https://sputnikportal.rs/20240831/orbita-kulture-emisija-radio-31-08-2024-1176440389.html

Војвода Момчило у долини јоргована | Орбита културе

Војвода Момчило у долини јоргована | Орбита културе

Sputnik Србија

У најновијој емисији истражујемо колико су епски јунаци историјске а колико митске личности, да ли је први филмски „фар“ снимљен у Србији, али и ко је жена... 31.08.2024, Sputnik Србија

2024-08-31T10:00+0200

2024-08-31T10:00+0200

2024-08-31T11:59+0200

подкаст

орбита културе

култура

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png

Како препознати токсично родитељство и дистанцирати се од његових образаца, шта су најважнији савети за маме и тате који понекад несвесно упадају у ове замке и зачарани круг пун токсичног односа према деци, може ли се препознати особа одрасла уз токсичног родитеља и да ли оне има додатне тешкоће у сопственој родитељској улози - питамо Невену Ловринчевић, ауторку књиге „Препознајте токсично родитељство“ коју је недавно објавила издавачка кућа „Креативни центар“.Зашто је податак који стоји у светским енциклопедијама да је отац покретне камере амерички редитељ Грифит први употребио „фар“ у филму „Нетрпељивост“ из 1916. непрецизан јер је реч о студијском снимању, будући да је прва права вожња камером у историји филма извршена 24. августа 1913. готово целом дужином Кнез Михаилове улице, коју је извео први српски филмски сниматељ Славко Јовановић, вршећи пробу снимања параде српске војске - покретном камером, шта за нашу филмску уметност значи овај невероватни податак о којем се мало зна – за Орбиту културе објашњава теоретичар филма и филмски критичар Божидар Зечевић.Какав је узајамни однос историјске фактографије и епске интерпретације појединих биографија епских јунака и догађаја у који су укључени, у каквом су вредносном односу ова идентитетска питања прошлости и конституисања националних идентитета посредством најзначајнијих догађаја и историјских личности са новим тенденцијама реинтерпретација историје и епске традиције, да ли је фасцинација јунацима архетипска и присутна у свим цивилизацијама – нека су од питања на која си свој у науци утемељени одговор дали аутори темата „Историјски и епски јунаци“ објављеног у часопису „Култура“. О овим радовима у којима пратимо „случајеве“ Љутице Богдана, Војводе Момчила, Сибињанин Јанка, али и античких и једног јапанског јунака разговарамо са уредником темата историчарем проф. др Борисом Стојковским.Због чега је живот Јелене Анжујске, жене краља Уроша и мајке Драгутина и Милутина и даље недовољно истражен и познат, чиме је ова српска краљица и просветитељка задужила српско средњовековно друштво, како је тек у 21. веку њена судбина постала тема прве позоришне представе чија се београдска премијера очекује у октобру, шта за њу представља жена због које су долином Ибра сађени јорговани – питамо Јелену Кајгу, ауторку драме „Јелена Анжујска“ чије ће позоришно и сценско рухо „скројити“ награђивана редитељка Тања Мандић Ригонат.О емисији „Орбита културе“„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.

2024

Вести

sr_RS

орбита културе, култура, аудио