https://sputnikportal.rs/20240901/nova-studija-otkriva-odakle-su-stizali-najnasilniji-pljackasi-i-ratnici-1176655609.html
Нова студија открива одакле су стизали најнасилнији пљачкаши и ратници
Нова студија открива одакле су стизали најнасилнији пљачкаши и ратници
Sputnik Србија
Викинзи се убрајају међу најбруталније ратнике у историји. Ови пљачкаши, гусари и трговци обележили су такозвано викиншко доба, период од 8. до 11. века, када... 01.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-01T23:00+0200
2024-09-01T23:00+0200
2024-09-01T23:00+0200
наука и технологија
наука
археологија
викинг
викинзи
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/1d/1176655294_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_59caea6c3532d2cb87a0ac3e62f336d6.jpg
Наиме, викинзи у Норвешкој били су далеко насилнији и бруталнији него они у Данској, а до овог открића дошао је тим истраживача Универзитета Јужне Флориде које је предводио социолог Дејвид Џејкобсон. Њихов рад на ову тему је објављен у Journal of Anthropological Archaeology.Насиље међу појединцима, које није повезано са кажњавањем од стране владара или власти, било је много чешће у Норвешкој, што доказују трагови насиља на скелетима и оружју у овој земљи.Џејкобсон је део интердисциплинарног тима који комбинује археологију и социологију, као и проучавање скелета и руна на стенама ради откривања кључних разлика у томе како су насиље, друштвена хијерархија и власт утицали на динамику живота у ова два региона.„Интердисциплинарни приступ у овој студији показује колико тога можемо да откријемо о друштву и политици чак и када готово да нема писаних извора“, рекао је Џејкобсон.Анализа остатака скелетаИстраживачи су анализирали скелетне остатке из викиншког доба у Норвешкој и Данској и открили су да на 33% норвешких скелета постоје трагови излечених повреда, што показује да насилни сусрети нису били ретки. Поређења ради, 37% скелета показује трагове смртоносних повреда, што показује колико је честа и некад фатална била употреба оружја у Норвешкој.Посебна карактеристика у Норвешкој је присуство оружја, посебно мачева, у гробницама. Студија је идентификовала више од 3.000 мачева из касног гвозденог доба и викиншког доба у Норвешкој, али само неколико десетина њих у Данској. Открића наводе на то да је оружје имало значајну улогу у идентитету норвешких викинга и њиховом друштвеном статусу, што даље наглашава културне везе са насиљем.Јака друштвена хијерархија и контрола у ДанскојУ Данској су открића показало нешто друго. Данско друштво било је више централизовано, са јасном друштвеном хијерархијом и јачим централним ауторитетом. Насиље је било организовано и контролисано, често повезано са званичним егзекуцијама, а не личним чиновима насиља.Примера ради, скелети у Данској имају мање знакова повреда насталих коришћењем оружја, али има трагова егзекуције, одрубљивања глава на пример. Скелетни остаци показују да је 6% данских викинга насилно страдало, а скоро сви у егзекуцији.Данско друштво имало је и мањи проценат гробова од норвешког. Уместо тога, друштвени ред је одржаван помоћу политичке контроле, а на њу указују и конструкције великих зграда и утврђења. Ове структуре, посебно за време краља Харалда Плавозубог у 10. веку, демонстрирају да је Данска имала већи капацитет за координисани рад и организованију друштвену хијерархију.Зашто постоји разлика?Студија показује да је Данска ригиднија друштвена структура доводила до тога да је насиље ређе, али да су насиље систематски спроводили званични канали. С друге стране, у децентрализованом норвешком друштву било је много више индивидуалног насиља.Откриће подупире теорију да чвршћа власт и јача хијерархија смањују насиље у једном друштву јер централизују силу.„Ова открића показују да су друштва веома различита у Норвешкој и Данској. То је изузетно откриће јер се до сад мислило да је викиншка Скандинавија била готово једно друштво“, рекао је Џејкобсон.Доба такозваних норманских или викиншких напада из скандинавских земаља обухвата раздобље од приближно 300 година (од краја 8. до краја 11. века). Назив нормани настао је у нападнутим европским земљама које су о нападачима знале само да долазе преко мора, са севера. Назив викинг означава гусара у старонорвешком. Настао је од речи вик, која значи залив, и додатка -инг, па укупно означава човека који силази у морски залив да би пошао на гусарење и у поморске подвиге. Реч викинг је назив са сам гусарски подухват, пише Мирослав Бранду книзи „Средњовјековно доба повијесног развитка“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, археологија, викинг, викинзи, друштво
наука, археологија, викинг, викинзи, друштво
Нова студија открива одакле су стизали најнасилнији пљачкаши и ратници
Викинзи се убрајају међу најбруталније ратнике у историји. Ови пљачкаши, гусари и трговци обележили су такозвано викиншко доба, период од 8. до 11. века, када су из Скандинавије стигли до најдаљих делова Европе, па и света. Иако многи верују да су сви викинзи били подједнако склони насиљу, најновије истраживање открива нешто сасвим друго.
