од Бајденове посете Кини
„Моје мишљење је да неће доћи до такве врсте договора. Можда америчка страна то жели и сугерише, али била бих изненађена када би кинеска страна на то пристала“, сматра Драгана Митровић, додајући да кинеска страна сигурно не би желела да се ставља на неку од страна на изборима за председника САД.
Коркоделовић, пак, наводи да би Си и Бајден могли да се сретну већ у новембру, на самиту Групе 20 у Рио де Жанеиру. Међутим, Бајден ће тада већ бити прошлост.
„То ће бити две недеље после избора и Бајден ће само фигурирати као председник САД“, каже он.
Састанак у Рио де Жанеиру и не би био оно чиме би Бајден био задовољан, јер он је први председник САД у скоро пола века који није посетио Пекинг. Од времена Џимија Картера, који је у Белој кући боравио између 1977. и 1981. сви амерички председници барем су једном посетили Кину. Према речима Драгане Митровић, то је знак колико се Бајденова администрација траљаво бавила једним од најважнијих питања – америчким односима са Кином. Према Коркоделовићевим речима, због тога би Бајден желео да у своју биографију упише да је макар једном био у Пекингу. Зато се и помиње да би у јануару могао да посети кинеску престоницу.
„Али чак и ако буде дошао у Пекинг у јануару, мало тога ће моћи да каже, а ништа неће моћи да обећа, јер не може да се обавеже у име наступајуће администрације, чак и у случају да победи Камала Харис. Јер, то би ипак била друга администрација. Бајден не може да преузме одговорност за њу, тако да су очекивања од те посете мала“, констатује Коркоделовић.
Могу ли односи две земље да издрже изборе
Одговор на питање зашто баш сада Саливен долази у Пекинг можда лежи у томе што наступају, како Коркоделовић каже, осетљива времена – предизборни период, када у САД јача реторика око свих питања која могу да утичу на изборе. Са друге стране, постоји сагласност обе главне америчке партије према Кини, као главног конкурента САД.
„Времена су осетљива, она ће таква бити и у транзиционом периоду, од новембра до јануара, када буде наступала нова администрација, а новој администрацији ће бити потребно неколико недеља или месеци да се потпуно комплетира. Значи, наилази један период од најмање пола године када ће бити веома важно да не дође до неких великих турбуленција у односима који нису нимало сјајни и који ће овакви, затегнути (или конкурентски) бити и у наредним деценијама“, каже Коркоделовић.
Према његовом мишљењу, Саливен је у Пекинг дошао како би видео како кинеско-амерички односи могу да буду довољно стабилни да издрже до консолидовања нове администрације.
Како Драгана Митровић напомиње, акутна спорна питања у кинеско-америчким односима односе се на Јужно кинеско море, Тајван, а Американци ће током Саливенове посете сасвим сигурно желети да на дневни ред ставе и наводну кинеску подршку Русији у Специјалној војној операцији у Украјини.
„У исто време, Кина захтева одговорно понашање САД, мислећи при том на готово редовно стављање све већег и већег броја кинеских напредних технолошких компанија на листу санкционисаних компанија од стране САД. Кина је наравно незадовољна таквим понашањем и она ће свакако инсистирати да и то буде на дневном реду ових разговора“, објашњава она.
Американци желе да покажу да су активни и да се труде да учине оно што је до њих, како би се озбиљна и дубока комуникација наставила. На сусрету два председника у Сан Франциску новембра 2023. договорено је да механизам за одржавање односа и комуникације буде увек активан, подсећа наша саговорница. Она спречава да се ривалство, које је жестоко на многим нивоима претвори у сукоб и да угрози чак и читав свет.
Саливен и Ванг су се од почетка Бајденовог мандата срели пет пута, али, као и његов шеф, ни Саливен до сада није долазио у Пекинг. Последњи саветник за националну безбедност америчког председника који је зашао међу зидине Забрањеног града била је Кондолиза Рајс, саветница за националну безбедност барака Обаме, 2016. Последњи амерички председник који је посетио Кину био је Доналд Трамп.
Погледајте још:
