На месту сукоба два српска великана никла — светиња /фото/

Пре више од два века, у густој шуми (где је сада богомоља) далеке 1804. године налазио се логор српских устаника одлучних да стану на крај самовољи и тиранији турских дахија смештених у Београдској тврђави. Устаници, под вођством Карађорђа држали су Београд под опсадом, онемогућавајући јаничарима излаз из опкољене престонице, као и снабдевање храном и џебаном(муницијом)

1/20

Пре више од два века, у густој шуми (где је сада богомоља) далеке 1804. године налазио се логор српских устаника одлучних да стану на крај самовољи и тиранији турских дахија смештених у Београдској тврђави. Устаници, под вођством Карађорђа држали су Београд под опсадом, онемогућавајући јаничарима излаз из опкољене престонице, као и снабдевање храном и џебаном(муницијом)

Према казивању савременика ондашњих бурних времена, Карађорђе је са групом устаника отишао у Јагодину како би спречио надирање крџалија Гушанац Алије ка Београду, оставививши у Топчидеру војводе Симу Марковића, Милана Обреновића и Милоша Теодоровић-Вишњића(касније кнеза Милоша) да у Топчидеру чувају прилаз престоници и спрече довоз хране опседнутим јаничарима.

2/20

Према казивању савременика ондашњих бурних времена, Карађорђе је са групом устаника отишао у Јагодину како би спречио надирање крџалија Гушанац Алије ка Београду, оставививши у Топчидеру војводе Симу Марковића, Милана Обреновића и Милоша Теодоровић-Вишњића(касније кнеза Милоша) да у Топчидеру чувају прилаз престоници и спрече довоз хране опседнутим јаничарима.

Кривицом Милоша Обреновића, који је уместо да чува мост на Топчидерској реци, отишао у Остружницу, јаничари су дошли до хране. Сазнавши за пропуст, по повратку из Јагодине, Карађорђе је на Милоша потегао кубуру.

3/20

Кривицом Милоша Обреновића, који је уместо да чува мост на Топчидерској реци, отишао у Остружницу, јаничари су дошли до хране. Сазнавши за пропуст, по повратку из Јагодине, Карађорђе је на Милоша потегао кубуру.

Тане из кубуре би највероватније Милоша погодило и усмртило, да војвода Младен Миловановић(на слици) није Карађорђа по руци ударио. Велики вожд се убрзо разљутио, а Милош се заветовао да ће на том месту цркву саградити. Завет је, тридесет година касније и испунио

4/20

Тане из кубуре би највероватније Милоша погодило и усмртило, да војвода Младен Миловановић(на слици) није Карађорђа по руци ударио. Велики вожд се убрзо разљутио, а Милош се заветовао да ће на том месту цркву саградити. Завет је, тридесет година касније и испунио

Тачан датум почетка градње цркве није познат, али се претпоставља да је подигнута између 1832. и 1834. године. Градили су је ондашњи познати неимари Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић. Градњу дунђера Јање у почетку је надгледао Тома Вучић Перишић, а касније Јеврем Обреновић. Кнез Милош је такође надзирао градњу, неретко мењајући одлуке и наредбе

5/20

Тачан датум почетка градње цркве није познат, али се претпоставља да је подигнута између 1832. и 1834. године. Градили су је ондашњи познати неимари Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић. Градњу дунђера Јање у почетку је надгледао Тома Вучић Перишић, а касније Јеврем Обреновић. Кнез Милош је такође надзирао градњу, неретко мењајући одлуке и наредбе

Трошкови градње износили су преко 70.000 гроша(из државне касе) а кнез Милош је дао камен, креч и песак бесплатно. Постоји податак да су током градње коришћени и надгробни споменици старог гробља, те се тако у порти храма може видети једна од тих надгробних плоча

6/20

Трошкови градње износили су преко 70.000 гроша(из државне касе) а кнез Милош је дао камен, креч и песак бесплатно. Постоји податак да су током градње коришћени и надгробни споменици старог гробља, те се тако у порти храма може видети једна од тих надгробних плоча

Црква је саграђена од тесаног камена, жућкастог ситног пешчара, који је отпоран на временске утицаје. Грађена је равномерно, са једва приметним фугама, тако да делује као да је од једног камена

7/20

Црква је саграђена од тесаног камена, жућкастог ситног пешчара, који је отпоран на временске утицаје. Грађена је равномерно, са једва приметним фугама, тако да делује као да је од једног камена

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ непосредној близини цркве у исто време саграђен је и Митрополитов конак у коме је током јула 1835. године изграђен пројекат првог Устава Православне цркве у Кнежевини Србији (Начертаније о духовним властима) који је 21.маја, на народној скупштини у Крагујевцу обнародован

8/20

У непосредној близини цркве у исто време саграђен је и Митрополитов конак у коме је током јула 1835. године изграђен пројекат првог Устава Православне цркве у Кнежевини Србији (Начертаније о духовним властима) који је 21.маја, на народној скупштини у Крагујевцу обнародован

Кнез Милош је топчидерској цркви даровао три звона, од којих су два у Првом светском рату скинута и однета у Беч где су заједно са осталим звонима, покупљеним из православних храмова, претопљена и употребљена у ратне сврхе. Треће најмање звоно је сачувано

9/20

Кнез Милош је топчидерској цркви даровао три звона, од којих су два у Првом светском рату скинута и однета у Беч где су заједно са осталим звонима, покупљеним из православних храмова, претопљена и употребљена у ратне сврхе. Треће најмање звоно је сачувано

© Sputnik / Лола ЂорђевићЦрква Светих Апостола Петра и Павла, као најстарија сачувана београдска црква из периода обновљене Србије. преставља изузетно важни споменик културе и као таква стављена је под заштиту државе 1949. године.

