https://sputnikportal.rs/20240828/danas-je-velika-gospojina--praznik-majki-i-dece-1176583594.html
Данас је Велика Госпојина – празник мајки и деце
Данас је Велика Госпојина – празник мајки и деце
Sputnik Србија
Српска православна црква данас слави празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као... 28.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-28T08:52+0200
2024-08-28T08:52+0200
2024-08-28T08:52+0200
друштво
србија
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112293/42/1122934208_0:0:1620:912_1920x0_80_0_0_15e20c57f1780a56b4f0333a206ecd27.jpg
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.За тај велики празник установљен је двонедељни пост.Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене, мајке и децу, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликан је у манастиру Жича, задужбини Немањића.За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година. Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године. Наџивела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања.Последњих 15 провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување.Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница.Грачаница ће започети и програм тронедељног обележавања Дана општине.У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве - хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.По народном веровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво
Данас је Велика Госпојина – празник мајки и деце
Српска православна црква данас слави празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
За тај велики празник установљен је двонедељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене, мајке и децу, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.
Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликан је у манастиру Жича, задужбини Немањића.
За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.
Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година. Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године. Наџивела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања.
Последњих 15 провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување.
Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.
Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница.
Грачаница ће започети и програм тронедељног обележавања Дана општине.
У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве - хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.
По народном веровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити.