Наиме, викинзи у Норвешкој били су далеко насилнији и бруталнији него они у Данској, а до овог открића дошао је тим истраживача Универзитета Јужне Флориде које је предводио социолог Дејвид Џејкобсон. Њихов
рад на ову тему је објављен у
Journal of Anthropological Archaeology.Насиље међу појединцима, које није повезано са кажњавањем од стране владара или власти, било је много чешће у Норвешкој, што доказују трагови насиља на скелетима и оружју у овој земљи.
Џејкобсон је део интердисциплинарног тима који комбинује археологију и социологију, као и проучавање скелета и руна на стенама ради откривања кључних разлика у томе како су насиље, друштвена хијерархија и власт утицали на динамику живота у ова два региона.
„Интердисциплинарни приступ у овој студији показује колико тога можемо да откријемо о друштву и политици чак и када готово да нема писаних извора“, рекао је Џејкобсон.
Истраживачи су анализирали скелетне остатке из викиншког доба у Норвешкој и Данској и открили су да на 33% норвешких скелета постоје трагови излечених повреда, што показује да насилни сусрети нису били ретки. Поређења ради, 37% скелета показује трагове смртоносних повреда, што показује колико је честа и некад фатална била употреба оружја у Норвешкој.
Посебна карактеристика у Норвешкој је присуство оружја, посебно мачева, у гробницама. Студија је идентификовала више од 3.000 мачева из касног гвозденог доба и викиншког доба у Норвешкој, али само неколико десетина њих у Данској. Открића наводе на то да је оружје имало значајну улогу у идентитету норвешких викинга и њиховом друштвеном статусу, што даље наглашава културне везе са насиљем.
Јака друштвена хијерархија и контрола у Данској
У Данској су открића показало нешто друго. Данско друштво било је више централизовано, са јасном друштвеном хијерархијом и јачим централним ауторитетом. Насиље је било организовано и контролисано, често повезано са званичним егзекуцијама, а не личним чиновима насиља.
Примера ради, скелети у Данској имају мање знакова повреда насталих коришћењем оружја, али има трагова егзекуције, одрубљивања глава на пример. Скелетни остаци показују да је 6% данских викинга насилно страдало, а скоро сви у егзекуцији.
Данско друштво имало је и мањи проценат гробова од норвешког. Уместо тога, друштвени ред је одржаван помоћу политичке контроле, а на њу указују и конструкције великих зграда и утврђења. Ове структуре, посебно за време краља Харалда Плавозубог у 10. веку, демонстрирају да је Данска имала већи капацитет за координисани рад и организованију друштвену хијерархију.
Студија показује да је Данска ригиднија друштвена структура доводила до тога да је насиље ређе, али да су насиље систематски спроводили званични канали. С друге стране, у децентрализованом норвешком друштву било је много више индивидуалног насиља.
Откриће подупире теорију да чвршћа власт и јача хијерархија смањују насиље у једном друштву јер централизују силу.
„Ова открића показују да су друштва веома различита у Норвешкој и Данској. То је изузетно откриће јер се до сад мислило да је викиншка Скандинавија била готово једно друштво“, рекао је Џејкобсон.
Доба такозваних норманских или викиншких напада из скандинавских земаља обухвата раздобље од приближно 300 година (од краја 8. до краја 11. века). Назив нормани настао је у нападнутим европским земљама које су о нападачима знале само да долазе преко мора, са севера. Назив викинг означава гусара у старонорвешком. Настао је од речи вик, која значи залив, и додатка -инг, па укупно означава човека који силази у морски залив да би пошао на гусарење и у поморске подвиге. Реч викинг је назив са сам гусарски подухват, пише Мирослав Бранду книзи „Средњовјековно доба повијесног развитка“.