10/20

Црква Светих Апостола Петра и Павла, као најстарија сачувана београдска црква из периода обновљене Србије. преставља изузетно важни споменик културе и као таква стављена је под заштиту државе 1949. године.

11/20

Реза на вратима Топчидерске цркве враћа у стара времена

© Sputnik / Лола ЂорђевићПрви иконостас Топчидерске цркве, рад Константина Лекића, израђен је у периоду од 1834. до 1837.године. Тај иконостас пренет је 1874. године у парохијску цркву села Барич. Садашњи иконостас дело је Стеве Тодоровића и Николе Марковића

12/20

Први иконостас Топчидерске цркве, рад Константина Лекића, израђен је у периоду од 1834. до 1837.године. Тај иконостас пренет је 1874. године у парохијску цркву села Барич. Садашњи иконостас дело је Стеве Тодоровића и Николе Марковића

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа иконама је уочљив утицај чувених дела западног сликарства. Резбарни радови у барокном стилу, са примесама рококоа, позлаћени су. Иконостас је последњи пут позлаћен чистим златом 1929.године. Резбарски радови су дело вајара Димитрија Петровића који је радио и иконостас Саборне цркве у Београду

13/20

На иконама је уочљив утицај чувених дела западног сликарства. Резбарни радови у барокном стилу, са примесама рококоа, позлаћени су. Иконостас је последњи пут позлаћен чистим златом 1929.године. Резбарски радови су дело вајара Димитрија Петровића који је радио и иконостас Саборне цркве у Београду

© Sputnik / Лола ЂорђевићПрви свештеник Топчидерске цркве је био јеромонах Јероним, капелан књажески, који је ту служио до 1836. године. Храмовна слава - Петровдан обележава се служењем свете архијерејске Литургије коју је ове служио његова Светост Патријарх српски Порфирије

14/20

Први свештеник Топчидерске цркве је био јеромонах Јероним, капелан књажески, који је ту служио до 1836. године. Храмовна слава - Петровдан обележава се служењем свете архијерејске Литургије коју је ове служио његова Светост Патријарх српски Порфирије

Црква никада није живописана. Ипак је било покушаја да се то учини, што доказује једна сачувана скица северног зида са иконама цркве у Топчидеру коју је радио Рус Борис Сељанко

15/20

Црква никада није живописана. Ипак је било покушаја да се то учини, што доказује једна сачувана скица северног зида са иконама цркве у Топчидеру коју је радио Рус Борис Сељанко

Украшавање цркве и иконостаса надзирао је митрополит Патар из чијих забелешки се види да је црква завршена 30 априла 1934. а да је освећење извршено 1935. године.

16/20

Украшавање цркве и иконостаса надзирао је митрополит Патар из чијих забелешки се види да је црква завршена 30 априла 1934. а да је освећење извршено 1935. године.

17/20

Интересантан детаљ је да је непосредно по освећењу у њој одржана прва свадба којој је присуствовао кнез Милош и кнегиња Љубица и преко 1000 званица.

© Sputnik / Лола ЂорђевићОд некада једва проходне шуме, Топчидерски парк је постао омиљено излетште Београђана као и место масовног окупљања народа током светковина и прослава значајних датума попут обележавања педесетогодишњице Другог српског устанка.

18/20

Од некада једва проходне шуме, Топчидерски парк је постао омиљено излетште Београђана као и место масовног окупљања народа током светковина и прослава значајних датума попут обележавања педесетогодишњице Другог српског устанка.

© Sputnik / Лола ЂорђевићДанашња скромна црква у Топчидеру некада је била једна од најлепших цркава у престоници. Поред тога што је била дворска црква,она је била и митрополтска црква у којој су се држале архијерејске литургије, а у конаку поред цркве становао је митроплолит српски Петар.

19/20

Данашња скромна црква у Топчидеру некада је била једна од најлепших цркава у престоници. Поред тога што је била дворска црква,она је била и митрополтска црква у којој су се држале архијерејске литургије, а у конаку поред цркве становао је митроплолит српски Петар.

© Sputnik / Лола ЂорђевићИако је кнез Милош био њен ктитор, и у задњим данима живота са прозора Топчидерског конака звоник цркве гледао, богомоља није постала његова вечна кућа. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду, а малена црква у Топчидеру и данас поносно стоји међ платанима које шуштањем грана приповедају о сукобу двојице великана и славним временима у којима се Србија вековног ропства Османлија ослобађала.

20/20

Иако је кнез Милош био њен ктитор, и у задњим данима живота са прозора Топчидерског конака звоник цркве гледао, богомоља није постала његова вечна кућа. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду, а малена црква у Топчидеру и данас поносно стоји међ платанима које шуштањем грана приповедају о сукобу двојице великана и славним временима у којима се Србија вековног ропства Османлија ослобађала.